недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Колико кошта душевна бол Оливера Антића

Аутор: Вишња Аранђеловићчетвртак, 30.04.2015. у 09:00

Полемика која се водила на страницама „Политике” између професора права Оливера Антића и Јовице Тркуље добиће епилог на суду. Антић, саветник председника Србије, тужио је наш лист, главну и одговорну уредницу „Политике” Љиљану Смајловић и колегу са Правног факултета у Београду Јовицу Тркуљу због, како каже, низа изнетих увреда и неистина које су му нанеле душевни бол. Сада саветник Антић, тражи да му тужени исплате 400.000 динара како би залечио душевне ране.

Шта је спорно у овој тужби? Пре свега то што је баш Антић иницирао полемику са Тркуљом, оптужујући га да је лош професор и партијски прелетач, а када је изгубио полемику, одлучио је да исход преокрене у своју корист на суду. Саветник Томислава Николића и повремени колумниста нашег листа изгледа сматра да је „Политика” требало да цензурише одговоре Јовице Тркуље на његове нападе, па кад се то није десило, шаље тужбу као поруку како ће проћи они који се усуде да му противрече.

Да је у овом случају реч о својеврсном покушају цензуре, слаже се Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС).

– Ова тужба је карактеристичан пример покушаја затирања критичког дијалога у медијима. Уместо да представници власти својим понашањем дају пример неговања полемике као неизоставног дела слободе изражавања, они тужбама покушавају да обесхрабре и медије и појединце – категоричан је Обрадовић.

Председник НУНС-а оценио је да је уредништво „Политике” у полемици Антића и Тркуље на страницама рубрике „Погледи” поступало у складу са највишим професионалним стандардима: допустивши им да изнесу аргументе у јавност, „приклонило се најбољој традицији неговања јавног дијалога као неизоставног дела демократског процеса”. Обрадовић, такође, упозорава да оптужити један лист само зато што је пренео личне ставове аутора представља класичан пример увођења цензуре „на мала врата”.


Зграда Политике (Фото Д. Јевремовић)

– Ако би суд којим случајем уважио образложење саветника председника Србије, то би значило прихватање праксе у којој не би било места за ауторске текстове и полемику, већ би се медији претворили у огласне табле појединаца, интересних група или странака – упозорава Обрадовић.

Изгледа да је Антић заборавио да као државни функционер мора да има већи праг толеранције када је реч о ономе што медији о њему објављују, као и то да је лично иницирао јавну дебату, да је „Политика” једнаку пажњу посветила и Антићевим и Тркуљиним текстовима...

Нарочито је чудан његов поступак с обзиром на то да је реч о човеку који је саветник председника чија земља тежи уласку у Европску унију, и да ће ту земљу вероватно ускоро представљати у Лисабону. Јовица Тркуља је у полемици подсетио како је будући амбасадор, у време док је био декан Правног факултета, нечасно протеривао колеге неистомишљенике у време власти Слободана Милошевића. Председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) Петар Јеремић тужбу одбацује као „апсурдну”, истичући да је Антић сам започео полемику, у којој није успео да оповргне да је као млади члан Савеза комуниста учествовао у прогону чувеног професора Михајла Ђурића. Врхунац је ипак то што је одлучио да тужи новине које су објавиле његов текст, каже Јеремић.

– Читава ситуација би била за подсмех и да није реч о правном саветнику председника Републике. Антићеве оптужбе на рачун „Политике” ме доводе у сумњу да ли саветник уопште познаје европске стандарде слободе изражавања? Да ли је упознат са праксом Европског суда за људска права у Стразбуру, кад је реч о јавним личностима и праву грађана да их подвргавају оштрој критици? Од какве је он користи председнику државе која жели да уђе у ЕУ – додаје он.

Александра Ковачевић из Адвокатске канцеларије Томановић указује да суд у Стразбуру штити сва мишљења, па чак и изражавање које може повредити, шокирати или узнемирити. И изразе нападачког карактера сматра прихватљивим ако су изнети у контексту отворене и слободне дебате о питању од општег интереса и ако су упућене особи која је давала изјаве које садрже извесни степен нетолеранције.

Социолог и професор на Филозофском факултету Јово Бакић тужбу Оливера Антића посматра као напад на слободу штампе, али и као притисак на суд с обзиром на то да је подноси моћан човек из апарата извршне власти.

– Веома је занимљиво да овакав човек мисли да му је тек полемика с Јовицом Тркуљом укаљала углед (разумљиво је да му је нанела душевну патњу, пошто се у њој није најбоље провео), јер обавештени део јавности који је пратио идеолошке преображаје и властодржачка дела Оливера Антића, свакако је и раније сматрао да је он један од најрђавијих примера јавног делања. Имајући, пак, у виду чињеницу да у Србији постоји море рђавих примера јавног делања, онда овакво достигнуће Оливера Антића треба посебно ценити – казао је Бакић. 


Коментари67
c143a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bolujm ja bolujes ti, bolujemo od ...
alo alo nazadnjaci, Cinjenica je da O Antic tuzi list Politika za dusevnu bol slazete se? A po kom osnovu? Moze i Trkulja da ga tuzi jer ga je ovaj nazvao kumrovackim djakom. Mozemo i mi da tuzimo Antica jer nas je ovde u polemikama nazvao neko od njegovih ili on sam nekim vrlo netacnim imenima 00sve su to cinjenice dragi moji. I mi gradjani Srbije trpimo veliku dusevnu bol od kad ovde haraju koje kakvi nabedjeni ajde da nabrajamo: Milosevici i klika na sta su oni licili? Koga su opljackali? Koliko oduzetih zivota. Koliko nanesene dusevne boli bas onima koji su imali tu srecu da ih MM i SM ne posalju u smrt. Kome da se zali i koga da tuze? Koga da tuzi 80% Srbije za pljacke, za otimacine, za urusavanje licnih zivota NE svojom krivicom? Kom sudu? Sudu UN-a to bi bio jedini nadlezni sud. Kome Srbija da trazi nadoknadu dushevne boli sto NISU birali ni Antica a sigurno nisu birali TN od Bajcetine. Nisu birali ni travarku koju finansiraju tajkuni. Kako znam? Pa pogledajte knjige fonda
не треба
Хало ботови, не треба да О. Антић буде предмет коментара, већ чињенице које се односе на судски спор.
dejan vukic
Puna podrska Politici! Oliver Antic je politicki preletac kao i svi savetnici ovoga Predsednika...recimo Milorad Simic...oni su najgori primer .
Sve se vidi kao u tanjiru
Mnogo je lakše shvatiti o kakvom profilu se radi kad mu savetnici izbijaju u prvi plan, ili pak, članovi porodice.
Алекса Звездарац
Чуди ме и веома ми је жао што су дошли у овакав сукоб два профессора права,када оба имају значајну активност и заслуге за изучавање трагичних последица комунистичке прошлости Србије и ангажовани су на отклаљању(наравно према својим могућностима) истих.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Остали коментари
Остали коментари
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља