уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.04.2015. у 08:15 Оливера Поповић

Дубок и непрекинут сан, уместо убиства из милосрђа

Весна Бумбаширевић

Французи су први у свету пронашли решење како да прекрате патње неизлечивим болесницима, а да то ипак није директна еутаназија. Док се око „смрти из милосрђа”, како се код нас одувек називала еутаназија, у свету води полемика између лекара, етичара, филозофа, правника, свештеника и обичног света, у Француској народној скупштини пре неколико дана чак 436 посланика (против је гласало 34) изгласали су измену закона о еутаназији, која допушта дубоко и непрекинуто успављивање, такозвани deep sleep за неизлечиве болеснике у одређеним случајевима. Ово значи да француски лекари морају у већој мери да поштују вољу пацијента, а он (или његови најближи) може да одбије медицинске мере које му продужавају живот. Активна еутаназија у Француској остаје и даље забрањена, мада се годишње у овој земљи изведе око 4.000 незаконитих еутаназија.

Еутаназија у Србији није омиљена тема, па је и мало саговорника.

По садашњем закону, онај ко из самилости због тешког здравственог стања, чак и уз изричит захтев, лиши живота пунолетно лице, може добити казну затвора од шест месеци до пет година. Међутим, ова крута законска решења можда ће се и променити усвајањем новог грађанског законика за који је јавна расправа у току. Истина, већ сада, а по законском решењу 2005. године дозвољено је престанак примања терапије, али то је још далеко од еутаназије. Еутаназија је дозвољена у Холандији, Белгији, Луксембургу и Швајцарској. Швајцарска је једина држава у Европи која дозвољава извршење еутаназије и над страним држављанима, па од свих грана медицинског туризма, Швајцарској последњих година најбоље иде од такозваног самоубилачког туризма.

Анестезиолог и професорка на Медицинском факултету, др Весна Бумбаширевић из Ургентног центра у Београду каже како лекари никада не могу да буду поборници еутаназије. То им брани Хипократова заклетва, али и став да лекар човеку треба да помогне да живи, а не да умре.

– Очекујем да ће француска пракса детаљније објаснити шта ово конкретније значи. Сада, по протоколима, када пацијента држите у дубоком сну значи да је он у стању дубоке, континуиране успаваности, на машини за вештачко дисање и дају му се седативи. Такви протоколи се код нас користе искључиво када морамо да успавамо пацијента да бисмо смањили дисајну фреквенцу у неким случајевима тешких траума. Међутим, то је врло кратка фаза и примењује се ако је пацијент – јако узнемирен или троши велику енергију. Протокол подразумева да пацијент не сме да трпи бол и за то данас имамо скалу бола према којој одређујемо лекове. Поента је да нико не сме и не треба да трпи бол – објашњава наша саговорница.

Др Бумбаширевић додаје и да у српским болницама не може да се поштује воља пацијента који је тражио да, на пример, не буде реанимиран и то јасно и недвосмислено рекао члановима своје најближе породице. Чак и да такав захтев постоји у писменој форми, наше лекаре ништа не обавезује да тако поступе.

– За тако поступање немамо законску основу. Наша обавеза и дужност је да у ургентним стањима предузимамо све мере. Немамо право да одустанемо од терапије – каже докторка Бумбаширевић.

Она, међутим, појашњава да постоји смислено и бесмислено лечење.

– Када је лекар употребио све методе, а не долази до опоравка и не очекује се да пацијент буде доведен у неко боље стање, а све то може да траје дуго, са аспекта медицине, али и због трошкова, такво лечење је бесмислено. Фамилија има увид у све то, али ми, лекари не можемо да прекинемо лечење. Лекари само донекле могу да смање примену агресивних терапија, али се лечење не прекида – објашњава даље наша саговорница.

Када смо пре две године лекарима постављали питања које би прегледе и начине лечења одбили, докторка Бумбаширевић је без много премишљања и искрено казала да би волела да доживи дубоку старост, али да никада не би желела да је стављају на апарат за механичку вентилацију.

–То је став у свету. Одустаје се од неког активног лечења у дубокој старости и рационално се разматра квалитет живота. Тамо људи могу да ставе потпис и да бирају да ли желе да се подвргну великим операцијама у дубокој старости. Када човек већ неко време не може да брине о себи, а дође у ситуацију да треба да му се ради нека агресивна процедура, треба бити рационалан–каже др Бумбаширевић.

Иако студентима Медицинског факултета у Београду држи наставу из предмета Медицинска етика, професор социологије Карел Турза, међутим, јасно се изјашњава за еутаназију.

– Подржавам да се тешко оболелом човеку помогне и да му се не продужавају патње, већ да му се скрати живот када му медицина више не може помоћи. Неуролози ни данас не знају да ли човек у коми осећа бол. Две су могућности: да лекар болеснику помогне скраћивањем живота, када чини еутаназију и да пусти да болест иде својим током, али то онда није продужење живота него продужење патње и са тим не могу да се сложим – каже за „Политику” др Турза, додајући да сматра да је Србија као друштво довољно зрела да уведе еутаназију у закон и праксу

Свестан да много дилема, контроверзи, па и опасности од злоупотреба прати увођење еутаназије, др Турза наглашава да је најважније да се сваки конкретан случај, односно захтев за еутаназијом разматра посебно, јер су људи различити, па се у тешкој болести неко препушта малодушности, а неко се бори до самог краја.

– Можете донети закон о еутаназији, али ће то и даље бити питање слободне воље компетентног појединца, којег се то тиче, а у неким случајевима биће дозвољено да породица одлучује о тој ствари. Лекари кажу да никада не могу да буду за еутаназију, али ја не могу да будем тако категорично против еутаназије, него се залажем да се такав захтев цени од случаја до случаја – каже др Турза.

Коментари0
9b5b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља