четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:36

И савремена уметност је у транзицији

уторак, 28.04.2015. у 22:00
Фото З. Кршљанин

Књига „Савремена уметност и савременост” („Орион арт”, 2014) прво је код нас издато дело професора Терија Смита, једног од водећих теоретичара и предавача на одсеку за историју уметности и архитектуру на Универзитету у Питсбургу, некадашњег професора Универзитета у Сиднеју, аутора више књига и бројних зборника. Његова теоријска размишљања представљена су у овом штиву кроз четири есеја, у којима анализира питања савремености, стања историје уметности данас, уметничких образаца у транзицији…

„Ако мислите да је суштина савремене уметности у томе да настаје у садашњем тренутку и да се свако појединачно дело потпуно разликује од било ког другог дела јер је темпорално омеђено и непоновљиво – е, па грешите. То је само један аспект, на основу којег се уметност данас може мапирати”, интригира нас Смит на почетку разговора за „Политику”, вођеног током његовог скорашњег боравка у Београду, зарад промоције своје књиге.

Како би се, онда, могла одредити савремена уметност данас?

Aко о савременој уметности размишљамо као о стваралаштву насталом у освит и након почетка новог миленијума, када се свет прилично променио, онда морамо да препознамо бар три струје у оквиру којих уметност циркулише. Прва би се могла назвати ремодернизмом. Реч је о тежњи, израженој посебно у САД, да се надграде постигнућа евроамеричких модерниста, да се донекле модификују у зависности од региона у којем уметници стварају. Када је Европа у питању, постоје разлике у стваралаштву на истоку и на западу, где су политички системи различито утицали на појаву модернизма. Друга струја, која се доводи у везу са Африком, Јужном Америком, Аустралијом или Азијом, трансформише светску културу кроз интеракцију локалних традиција и савремених тенденција. Имате, тако, бум кинеске савремене уметности, која се рађа тек након деведесетих година прошлог века, али и савремену абориџинску уметност, потпуно апстрактну, која настаје на мотивима старим неколико хиљада година, уз употребу савремених материјала. Трећа, коју навише сусрећемо на међународним бијеналима, јавља се под утицајем нових генерација уметника, који су одрасли уз интернет и стварају на пољу интерактивних, електронских и комуникационих медија. Свака од тих струја се развила пратећи специфичности уметничких заједница одређених градова, провинција или регија у свету.

Која је струја доминантна?

Прва је свакако најпопуларнија на међународном уметничком тржишту, њим доминирају уметници као што су Демијан Херст, Ричард Сера, Џеф Кунс… Ствараоци друге струје су све присутнији, све је јачи њихов утицај, мада не успевају да се пробију у довољној мери.

У својој књизи написали сте да „филозофија савремене уметности није статична, да је у константној промени”. Може ли се рећи да је савремена уметничка пракса, такође, у сталној транзицији?

Свакако. Осим тога, она је и у посебном, дијалектичном односу са друштвом у којем настаје. Са једне стране, пригрлила је промене у савременом друштву, међу њима и идеју прогреса, раста и развоја. Међутим, са друге стране, неки ствараоци су покушали да се повуку из савременом живота, понирући у саму суштину објеката које стварају, без икаквог уплива било чега са стране.

Што ће рећи да неки нису поверовали у идеје које су обележиле доба глобализације?

Јасно је да данас ретко ко верује у то да је ће прогрес свима донети бољитак, да ће се цео свет развијати заједно и да ће нам природа увек несебично давати ресурсе које ћемо користити. Успут је, некако, раскинут тај наш уговор са природом – сувише смо је издали. И она ће на то одговорити на свој начин, питање да ли ћемо преживети овај миленијум. А то је велика брига коју уметници осећају. Многи савремени ствараоци баве се екологијом и разумевањем различитости. Осим тога, друштва се развијају на различите начине, нека би се самовољно чак вратила и у прошлост. Нема више заједничког наратива који делимо.

Где се ту уплиће глобални капитализам, за који кажете да утиче на свет па и уметност након постмодерне?

Да будем једноставан – џинс који носите вероватно је направило неко дете у Бангладешу, које је очајно јер више не може да ради 12 сати дневно. А то не може да се пренебрегне. Иако нас је глобализација повезала она нас је додатно и раслојила. Слично је и са капитализмом. Узмимо у том смислу тржиште уметничких дела, и то сам његов врх, у Лондону или Њујорку. То је чист пример класичне капиталистичке размене. Стотинак истих уметника сваке године продаје дела која купује, за огромне паре, стотинак истих купаца. То је потпуно затворен круг. Ту и тамо неком допусте да уђе, али ретко, јер се ту јако лепо пере новац. Реч је о око две или три хиљаде дела. Људи купе дело за милионе долара, ставе га у банку или дају музеју, чиме је новац обезбеђен, не може би да буде опорезован и све постаје легално. За то време већина уметника једва преживљава. У мојој родној Аустралији уметници углавном зарађују око 10.000 долара годишње, што је заиста скромно, чак мање и од социјалне помоћи која, ако сте незапослени, износи између 20.000 и 30.000 долара годишње.

То, међутим, уметнике не демотивише?

Не, на срећу. Штавише, све више људи окреће се уметности. Јер то је њихова насушна потреба, која долази изнутра. Не због новца, успеха или славе. За многе младе људе то је начин освајања слободе. Начин живљења слободе.

Милица Димитријевић


Коментари1
b7ead
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sta zna dete sta je dvesta kila...
gospodin je u pravu...samo sto se pare ne peru samo preko umetnina...evo,naprimer fudbaleri.sta zna onaj indijanac sta je pedeset milona dolara!?on sve preracunava sakama pirinca!naprave fiktivni ugovor,njemu daju parce kolaca a miloni crnih para oprani!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља