понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.04.2015. у 22:00 Ана Тасић

О потопима и новим световима

Из представе „Кристифор Колумбо” (Фото Документација ЗКМ)

Специјално за Политику

Загреб – Од 17. до 20. априла је у организацији хрватског Интернационалног позоришног института одржан шоукејс, програм представљања хрватског позоришта, кроз увид у продукцију, као и у активности Института. На овом мини-фестивалу којем је присуствовало двадесетак позоришних стручњака из целог света, приказане су плесне, драмске, као и представе за децу, међусобно различите у тематском, стилском, продукцијском смислу. Издвојићемо најзанимљивије драмске представе о којима се у Србији до сада мање чуло.

У Загребачком казалишту младих играна је очаравајућа представа „Кристифор Колумбо”, редитеља Ренеа Медвешека, настала према Крлежиној једночинки из његове ране, експресионистичке фазе (1918). Комад се поетски и филозофски бави откривањем Новог света, слојевито исписујући очекивања, наде и заблуде поводом налажења нових друштава. Снажне су тематске блискости са Шекспировом „Буром”, посебно у погледу драматичног цепања илузија о „дивном Новом свету”. Медвешек је направио праву театарску фешту, због лежерне и деликатне редитељске маштовитости. На голој сцени се игра напета драма откривања Новог света.

Она изазива изливе противуречности посаде брода, од бурног одушевљавања новим животним шансама, до сумњичаве свести о немогућностима да се било шта икада суштински промени, због ограничења људске природе. Сцена се постепено претвара у обрисе стилизованог брода, означеног завесама и дебелим конопцима. У игри дванаест глумаца се преплићу драмски наступи са моћним хорским сонговима и доминантним, често узнемирујућим, фаталистичким звуцима удараца у металне канте.

Представа „Потоп” аутора и редитеља Мирана Курспахића, играна у стешњеном простору Театра &ТД, интригантна је на више нивоа. Радња се дешава на два временска плана, један се одвија 1964, у време велике поплаве у Загребу, а други педесет година касније, 2014. Преплићу се породични и друштвени ломови, кроз приказ живота различитих генерација једне породице. У околностима поплаве која продире у породичан дом, шире се жустре породичне свађе, али и суштинска брачна подршка. Поплава је ту конкретан, али и метафорички догађај, део циклуса пропасти и обнове живота.

Занимљиво је и то што третман југословенске прошлости обухвата критичко сагледавање политичког контекста, посебно зато што се поставља и из дечје перспективе. Она доноси болно наивни поглед на специфичности тог времена, али и носталгију која је природно осећање са ове дистанце. Тематика је важна и због прошлогодишњих поплава у нашем региону, посебно зато што се аутор њима бави из критичког угла одговорности надлежних институција, показује их као последицу системске запуштености и корупције. Представа је особена и због изразитог натурализма игре, као и због близине између гледалаца и глумаца, имајући у виду да се играла у премалом студију, уз само пар метара између нас. Доживљај је интензивирала и драмска пробојност глумаца.

Такође на сцени експерименталног Театра &ТД играно је педесетоминутно дело „Ко руком однесено” писца и редитеља Боба Јелчића, познатог битефовској публици по сјајној представи „Излог”, играној на 45. Битефу, у згради некадашње робне куће „Клуз”. Овај позоришни и филмски редитељ је одлучно потврдио репутацију неуморног истраживача сценског језика. Аутентичност је донео стил игре глумаца Марка Маковичића, Јерка Марчића и Иване Кризманић. Они играју под упаљеним светлима у целој сали, што означава протеривање илузије, продор стварности. Наступају физички продорно, уз оштре трзаје тела, уграђујући у игру састојке некаквог искривљеног слепстика. Ови грчевити, скоро епилептични покрети су сценски необичан и узбудљив одраз унутрашњих немира. Говор је пребрз, понекада и тешко разумљив, извођачи често просипају речи као навијени, неразумни.

На тематском нивоу, Јелчић суочава ликове са ситуацијом губитка. Глумци представљају један брачни пар и њиховог пријатеља у тренутку кризе, због љубавног бродолома, из којег се покушава искобељати. Ипак, сама прича је овде у другом плану, знатно је важнији стил игре, толико да је стил и садржај. Начин на који се на сцени обликују животни крахови карактерише истраживачки приступ, као разлог постојања, у позоришту, али и у животу. Сцена је овде простор позајмљених стварних живота.

Коментари0
ca342
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља