четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

О потопима и новим световима

Аутор: Ана Тасићсреда, 22.04.2015. у 22:00
Из представе „Кристифор Колумбо” (Фото Документација ЗКМ)

Специјално за Политику

Загреб – Од 17. до 20. априла је у организацији хрватског Интернационалног позоришног института одржан шоукејс, програм представљања хрватског позоришта, кроз увид у продукцију, као и у активности Института. На овом мини-фестивалу којем је присуствовало двадесетак позоришних стручњака из целог света, приказане су плесне, драмске, као и представе за децу, међусобно различите у тематском, стилском, продукцијском смислу. Издвојићемо најзанимљивије драмске представе о којима се у Србији до сада мање чуло.

У Загребачком казалишту младих играна је очаравајућа представа „Кристифор Колумбо”, редитеља Ренеа Медвешека, настала према Крлежиној једночинки из његове ране, експресионистичке фазе (1918). Комад се поетски и филозофски бави откривањем Новог света, слојевито исписујући очекивања, наде и заблуде поводом налажења нових друштава. Снажне су тематске блискости са Шекспировом „Буром”, посебно у погледу драматичног цепања илузија о „дивном Новом свету”. Медвешек је направио праву театарску фешту, због лежерне и деликатне редитељске маштовитости. На голој сцени се игра напета драма откривања Новог света.

Она изазива изливе противуречности посаде брода, од бурног одушевљавања новим животним шансама, до сумњичаве свести о немогућностима да се било шта икада суштински промени, због ограничења људске природе. Сцена се постепено претвара у обрисе стилизованог брода, означеног завесама и дебелим конопцима. У игри дванаест глумаца се преплићу драмски наступи са моћним хорским сонговима и доминантним, често узнемирујућим, фаталистичким звуцима удараца у металне канте.

Представа „Потоп” аутора и редитеља Мирана Курспахића, играна у стешњеном простору Театра &ТД, интригантна је на више нивоа. Радња се дешава на два временска плана, један се одвија 1964, у време велике поплаве у Загребу, а други педесет година касније, 2014. Преплићу се породични и друштвени ломови, кроз приказ живота различитих генерација једне породице. У околностима поплаве која продире у породичан дом, шире се жустре породичне свађе, али и суштинска брачна подршка. Поплава је ту конкретан, али и метафорички догађај, део циклуса пропасти и обнове живота.

Занимљиво је и то што третман југословенске прошлости обухвата критичко сагледавање политичког контекста, посебно зато што се поставља и из дечје перспективе. Она доноси болно наивни поглед на специфичности тог времена, али и носталгију која је природно осећање са ове дистанце. Тематика је важна и због прошлогодишњих поплава у нашем региону, посебно зато што се аутор њима бави из критичког угла одговорности надлежних институција, показује их као последицу системске запуштености и корупције. Представа је особена и због изразитог натурализма игре, као и због близине између гледалаца и глумаца, имајући у виду да се играла у премалом студију, уз само пар метара између нас. Доживљај је интензивирала и драмска пробојност глумаца.

Такође на сцени експерименталног Театра &ТД играно је педесетоминутно дело „Ко руком однесено” писца и редитеља Боба Јелчића, познатог битефовској публици по сјајној представи „Излог”, играној на 45. Битефу, у згради некадашње робне куће „Клуз”. Овај позоришни и филмски редитељ је одлучно потврдио репутацију неуморног истраживача сценског језика. Аутентичност је донео стил игре глумаца Марка Маковичића, Јерка Марчића и Иване Кризманић. Они играју под упаљеним светлима у целој сали, што означава протеривање илузије, продор стварности. Наступају физички продорно, уз оштре трзаје тела, уграђујући у игру састојке некаквог искривљеног слепстика. Ови грчевити, скоро епилептични покрети су сценски необичан и узбудљив одраз унутрашњих немира. Говор је пребрз, понекада и тешко разумљив, извођачи често просипају речи као навијени, неразумни.

На тематском нивоу, Јелчић суочава ликове са ситуацијом губитка. Глумци представљају један брачни пар и њиховог пријатеља у тренутку кризе, због љубавног бродолома, из којег се покушава искобељати. Ипак, сама прича је овде у другом плану, знатно је важнији стил игре, толико да је стил и садржај. Начин на који се на сцени обликују животни крахови карактерише истраживачки приступ, као разлог постојања, у позоришту, али и у животу. Сцена је овде простор позајмљених стварних живота.


Коментари2
ffddd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bitefova Gledateljka
Hvala Politici na ovom tekstu, volim da citam sta se desava u regionu, narocito iz ugla pozorisnih strucnjaka. Pratim vec godinama Bitef i secam se predstave Izlog, ostavila je jak utisak na mene pre nekoliko godina. Volela bih da u Beograd stigne i predstava o kojoj ovde pisete.
Izvinite, ali,
..."svet", je vec zbirna imenica, prema tome, ne moze se reci ! "svet-ovi", znaci trebalo bi reci, "o potopima (ili, "cestom potapanju") i, novom svetu (podrazumeva se posle potapanja)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља