субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Очекивања су кључна за привредни опоравак

Аутор: Борис Беговићнедеља, 26.04.2015. у 15:00
(Фото Т. Јањић)

Фабрицио Цилиботи, професор Циришког универзитета, један је од најбољих светских економиста средње генерације. Његов највећи допринос економској науци везан је за теорију привредног раста, а посебно се бавио случајем Кине. Недавно је боравио у Београду. Предавања је одржао на Правном и Економском факултету Универзитета у Београду, а у Центру за либерално-демократске студије семинар на тему „Савремена теорија ендогеног привредног раста и удаљеност од технолошке границе”. То је била прилика да с њим поразговарамо о актуелним темама. 

Економски опоравак у еврозони и у ЕУ добија замах. Сада расте не само немачка привреда, већ готово свих земаља чланица. Шта је, по Вашем мишљењу, изазвало опоравак? Kолико је рањив, односно колико ће дуго трајати?

Примећују се сигнали побољшања на економском хоризонту. Опоравак америчке привреде је већ прилично робустан. Европа за њим заостаје, нарочито због успореног раста земаља јужне Европе. Ипак, Европа је почела да се помера, чак и на свом југу. Шпанија има највиши привредни раст у целој еврозони. Италија, успавани џин још од 1990. године, стидљиво показује неке знаке опоравка. Два су основна разлога за све то. Прво, ниске цене енергената коначно су довеле до тога да компаније увећавају производњу и инвестиције. То значи и нова радна места и увећану тражњу. Друго, нова политика Европске централне банке почела је да даје резултате. Још од марта Марио Драги је започео програм квантитативног попуштања у износу од најмање 1.100 милијарди евра како би се супротставио дефлаторној спирали. Ова нова политика је успела, зачуђујуће брзо, да преокрене очекивања. Поред непосредних ефеката досадашњег убризгавања ликвидности, сведоци смо промене очекивања потрошача и пословних људи. Очекивања су кључна за успех опоравка. Уколико људи не верују у раст у будућности (и позитивну стопу инфлације), не може да дође до опоравка. Ипак, оптимизам не треба да значи тријумфализам. Опоравак није чврст. Дужничка криза, поготово она грчка, још увек није разрешена. Структурне реформе су минималне, нарочито у оним земљама којима су најпотребније. Очекивања могу поново да постану песимистичка на први негативни шок (без обзира на то да ли је у питању Грчка, Украјина или изборни резултат у некој од земаља чланица) и да данашњи опоравак учине пролазним. Ипак, чињенице бар засад показују да немачки песимизам у погледу Драгијевог новог курса није био оправдан.

Грчки дуг и његова одрживост пуне насловне странице сваке недеље. Како гледате на будућност у том погледу? Да ли је излазак Грчке из еврозоне решење?

Тензије су велике у овом моменту. Грчка и ЕУ ходају по ивици ножа. Надам се да ће се Европска комисија и ЕЦБ одупрети притисцима јастребова. Присиљавање Грчке да изађе из еврозоне било би у овом тренутку крупна грешка, која може да поткопа стидљиви оптимизам који се полако гради на континенту. Постоји погрешно виђење да је чврст став према Грчкој оно што озбиљна економска наука препоручује. Према том виђењу, грчка лекција била би добра инвестиција у будућу институционалну изградњу. То је заблуда. У нашем недавном истраживању показали смо да се савремена економска теорија залаже управо за прагматизам. У ствари, ефикасан начин за савладавање дужничке кризе, земља која бележи трајну рецесију, захтева да се услови који су на почетку договорени преиспитују и наново договарају, нудећи побољшање услова за земљу у невољи све док рецесија траје.

Премда не могу у потпуности да изнесем аргументе у прилог ове тезе у кратком интервјуу попут овога, допустите ми да изнесем неке једноставне разлоге због којих је излазак Грчке из монетарне уније кратковидо решење. Не постоји сценарио по коме би Калифорнија могла да изађе из САД, на пример. Уколико створимо такав сценарио у Европи, неће дуго потрајати пре него што почну спекулативни напади на суверени дуг осталих земаља. Очекивања да се нове валуте могу створити или васкрснути само подстичу овакве нападе. Једини прагматични механизам је растакање монетарне уније. То је могуће, али би то изазвало несрећу која би гурнула Европу у нову рецесију неизвесног трајања. Такође очекујем да би то могло да буде погубно и по саму Европску унију. Да не буде забуне, не спадам у оне којима се допада како се данас управља Европском унијом, нити монетарном унијом као њеним делом. Међутим, напуштање евра какав је он данас било би једнако самоубиству.

Многи указују на то да је криза сувереног дуга последица неодговарајућих институционалних решења у Европској унији, нарочито на нивоу еврозоне. Да ли је то заиста тако?

Изградња европске куће почела је од крова. Успостављање заједничке валуте без увођења више координације у фискалне политике земаља чланица и, нарочито, без демократског полагања рачуна на неком федералном нивоу било је погрешно. Алтернативно, могло се ићи на решење у коме се воде потпуно независне фискалне политике, али без могућности финансијске помоћи и избављења. У Швајцарској, на пример, нико не очекује да би фискално неодговорни кантон био избављен било од кога. Међутим, у постојећем систему постоји изузетно много екстерних ефеката који се јављају услед међусобне повезаности финансијских система. Као последица тога, тржиште је прихватило здраво за готово да ће ЕЦБ да се бави сувереним дугом било које земље која припада еврозони. Неке земље, попут Грчке, почеле су да стварају све веће и веће дефиците и да живе изнад својих могућности. Још горе, јефтин новац био је супститут за реформе потребне за унапређење конкурентности и подизање технолошког нивоа, нарочито у Јужној Европи. Онда је стигла велика рецесија и донела суочавање са стварношћу.

Бавили сте се изучавањем феномена поверења између људи који чине једно друштво. Колики је значај поверења за добро функционисање приреде? У којој мери је поверење повезано са добрим институцијама?

Добре институције су важне за економски успех. Међутим, изједначавање добрих институција и демократије је поједностављење. Постоје демократије које добро и које лоше функционишу. Штавише поверење и институције међусобно су повезане. У успешним земљама, људи имају поверење у институције без тога да ли им се допада неки политичар који их оличава. Напротив људи имају поверење у владу, у скупштину, у правосуђе итд. Ова врста поверење се преноси и на привредне односе између појединаца. Уколико људи верују да се закони спроводе, онда не очекују да ће њихов пословни партнер да прекрши закон. Насупрот томе, у слабим демократијама (у шта спада већина земаља јужне Европе) личне везе су од кључне важности за успешно пословање. Не може се имати поверења у људе и фирме које нису добро повезане, због тога што могу лако да их поткопају „људи од поверења”: пословање с њима није сигурно. У таквим земљама је типично да институције саме за себе немају престиж, али појединац може да постане веома утицајан. Размислите шта је Силвио Берлускони представљао за Италију или шта Орбан данас представља за Мађарску, а Ердоган за Турску. Девет година сам живео у Шведској и осам у Швајцарској. У тим земљама ниједан политичар није „deus exmachina”, него људи имају поверење у демократске институције као такве.

Коначно, Србија. Практично није забележила раст још од 2008. године. Да ли ће опоравак ЕУ и њених земаља чланица представљати покретачку снагу раста српске привреде у годинама које долазе?

Србија је забележила добру декаду све до 2008. године. То је вредно пажње, нарочито имајући у виду да су се ЕУ и САД веома често неправично односили према Србији. Међутим, од почетка велике рецесије, српска привреда стагнира или назадује. У великој мери то је ефекат међународне кризе и није под контролом српских власти. Сада, с првим знацима опоравка, очекујем да 2015. година за Србију не буде баш славна, али да ће након тога да дође до опоравка. Време кризе треба да буде време економских реформи (јачање конкуренције, тржиште радне снаге итд.). Управо се то, на пример, догодило у Шредеровој Немачкој. Такође и у Пољској. Важно је да Србија не пропусти прилику да модернизује своју привреду, напредује на плану иновација, конкуренције и образовања, како би поставила темеље за свој будући одрживи раст.


Коментари1
88696
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoin Mihailo
Očekivanja su ključna za privredni oporavak. Mada nama ne treba ključ, nego kalauz, koji treba sva vrata da otvori.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља