петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.05.2015. у 12:00 Јована Рабреновић

Камате на штедњу европске, а на кредите српске

(Фото Д. Јевремовић)

Ако у нашем банкарском систему нешто показује да смо на европском нивоу онда су то камате на штедњу. Већ дуже време камате и на динарске и на девизне депозите падају на жалост овдашњих штедиша. С друге стране, у паду је и цена зајмова, али се у овом другом случају не може ни приближно закључити да се приближавамо европској цени кредита.

На уобичајено питање овдашњих дужника, па када ћемо ми то да имамо исту цену задуживања као европске земље, редовно нам је одговарано да ће то да буде онда кад и камате на депозите падну на европски ново. То смо дочекали, али не и да последично падну цене зајмова. У неким банкама ни на дугорочније евро орочену штедњу не може се добити ни камата која прелази један одсто. На динаре се добија највише око пет одсто, док на динарске зајмове камате још увек иду и до 18 одсто. Истини за вољу, у акцијској понуди банака може се добити нижа цена задуживања.

Бошко Живковић и Мирослав Маринковић, сарадници часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Економског института, наводе да су у претходној години камате на евро депозите пале за више од 30 одсто. Разлог за то је висока ликвидност банкарског сектора, висок ниво лоших зајмова, као и то што је велики број малих депозита физичких лица концентрисан на две велике банке. Речју, банке имају пара, али због овдашњих економских неприлика немају коме да их пласирају. Узгред, ни све банке немају велику депозитну базу. С друге стране смањене су вредности референтних стопа на европском банкарском тржишту, а и Народна банка Србије је у више наврата смањивала референтну каматну стопу, а последњи пут на седам одсто.

По њиховој анализи, током 2014. године и камате на евро кредите физичким и правним лицима смањене су за 1,2 до 1,3 процентних поена и сада износе око пет одсто. У случају каматних стопа на кредите у динарима дошло је до осетног смањења за 4,5 за предузећа и 2,4 одсто поена за физичка лица.

– Код нас је уврежено мишљење да банкари држе камату на високом нивоу да би постигли висок профит, међутим, висина камата није под њиховим једностраним утицајем. На њих утичу и домаћи економски показатељи попут стопе привредног раста, буџетског дефицита, нивоа јавног дуга, резервисање средстава и удео лоших зајмова, ризик земље и друго – наводе ови аналитичари додајући да је садашњи ниво камата и на депозите и на кредите значајно изнад нивоа који је карактеристичан за кризни период и низак ниво економске активности.  

А шта кажу банкари?

Пјер Боск, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да је генерално, на читавом тржишту, у протеклом периоду дошло до пада активних и пасивних камата.

– С обзиром на то да део средстава која се пласирају у кредите чине депозити грађана и привреде, умерене камате на штедњу су свакако један од предуслова за повољне услове финансирања. На снижавање камата на кредите утицало је и кретање базних стопа на евро и динар, посебно еурибора који никада није био нижи. Када су у питању динарски зајмови, НБС је недавно снизила референтну каматну стопу, а с обзиром на стопу инфлације у Србији, можемо очекивати њено даље снижавање, што ће додатно појефтинити задуживање у домаћој валути – каже Боск.  

Мариа Константину, директор управљања мрежом и становништвом Војвођанске банке каже да је на банкарском тржишту евидентан пад каматних стопа како на штедне улоге грађана тако и на кредите, а такве тенденције су видљиве и код нас.

– Разлог за то је ситуација у привреди. Опет, та корелација је и очекивана с обзиром на чињеницу да су извори средстава нашег банкарског тржишта углавном штедни улози грађана. Када говоримо о будућности можемо очекивати да ће се тај тренд снижавања каматних стопа наставити, али опет не на неком већем нивоу да би могло уздрмати домаћи банкарски сектор – каже Мариа Константину.

Коментари19
bd89f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cika miloje
Ma, necu vise da imam posla sa njima. Kamate na dozvoljeni minus su najobicnija hajdučija. To sam očistio. Tražiću da mi daju platu svakog prvog u maesecu u kovertu kao kad sam počeo da radim. Zašto moram da im plaćam održavanje tejužeg računa, šta će mi?
Ceda Bradic
Kamtae nisu problem:) Banke regularno (odlicno i korektno) obezbedjuju potrebnu kolicnu novca (za trzisnu razmenu uz pomoc novca...kao sto fizika obezbedi kg...lit i sl :) Podjednako vrse transfer (bez pokrica) tamo gde je novac potrban (bilo u opticaju bili za unpredjivanje - kreditiranje razvoja). Logicno je da i PRIHOD banaka bude a) u transferu novca bez pokrica b) sam prihod banaka - ponovo novac, bez pokrica. CB Cestitke i puno uspeha Bankarima..i dobrodoslica za MMF (ali, sa pokricem ). A pokrice? Vlade garantuju za novac koji koriste (vrednot pokrica U RAZMENI a ne samo kolicina :) Sitinsaca:) Dakle, cestitke za 1 maj Praznik RAZMENE VREDNOSTI RADA uz pomoc novca :) Puno usopeha, svim :) 21 vek (magistrala, magistralno:) i 3-ci milenijum, "Trilateralno":)
Ceda Bradic
NIJE PROBLEM KAMATA :) Novac u opticaju je merlo vrednosti pokrica, Kreditni je bankarski bez pokrica (tako i treba da bude).Regularan transfer tamo gde je potreban.Ali, kada se koristi KREDITNI:? Uvodimo (pomesamo) sa novcem u opticaju. Regularno, zato se i koristi.Ali, # NIJE PROBLEM KAMATA # :) Problem je TRENUTAK KADA SE POVLACI IZ OPTICAJA. Kreditni Izvrsi trzisnu funkciju,vrednost razmeni za vrednoat "vazduha u trezoru" :) Banke ne mogu da deponuju pokrice za novac :). Ali se ne vidi inflacija jer se to povuce iz opticaja. Ali, moraju da vrate istu kolicinu novca u opticaj, da nestasica novca ne paralise trzisnu razmenu - uz pomoc novca:) Odakle pokrice? Umanji se vrednost pokricu novcu u opticaju - inflacija Zasto jednostavno c/b (centralna, emisiona banka),jednostavno, umesto da uvodi novac u opticaj koliko je povuceno zbog kamate? Jednostavno, kredi bude bez kamate a iznos kamate emisiona banka plasira taj iznos direktno upatom banakama? :) Prosto kao kupus :)
Bulaja K.
Zato treba udruženja potrošača da organizuju masovan bojkot bankarskih usluga. Naročito potrošačkih kredita jer je tu cena bankarskih usluga najskuplja. Kakve sve troškove i garancije banke traže za jedan , najjeftiniji, auto jeza da te uhvati. Lično, imam samo tekući račun , osnovni paket da bih primao platu u jednoj ex domaćoj banci i drugi bankarski proizvodi me ne interesuju, makar umro.
Zoran Mladenović
Kada su pre desetak godina strane banke došle,cilj im je bio da izvade novac građana iz slamarica i plasiraju ga građanima ili pravnim licima uz ogromne kamate i plus ostale troškove.Plan je bio ostvarljiv,jer su imali podatak da ovde para ima,jer su građani prilikom konverzije tadašnje marke u evro,zamenili oko 20 milijardi evra,što legalno što na crno.To nisu bile pare tajkuna koji nisu ovde ni držali ni menjali novac.I plan je uspeo.Iz slamarica samo na štednju je izvađena suma,veća od godišnjeg budžeta Srbije,a građanima su te pare deljene u vidu keš kredita,po skoro zelenaškim uslovima,što je bilo popularno,jer do tada,za građane ovde nisu postojali keš krediti,već samo robni.A,kakvi su uslovi bili,može se videti na primeru.Ako si uzeo 1.000 evra keša,kad sabereš sve rate vraćaš više od 2.000 evra.A,koliki su profiti tih banaka bili,može se videti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља