уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.04.2015. у 08:15 Александра Петровић

Стварност неуставна или Устав нестваран

Новица Коцић

Иако се правни стручњаци слажу да са променама Устава не треба журити, извесно је да Србију ускоро чека промена њеног највишег правног акта. Питање је само да ли ће се Устав мењати искључиво у области јачања независности правосуђа, или ће промене захватити и много осетљивија питања, попут статуса Косова и Метохије и територијалне аутономије Војводине.

Правно-технички јесте изводљиво да се Устав мења само у једном делу, па чак и у само једном члану, а да се не захвата у друге делове. Међутим, стручњаци сматрају да би талас уставне ревизије могао бити изузетно велики.

– Потпуно је извесно да ће било каква модификација Устава свакако бити прилика да се захтевају и његове друге промене, а не само оне које се односе на правосуђе. Није спорно ни да наш сада важећи Устав није савршен и да у њему има и неких правно-техничких грешака. На пример, на једном месту у Уставу се каже да о имунитету чланова Владе одлучује Влада, а на другом месту се то поверава Народној скупштини. Мењање Устава биће прилика и да се такве грешке поправе, али наравно, увек остаје и могућност да се захтевају знатно далекосежније промене Устава. Јавности је, наравно, најинтересантније питање аутономних покрајина и преамбуле која се односи на Косово и Метохију – каже за „Политику” проф. др Милан Шкулић, председник Удружења правника Србије.

Упозорава да је „олако обећана брзина” промене уставног текста врло опасна, јер у брзини постоји већи ризик да се направе грешке, не само правно-техничке, него и много опасније, које би донеле суштински погрешна решења.

Устави су се код нас често мењали. Нови устав замењивао је ранијеважећи.

– То није добро са становишта интереса правне сигурности, нити је то идеално када је реч о начелном очувању стабилности државе. Озбиљне државе настоје да своје уставе не мењају често или чак да их уопште не мењају суштински. Наравно, некада су уставне промене и неопходне, али их онда треба врло пажљиво осмислити и реализовати. Врло је важан и својеврсни друштвени консензус, због чега је изузетно битно и да се важне уставне промене доносе онда када је друштво довољно стабилно. Ми смо већ дуго у „времену реформи”, а то није доба друштвене стабилности – подсећа професор.

Због тога питамо какве су последице неусаглашености фактичког стања с Уставом, нарочито када је реч о суверености државе на територији Косова и Метохије, о чему говори и уставна преамбула.

– Није могуће „правним језиком” говорити о „неусаглашености Устава” са фактичким стањем. Подразумева се да фактичко стање, које се разликује од онога што је прописано Уставом, представља стање неуставности. У том смислу, постоји само неуставност фактичког стања, а не „нефактичност” Устава – каже др Шкулић.

У редовним околностима, правна држава настоји да сваки случај неуставности реши што је пре могуће, применом адекватних правних механизама.

– То значи да стање у стварности које не одговара ономе што је Уставом прописано држава треба да уподоби Уставу, а не да Устав усаглашава с „фактичким стањем”. То некада, пре свега када је реч о веома ретким историјским ситуацијама, није могуће или бар није могуће у неком брзом року. Такав је случај и са односом преамбуле Устава о Косову и Метохији и чињенице да у последњих неколико година Србија на Косову и Метохији не остварује своју сувереност – каже наш саговорник.

Наглашава да се Србија, прихватањем ефеката Кумановског споразума и резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, није одрекла Косова и Метохије, и да се тог дела своје територије не би одрекла чак ни да у Уставу нема преамбуле у којој се изричито наводи да су Косово и Метохија саставни део територије Србије.

– Преамбула је своје место у Уставу нашла из одређених симболичних разлога, с идејом да се и на тај начин нагласи да се Србија никада неће одрећи тог историјски изузетно важног дела своје територије, на којем, још у време када је Устав усвајан, већ неколико година није било могуће остваривати све елементе суверености српске државе, нити је то могуће сада, а тешко је предвиђати будућност. Ако неко мисли да се проблем Косова и Метохије решава елиминисањем преамбуле из Устава, што је наравно, праћено идејом да ће се тако олакшати самопорицање Србије, односно њено формално одрицање од дела сопствене територије, мислим да греши – каже др Милан Шкулић.

Иначе, преамбула Устава, додаје професор, увек се повезује искључиво с оним што заиста јесте њен доминантни садржај, а то је дефинисање Косова и Метохије као саставног дела Србије којем се гарантује „суштинска аутономија”, али се заборавља сам њен почетак, у којем се говори да се Устав доноси полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији.

Предлог за промену Устава усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика. То значи да је за промену Устава ипак потребна једна врста друштвеног консензуса.

Референдум је неопходан ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава. Сада је усвајање промене на референдуму знатно лакше него раније, јер је довољно да за уставну промену на референдуму гласа већина бирача.

Коментари5
1baf6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Drag.
Pre svega iznenađuje me da ima tako malo komentara čitalaca,a tema je veoma značajna. Zatim: Ustav je pravni akt koji se ne menja promenom vlade,već treba da važi pa i stotinu godina. Treba imati na umu da mnogi žele da naprosto "rasture" Srbiju,na ovaj ili onaj način. I oni iznutra i oni spolja. Stoga ako išta treaba menjati odnosno dodati u Ustavu jeste rečenica: Srbija je jedinstvena i nedeljiva !!! Jedinstvena i nedeljiva !!! Treba ovo zapamtiti.
Џејми Шеј
@nikola - logiku je osnovao jos Aristotel, dakle pre vise od 2000 godina. Moderna logika ne postoji nego samo "moderni" ljudi. Vrati se u osnovnu skolu.
nikola andric
Zakoni pa I Ustav se sastoje od opstih iskaza ili recenica. Razumevanje bilo kog clana zakona pretpostavlja znanje sta treba da bude slucaj (stvarnost) kako bi zakonski uslovi bili ispunjeni. To znaci isto sto I slaganje stvarnosti sa ustavom. Iskazi o stvarnosti koji su istiniti su to sto se nazivaju cinjenice. Dakle mi uporodjujemo iskaze iz zakona I iskaze o stvarnosti. Kad su oni protivrecni odnosno logicki kontradiktorni mi ne mozemo da menjamo stvarnost ali mozemo Ustav. Kad bi mogli da menjamo stvarnost po sopstvenom izboru gde bi nam bio kraj. Gospodin profesor koji negira ''neslaganje '' Ustava sa stvarnoscu treba da se upozna sa modernom logikom I filozofijom saznanja.
33 33
Treba da se napravi moderan ustav koji moze da ima suzivot sa aktuelnom globalnom situacijom na planeti i da se utvrdi njegova trajnost a ne da ga menja svaka nova garnitura vlasti po njihovim potrebama , ustav je alat za zivot naroda a ne palica za cuvanje vlasti
Sta ce nama Ustav
Nama Ustav uopste nije potreban jer se gazi svakodnevno, a Ustavni sud je samo fikus.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља