субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Прва српска апотека отворена пре 185 година у Улици краља Петра

Аутор: Д. Д. К.четвртак, 30.04.2015. у 08:15

Прву апотеку у Србији, 30. априла 1830. године указом кнеза Милоша Обреновића, отворио је Матеј Ивановић, фармацеут из Земуна. Налазила се тачно уз ресторан „Знак питања” у Улици краља Петра у Београду и представљала је језгро српске фармацеутске службе.

Те године је султановим хатишерифом први пут у Србији дозвољено да могу да се отварају болнице и апотеке. Историјски подаци говоре да, када је примио молбу Матеја Ивановића, са препоруком српског конзула у Земуну, кнез Милош је издао наређење да се од везира београдског затражи дозвола за отварање апотеке, што је одобрено на сутрашњи дан пре 185 година, па се тај дан сматра важним због отварања прве здравствене установе на овим просторима.

Скупштина Фармацеутске коморе Србије одлучила је да се овај датумобележава као Дан апотекарства у нашој земљи па ће на месту некадашње апотеке сутра у 11 сати бити одржан пригодан скуп посвећен овој теми.

Данас је ситуација таква да се фармацеути у апотекама често сусрећу са предрасудама грађана како имају астрономске плате и бонусе, објашњава магистар фармације Светлана Стојков, директорка Фармацеутске коморе Србије, што није тачно.

– Фармацеут у апотеци је здравствени радник и повремена поистовећивања са трговцима и фармако лобијима, говоре о недостатку образовања и информација. Фармацеути су најдоступнији здравствени стручњаци, а апотеке важан део здравственог система. Тако је од 1830. године. Нас има више од 5.700 и настојимо да стручним радом и учешћем допринесемо да будемо препознати и признати део здравственог система и учинићу као директорка коморе све што могу да тако и буде. Апотекари су суочени са неизвесношћу која се мора превазићи што пре. Непознато је каква ће бити судбина апотека, посебно мањих, чији су власници фармацеути, као и државних апотекарских установа. Нико не може са сигурношћу да одговори хоће ли оне бити приватизоване или не. Хиљаде фармацеута у апотекама не знају хоће ли за годину или две имати радно место – додала је Стојков.

Она је рекла да се нада да ће се наредни Дан апотекарства дочекати са мањом бригом за судбину ових установа, са уређенијим сектором, фармацеутима који су део здравственог система, ефикаснијом комуникацијом са доносиоцима одлука, бољим условима пословања и усвојеном добром апотекарском праксом.

-----------------------------------------------------

Пресељење у Кнез Михаилову

Матеј Ивановић је фармацију завршио у Пешти, као и његов млађи брат Александар, па се апотека од 1840. године звала „Апотека браће Ивановић”. После 40 година рада, браћа су 1870. године продали апотеку, а купио ју је фармацеут Јован Дилбер из Смедерева. Данас је апотека „Матеј Ивановић” у саставу Апотеке „Београд”, а од 1964. године налази се у Кнез Михаиловој улици 27.

Прва државна апотека (Правителствена апотека) основана је као друга 1836. године у Крагујевцу. Пресељена је у Београд 1841. године, где и данас ради под именом „Македонија” у саставу Апотеке „Београд”.


Коментари4
c14d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neinformisan i neobrazovan
Ne ubijedi ona mene nicim konkretno da su ti bonusi i lobiranja obicne predrasude.
Petar Medenica
@Marko V. To je tačno za Trogir. Jedino što Trogir nije bio Hrvatska do 1941, pardon 1991. (ne znam koja Hrvatska je zapravo bila nezavisnija;)
Mane S
To nije "prva srpska" apoteka, vec prva apoteka u mladoj knezevini srbiji. A apoteka je vec bilo srpskih u vojvodini, dalmaciji... Uopste austro-ugarskoj. Sto se tice apoteke u trogiru iz 13. veka, ona nije bila ni srpska ni hrvatska vec romanska.
Marko V.
prva apoteka u Hrvatskoj je otvorena u Trogiru 1271.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља