недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Аја Софија поново на удару исламиста

Аутор: Војислав Лалићпетак, 24.04.2015. у 15:00
Ататурков потез да од Аја Софије направи музеј многи у Турској никада му нису опростили (Фото Ројтерс)

У кампањи за парламентарне изборе у Турској, која се захуктава, изнова се потеже питање даље судбине Аја Софије, чувене цркве у Истанбулу. Локални медији тврде да се размишља да се она опет претвори у џамију. Аја Софија је већ осам деценија – музеј, што ће рећи ни црква ни џамија. Али, како исламисти приметно дижу главу, она би поново могла да буде оскрнављена, као што је то средином 15. века учинио султан Мехмед Други чим је заузео Цариград. Пре тога она је девет векова била хришћанско светилиште.

То је сада без увијања најавио анкарски муфтија професор Мефаил Хизли коментаришући изјаву папе Фрање да је у Турској пре сто година извршен геноцид над Јерменима. „Отворено говорећи та изјава папе само ће убрзати процес за поновно претварање Аја Софије у богомољу (за муслимане).”

Хизли у писаној изјави није, међутим, објаснио какве везе има став поглавара Римокатоличке цркве о страдању Јермена у Турској са статусом познатог светилишта у Истанбулу. Турски званичници су недавно повукли неуобичајен потез: у Аја Софији су организовали изложбу поводом годишњице смрти пророка Мухамеда. Први пут после 85 година под њеним сводовима рецитовани су делови Курана.

Тој свечаности, која је збунила малобројне хришћане у Турској, дат је официјелни значај: присуствовали су директор Управе за верска питања Мехмед Гормез, заменик министра за културу Ахмет Халук, гувернер Истанбула Васип Шахин и други званичници. „Ми се молимо Алаху да нам се заборављена Аја Софија ускоро поновно осмехне”, наговестио је недавно потпредседник владе Булент Аринч.

У последње време било је више покушаја да се исправи „грешка” коју је починио највећи реформатор у исламском свету Мустафа Кемал Ататурк. Он је 1935. године, како би земљу приближио Европи, повукао компромисни потез пошто се није усудио да иде до краја и изазива исламисте: претворио је Аја Софију – не у цркву, што она јесте, него у музеј. Многи му у Турској то никада нису опростили и то и данас доживљавају као „издају ислама”, као понижавајући уступак Грчкој и њеним савезницима. Иницијативе за поновно претварање Аја Софије у џамију по правилу се покрећу уочи избора како би се придобили гласови исламиста који су у Турској све грлатији. Поједини локални медији већ шпекулишу да би то могло да се деси 29. маја, на датум када је 1453. године освојен Цариград. По непотврђеним верзијама, у Аја Софија би се наводно пре подне крстило, а по подне клањало Алаху?

Десничарска Партија националистичког покрета (МХП), трећа по снази странка у парламенту, отишла је корак даље: са закашњењем од 80 година „открила” је да је претварање Аја Софије у музеј било противзаконито.

„Декрет којим је 1934. године Аја Софија претворена у музеј никада није објављен у службеном гласнику, што је у супротности и са тадашњим и садашњим уставом. Ататурков потпис на тој одлуци је фалсификован – тврде у тој партији и траже да се Аја Софија поново претвори у џамију, што је она после пада Цариграда била пуних 480 година.

Познати историчар Тугба Ердемир тврди да ови захтеви нису случајни: „Исламисти Аја Софију сматрају симболом освајања, супериорности муслимана над хришћанима.”

У владајућој Партији правде и развоја засад се не усуђују да точак историје врате уназад, мада у њој има много оних који прижељкују такав расплет. У влади су свесни да би поновно претварање Аја Софије у џамију наишло на оштре осуде у свету, пре свега у Европској унији која иначе критикује Анкару због непоштовања људских права и слобода.


Коментари0
08ea5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља