недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Шта све треба да знате о пиву пре него подигнете криглу

Аутор: Ненад Радичевићсубота, 25.04.2015. у 09:15

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Иако је за већину „Октоберфест” синоним за немачки празник пива, широм Немачке у пивницама, пивским баштама, малим пиварама и музејима пива јуче је прослављен својеврсни немачки дан пива. На јучерашњи дан пре 499 година баварски војвода Вилхелм Четврти донео је Закон о чистоћи пива, такозвани Рајхајтсгебот, који важи и данас у многим пиварама.

Млади баварски војвода окупио је давне 1516. племиће и витезове и саопштио им да се мора знати да ли у крчмама у пивском пехару долази пиво од јечма или од неких других житарица, као што се, на пример, у Азији прави од пиринча, у Русији од ражи или у Јужној Америци од кукуруза. Због тога је увео Закон о чистоћи пива који је прописао да у Баварској пиво мора да буде прављено искључиво од јечменог слада, хмеља и чисте воде, а нешто касније је додат и квасац.

Иако су прописи Европске уније 1986. поништили обавезност овог закона, он се заправо и даље примењује у Немачкој, а нарочито у Баварској, где и данас ради око 600 мањих и већих произвођача пива. Ова савезна покрајина на југу земље је по томе рекордер, будући да у целој Немачкој има око 1.300 произвођача пива, који праве око 5.000 различитих врста пива.

Међутим, начин прављења и испијања пива је у Немачкој више од обичаја и већ је дубоко укорењен у немачкој култури. Ево десет чињеница о немачкој култури пива:

Тринаест година испијања пива: Свако ко је посетио „Октоберфест” схватио је колики је број немачких пивара и врста пива. Према рачуници једног немачког сајта о храни и пићу, уколико бисте сваког дана пили по једну врсту немачког пива, требало би вам 13 година да бисте пробали све врсте немачких пива, док би за пробање 4.000 врста само баварских пива било неопходно 11 година.

Алкохол у крви: Иако ће се странац, на пример, у Келну изненадити када буде видео средовечну жену како пије пиво док се вози трамвајем, Немци заиста пиво често пију као да је неко освежавајуће безалкохолно пиће. Упркос томе, они су по томе колико годишње попију пива тек на трећем месту у Европи, после Чеха и Аустријанаца. Просечно Немци годишње попију 110 литара пива, што је знатно више од, на пример, Британаца (72) или Срба (73).

Пиће за дане поста: Историја немачког пива креће још од гвозденог доба, док су пиваре почеле да раде у време Римљана, којима је било потребно веће освежење него што им је пружало вино. У средњем веку, пиво је постало омиљено и у манастирима јер су монаси у току дугих постова желели да имају „течни ручак”. Тако је у баварским манастирима настало „посно пиво”, које је било дозвољено пити у току поста.

Гледај ме у очи: Многи народи имају обичај да се приликом наздрављања гледају у очи, што у Немачкој није тако обавезно, осим када је у питању испијање пива. За то је заслужно популарно сујеверје да ће љубитељи пива, ако се при наздрављању пивом не гледају у очи, имати седам година лошег секса.

Највећа кригла: Дупло већа од британске пинте или у српским кафанама „великог”, баварска „маскриге” је постала својеврсна икона немачке традиције испијања пива. Ова данас једнолитарска стаклена кригла је некад била од камена или дрвета и могла је да садржи чак 1,069 литара течности, а доказ да је Немцима то својеврсна мера за пиво доказује и да реч „мас” у средњем роду значи „мера”.

Спорт са криглама: У Баварској постоји и спорт са држањем кригли, који се назива „маскригштемен”. Игра се тако што играчи докле год могу да издрже треба да држе једнолитарску криглу пуну пива у испруженој руци паралелној са подом. Ко најдуже издржи испружене руке и не проспе пиво бива победник.

Прост: Живели се у Немачкој каже „Прост!”, али мало људи зна порекло те речи. Она је скраћена верзија латинске речи „просит”, која значи „нека буде корисно”. Наводно је у немачки језик као здравица ушла у 18. веку, када је била својеврсни сленг студената који су учили латински језик.

Криглом о сто: Лупити криглом о сто између куцања и испијања је једна од чуднијих обичаја за који има супротстављених објашњења. Једни кажу да се то ради како би се избацио сваки отров из чаше, други тврде да је то служило како би се промешала зрна пиринча додата како би одржавала пивску пену, док трећа теорија указује да је обичај настао за огромним средњовековним столовима, па се ударањем кригле о сто наздрављало са пријатељима који су седели далеко.

Куцање дном чаше: Немачки љубитељи пшеничног пива провели су векове тражећи савршени начин како да талог буде равномерно помешан са пивом. Тако је сада омиљени метод куцање доњим, а не горњим делом чаша како би се талог помешао пре испијања.

Металне корице књига: Иако би многи помислили да су у библиотекама смишљене металне ивице за корице од књига, то ипак није тако. У Немачкој тврде да су их изумели студенти како би, док испијају пиво, заштитили корице својих књига стављених на често мокре кафанске столове.


Коментари1
7495e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

a inace ne pijem
Sad mi se pije pivo...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља