понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Ђаци станују у школи, наставници путују

Аутор: Милан Момчиловићнедеља, 26.04.2015. у 09:15
Маријана и Милена са родитељима (Фото М. Момчиловић)

Криви Дел, Састав Река – Један разред, две ученице, њихова мама која ради као помоћни радник – цела школа. Нема школске граје, тишина у ходницима и учионицама, само шум Власине и Градско-каланске реке које управо ту испред лепог, али празног школског здања журе једна другој у загрљај. Реч је о школи у месту Састав Река, удаљеном петнаест километара од Црне Траве у правцу Власотинца.

Близнакиње Маријана и Милена Раденковић су ученице седмог разреда, њихова мајка Јасмина је помоћни радник, она брине о томе да учионица буде топла, звоном оглашава почетак и крај часа, а кад се радни дан заврши, заједно са кћеркама иде кући. И да све буде занимљивије, ученице ту живе, а наставници су путници, долазе из Власотинца, Лесковца, Црне Траве и Градске.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, школа је имала и до стотину ђака и то од петог до осмог разреда, јер су деца прва четири разреда завршавала у својим родним селима. Сада је ово осмолетка, али нема деце ни у овом ни у околним селима. Осим у Кривом Делу где су рођене и Маријана и Милена. Ова школа прошле године је имала двоструко више ученика – четири. Али два ученика, такође из Кривог Дела, завршила су осми разред и отишла, па је слово спало на Маријану и Милену.

Школе у већини црнотравских села су позатваране, али, ето, у Кривом Делу још није, као ни ова у Саставу Река, иако у обе школе има само троје школараца. Раденковићи кажу да ће се потрудити да обе школе још потрају.

– Маријана и Милена су завршиле прва четири разреда у Кривом Делу и захваљујући њима, школа је опстала, а сада смо од гашења сачували и школу у Саставу Река. Ми смо се из Кривог Дела доселили овде да не пешаче, јер је наша махала Крачинови далеко. И наш син Милан се доселио овде, он има троје деце – два сина и кћерку. Наша старија кћерка Слађана је остала у Кривом Делу, она има двоје деце, на путу је треће. Ми смо бројна породица, тако да ћемо и наредних година имати ђаке за обе школе – каже за „Политику” Срђан Раденковић, Маријанин и Миленин отац.

Срђан је грађевински радник, сезонац, ради по целој Србији где има посла. Син Милан такође нема посао, повремено иде са њим. Јасмина већ трећу годину ради у школи, а пре тога је девет месеци радила као геронто домаћица у Кривом Делу. Живе скромно, али се не жале, најважније им је да се слажу, одгајају децу и – чувају школе од затварања.

Маријана и Милена имају компјутер и у школи и код куће, али овде нема интернета, тако да углавном играју игрице и уче са компакт-дискова које им доносе наставници. Одлични су ђаци, мада је Маријана нешто боља, што и Милена признаје. Маријана највише воли биологију, а Милена музичко, јер, како рече, воли да пева. Воли и тенис.

– Досадно нам је, немамо друштво. За време великог одмора прошетамо. Кад се заврши школа, ако је лепо време шетамо уз реку – каже Маријана. И Милена се жали на досаду: – Сем видео-игрица, овде немамо другу забаву. Шетамо поред Власине, чувамо братовљеву децу и играмо тенис – додаје Милена.


Коментари2
37eba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Milan
Svašta. Pa ovo je van pameti.Škola sa dva učenika. Pa gde to ima? Tako nešto ne bi mogle da izdrže ni bogate zemlje, a ne mi sirotani. Zar ne postoji neko pametnije i jeftinije rešenje?
За похвалу и за пример
Дивно, драги људи! Уживајте у миру и чистоти природе. Читајте књиге и посебно песнике. Било би добро да вам још неко дође. Многи који се бесмислено мучите по Београдским предгађима, преселите се у ову оазу мира... Породици Раденковић хвала на истрајности и нека вам породица само расте у здрављу!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља