понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:49

Село сточара и факултетлија

Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 26.04.2015. у 22:00
Центар Кумана (Фото Ђуро Ђукић)

Кумане – Ако имаш 150 оваца, а 20 ти пређе преко пруге, колико је остало на твојој страни?, питао је својевремено ђака у вечерњој школи Слободана Јешића наставник математике Веселин Ћурчић у Куману, код Новог Бечеја. – Ниједна учитељу, јер кад само једна овца пређе, све нагрну за њом и нема те силе која ће их зауставити – одговорио је не трепнувши полазник који је био задружни чобанин.

Анегдоту нам је испричао учитељ Дејан Бошњак, који је и сам радио неко време у сеоској школи. Није, међутим, његов колега математичар за бадава поставио овакав задатак. Јешић је два пута освајао шампионат оне велике Југославије у шишању оваца – ’87. и ’88. године, па се бележи да су Кумане у овом „спорту” имале државног првака. Још се препричава како је брзином шишања обичним маказама, на првенству које се одржавало у Зајечару, задивио тада вишеструког светског првака, али у шишању на струју – Марка Конлана из Аустралије.

Данас је село Кумане познатије по одгоју крава: овде их је највише у средњем Банату. Свуда около се њихов број смањује, а у Куману је тренд супротан. За то је заслужна група мештана, која је основала такозвани Пашњачки одбор, и искористивши законску могућност изборила се за 2.500 хектара земље која није погодна за ратарску обраду, али јесте за испашу стоке. Одбор је успео да укњижи те површине и сада овде пасе око 4.000 говеда.

– Стока иде на испашу осам месеци у години. То омогућава да Куманчани испоруче тржишту дневно око 25.000 литара млека, од чега месечно приходују око 300.000 евра – истиче председник одбора Милан Квашчев.

Кумане је добило име по номадском азијском народу, који је овде живео пре доласка Словена. Насеље се помиње у Пећком катастигу из 1660. године, а као Шанац Кумани наводи се у најстаријем писаном трагу – Протоколу рођења из 1757. године, који се налази у православној Цркви Светих арханђела која се уздиже у селу.

О свом селу Милан Варадинац је написао седам књига. Одлично познаје менталитет мештана и сведок је разних појава. Истраживао је феномен натпросечног рађања близанаца, а чак је написао и књигу о метеоролошким приликама у крају. Кишу, снег и сунце прати свакодневно још од 1985. године...

– Ишао сам по институцијама које имају архиву или се баве архивском грађом, где сам истраживао све што има везе са Куманом – каже Милан.

Хроничар села је тако дошао и до податка да порекло из Кумана вуче 730 људи који су завршили факултете. Међу њима је 43 доктора наука.

– За тако високу ученост, коју с поносом истичу, Куманчани могу да захвале низу околности. Атар лежи на посној земљи од које није било много вајде, нарочито пре продора механизације, па су се млади одлучивали за школовање. То им је омогућила пруга отворена 1935. године. Њоме су ђаци могли да путују у школе, а радници на посао, нарочито после индустријализације након Другог светског рата – објашњава наш саговорник.

Када је наступила криза, па транзиција, кад је запостављена пољопривреда... возом је, нажалост, све више Куманчана одлазило, а све мање се враћало. Некада је село имало 6.000 становника, а данас нешто преко 3.000. Празно је 180 кућа, у 250 живи само по једна особа.

Милан Варадинац истиче да бела куга чини своје. Око 200 становника између 18 и 40 година је неожењено или неудато. У последњој деценији у овдашњој основној школи, која сада има лепу зграду и изузетне услове за учење, број ђака се смањио за стотину. Мештани, практично, немају куда се селе, а једина шанса је сточарство коме се све више окрећу.

Дорословац и Лаза Телечки

У 18. веку у Куману је рођен Јаша Немешев, слепи виолиниста који је свирао по најпознатијим аустријским дворовима. У низу интелектуалаца пореклом из Кумана је и Милан Дорословац, који спада међу осниваче српске пластичне хирургије. Он је отац Милутина Дорословца, писца и хуманисте познатог по уметничком имену Мило Дор. Одавде је и Лазар Телечки, великан српског глумишта.


Коментари4
d697f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera sremac
dzabe tih 730, kad je do skoro na vlasti bio doticni kvascev koji ni osnovnu skolu nije zavrsio...
Miša Vuletin
Mogli ste navesti jos neke učenjake, ne samo ove iz 19 veka, a nije pomenut ni jedan stocar, ni od ranije niti od sada. Malo daleko od teme, ali zanimljiv tekst.
Milica Simić
Još jedno uspešno selo, a u Banatu. Čestitam bistrim i vrednim Banaćanima.
milka rajin
Navedite nam makar jedan izvor za ovu tvrdnju ili ste prepisali od "bečlija": "Кумане је добило име по номадском азијском народу, који је овде живео пре доласка Словена"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља