понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:54

ПОЛИТИЧКА ГОРДОСТ И ЕКОНОМСКО ПОСРТАЊЕ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 11.02.2008. у 22:00

После новембарске посете Београду, Међународни монетарни фонд је начинио свој коначан извештај и почетком фебруара га презентирао јавности. У анализи (на око 150 страна) дата је детаљна слика српске економије, њеног стања, карактеристика и перспективе. Извештај за 2007. лошији је од (такође неповољног) извештаја за 2006. и одражава ново, драстично погоршање макроекономских показатеља Србије.

Најважнији проблеми на које ММФ указује, углавном су већ познати читаоцима који пажљивије прате економска збивања. Огроман дефицит биланса плаћања, која су у току, порастао је у 2007. за 74 процента у односу на 2006. и износи око 6,9 милијарди долара. Дефицит се отео контроли и за више од два пута премашио раније пројекције ММФ. Спољни дуг је порастао за око 6,6 милијарди (34 процента) и на крају прошле године је износио 26,2 милијарде долара. Посматрано у апсолутном износу, дуг Србије је већ данас на нивоу који је ММФ пројектовао тек за 2012.

Највећи део капитала по основу задуживања и продаје државне имовине преливен је у потрошњу, а не у инвестиције. Србија има најнижи ниво инвестиција у региону, и повезано са тим, пад укупног броја запослених. ММФ указује на проблеме убрзаног задуживања грађана и привреде, као и ризике које индексирани кредити носе. ММФ тврди да је и буџетски биланс у дефициту – и поново је, као и у извештају за 2006, по овом питању у раскораку са домаћим показатељима.

ММФ препоручује смањивање буџетске потрошње (субвенција, плата, пензија) и убрзану приватизацију или стечај преосталих друштвених предузећа, као најбржи пут изласка из кризе. Индиректно али недвосмислено поручује се да ће прво морати да буде знатно горе да би било боље. Укратко, поновљена су ранија упозорења и понуђени поједностављени рецепти у складу са неолибералном доктрином ММФ-а, али алармантност је подигнута на виши ниво.

У овом извештају има и понечег новог. Један број директора ММФ-а данас верује да је динар ипак прецењен. Став у вези са курсом динара није јединствен, али представља значајно одступање од досадашњег става којим се упорно и погубно негирала прецењеност динара.

ММФ овога пута презентира и дубоко узнемирујуће резултате своје анализе девизних резерви Србије. Овај кључни стуб оптимизма домаћих економских и политичких веселника много је слабији но што се мисли. Девизне резерве су највећим делом креиране по основу нездравих кредитних прилива и потпуне евроизације финансијских токова. ММФ указује да Народна банка Србије са тим у вези има огромне обавезе, па више од 50 процената резерви не може да се ефективно употреби за одржавање стабилности монетарног система. Девизне резерве јесу изнад 14 милијарди долара, али реално употребљивих средстава је само око шест милијарди.

Српски званичници и ММФ имају различито виђење озбиљности проблема са којима је суочена домаћа економија. Српска страна сматра да је економска ситуација повољнија него што то мисли ММФ. Оптимисти, од којих локална сцена врви, свакако ће и у оваквој анализи наћи довољно разлога за задовољство, будући да постоји чак један охрабрујући пасус, пре свега у вези са високом стопом привредног раста. Ко није читао целу анализу, а прочитао је тај један пасус, свакако ће бити задовољан, већ по навици.

Проблеми српске економије нису настали јуче и нису изазвани последњом политичком кризом. Политички потреси нису извор економске кризе – они само потенцирају и убрзавају негативне процесе. Када би се политичка криза већ сутра волшебно разрешила, тешки економски проблеми би остали – и били додатно погоршани кризом међународног финансијског система. Мудар политичар се данас не би превише упињао да дође на власт у Србији.

Нерешавање економских проблема могло би озбиљно да угрози међународни положај Србије и њену спољну политику. Србија данас чврсто, гордо и помало кочоперно брани своје право на Косово и Метохију. Такав приступ је разумљив са етичког, историјског, правног и сваког другог аспекта, и кореспондира са најдубљим осећањем националног идентитета и правде. Нажалост, економска основа српске чврстине је нејака, као и могућност да се речи претворе у дела.

Дугорочна стабилност Србије пресудно зависи од прилива новог инвестиционог капитала. Краткорочна егзистенција сада већ зависи од било каквог прилива, по било каквом основу, по било каквој цени. Потенцијал за дестабилизацију ровите српске привреде је такав да би Србија у цигло пар месеци могла бити на коленима, бар у економском смислу. При томе није превише важно да ли би хаос био намерно изазван и оркестриран, или би настао спонтаним погоршавањем спољних економских фактора и/или хаосом на домаћој политичкој сцени. Какав год да је сценарио, Србија би могла да се нађе у неподношљиво понижавајућој позицији, да моли за помоћ управо оне које данас куди. У тешким економским кризама понос је прва жртва. Границе суверености једне државе у тесној су вези не само са етосом нације, већ и са њеном финансијском снагом.

Финансијски консултант


Коментари36
9084c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

laza
Citajuci tekst N.Katica, kao i komentare na njega, uocio sam da veliki broj interesenata ne razume bas najbolje, niti instituciju, a ni politiku MMF-a i da se ona vise uzima, u svakodnevnom zargonu, kao zrtveni jarac za sve moguce nedace, cime se prikriva nesposobnost jedne zemlje. Uloga MMF-a se pre svega svodi na pruzanju pomoci u sprecavanju i resavanju kratkorocnih finansijskih kriza, a ne i na resavanju celukupnog ekonomskog stanja jedne zemlje, tako da niko ne moze ni da ocekuje da jedna takva institucija ima i magicni stapic za resavanje svih mogucih problema koja zemlja sama nije u stanju da resi. Takvih zemalja je mnogo, slicno kao i Srbija, kojima je zaostalost posledica sporog prilagodjavanja tehnicko-tehnoloskim evolucijama (ne zaboravimo da je Otomansko carstvo, u cijem smo sklopu bili, potpuno promasilo industrijsku revoluciju iz 19 veka, sto se odrazili i na 20 vek, sto je dobrim delom i kumovalo njenom slomu, te je i nase zakasnjenje ogromno). MMF predstavlja, kao i OUN, ili pak SOT (svetska organizacija za trgovinu), krajnje etatisticku tvorevinu, ciji su sluzbenici placeni od strane poreskih obveznika zemalja koje su i njihove clanice i koje najmanje sire "neoliberalnu ideologiju", kao sto vecina voli da ih ideoloski prikaze, u manjku pravih argumenata. Ne bi trebalo zaboraviti da je liberalizam kao misao stara vise vekova, neprekidno prisutna u Evropi od 17.veka i ciji tragovi vode jos od Lao-Tseuo u Kini ili Aristota u staroj Grckoj. Nema zaista niceg "neo" u liberalizmu, vec vise "paleo". U stvari, jedini koji su se zaista nazivali "novi liberali" su bili Kejns (zagovornik vece uloge drzave u ekonomskom zivotu zemlje) i ostale socijal-demokrate, koji su odbacivali principe klasicnog liberalizma. Problem je sto danas u svetu i nemamo pravi liberalizam, vec vladavinu monopola, kartela, protekcionizma, merkantilizma i slicnog i sto je vecini daleko intelektualno ugodnije da sve probleme svede na "neoliberalizam" koji sa takvim stanjem ne
budimir rudovic
Gdin Katic- danas, 19.2.2008, sam procitao Vas odgovor. O.K. Neka razjasnjenja su data. Paralela Svedska-Engleska je iz jednog teksta objavljenog u Gardijanu od pre skoro tri godine. Dakle, nije Vas tekst u pitanju. U polemikama sa srpskim salonskim neoliberalnim ekonomistima rado koristim primer Svedske, odnosno skandinavskog kruga kao pozeljni uzor srpskog kapitalististickog preobrazaja. Javna potrosnja jedne zemlje svakako zavisi od njenog razumevanja civilizacijskog nivoa i potrebe opstanka njenog nacina bivstvovanja.Dakako, ukoliko postoje prioriteti i stanovita racionalnost. Licitiranje procentima od BDP je cista sholastika. Srpska ekonomija je odvajkada primer izdrzavane ekonomije. To stanje je pogorsano od 2000. naovamo. A administracija uglavnom poseze za najlaksim metodama punjenja budzeta. Otud uvozni cunami dok se licemerno podrzava izvozni imperativ. Sve to dobrano u funkciji ideoloske odbrane trenutne politicke ekipe na vlasti. Pre vise od 5 godina objavio sma prevod knjige nobelovca Stiglica"Protivrecnosti globalizacije". Tu je precizno objasnjeno i predskazano sve ono negativno sto se desava u Srbiji kao i u svim zemljama koje su slepo sledile MMF-ovske diktume.DOS-ovi cinodejstvenici nisu marili za preporuke tog mocnog ekonomiste. Za razliku od slovenackih ekonomista, na primer mog prijatelja prof. Jozeta Mencingera.
Bianca
G. Katicu, iako se slazete sa vecinom citaoca da su analize MMF-a ideoloski obojane, vi ipak branite vjerodostojnost podataka. Nama sumnje da su NEKI podatci tocni. I ne treba cak biti ni ekonomist da se shvati kako drzava koja proizvedi sve manje, a trosi vise, slijepo ide napred u neizdrzljivu buducnost. Kada su studije ideoloski obojene, treba se zamisliti oko metodologije s kojom su se podatci obradili. Medjutim, sto me fascinira je STRAH od priznanja da ima drzava u razvoju koje su u kratkom roku promjenile svoj financijski i razvojni kurs. To je cinjenica koja bode u oci. Otkuda taj strah? Otkuda ta "gordost"? Depresivno razmatranje ociglednog neuspjeha nije odgovor. TREZVENO, OTVORENO razmisljanje je neophodno. Ekonomisti se vrte u krugu, opisujuci vec odavno poznate ekonomske probleme (G. Katic je napisao veliki niz clanaka o bolesti ekonomije), ali se nitko ne USUDI za predlozi nacin da se ti problemi rijese. Prvi korak bi bio u angaziranju financijskih i ekonomskih eksperata iz Azije i Rusije. Treba izlijeciti tu "gordost" danasnjih zapadno-orientiranih ekonomista koji ne vjeruju da postoji znanje izvan svojih ideoloskih krugova. Nova metodologija, i novi prijedlozi bi bili osvjezavajuci za zabokrecinu Srpske ekonomske i financijske misli. Naravno, sve dok je M. Dinkic u vladi, i sve dok on ima ista da kaze, to se nece dozvoliti. Pravilo broj jedan u globaliziranoj ekonomiji: znanje je moc. A mi zivimo u GLOBALNOJ EKONOMIJI, jer ni Evropski ekonomski klub nije izoliran od svjetske ekonomije i financija. Nasuprot, euro je DERIVATIV DOLARA, i kao takav ce platiti posljedice. EU ce samo usporiti proces kroz koristenje jefnine radne snage u novim clanicama, ali ga nece izbjeci. Kina je dokazala da je javno-privatno partnerstvo kljuc uspjeha. Liberalna trzisna ekonomija prilazi svom logicnom krahu, i to u samom centru Washington Consensus-a.
Eva
Srbija je puna "trojanskih konja". Ne smatram da je potrebno da nabrajam , one van ove teme...
Gordo posrtanje
Posrtanje je posrtanje i tu pridevi vise odmazu nego sto pomazu. Ako se neko saplete i tresne, tesko mu je da odglumi tad neku gordost, ili da se pravi da je to namerno uradio, a da ne izgleda smesno i jadno. Gordost uvlaci ljude u probleme i tamo ih cvrsto drzi. Takvi ljudi ne mogu da resavaju probleme. Oni mogu samo da dublje tonu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља