четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Млади у Србији нису екстремни

Аутор: Биљана Баковићуторак, 05.05.2015. у 08:15

Да ли велики део младих људи данас у Србији себе сматра српским националистима, као што је то изгледа случај у одељењу сина средњошколца премијера Александра Вучића? Да су млади нараштаји донекле радикалнији, експлозивнији, жустрији – природно је, иде уз њихове године, али да су заиста склонији екстремима у политичким ставовима, посебно десничарским, више него што би то било уобичајено за једну демократску заједницу, какво се мишљење често може чути, чини се да је заблуда.

Велико истраживање које је Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду урадио током 2011. године о младима у Србији, али и оно које је агенција „Фактор плус” спровела прошле недеље за „Политику”, показују да млади људи немају битно другачије ставове према политичким партијама и најкрупнијим политичким темама у односу на старије грађане.

Вучић је пре десетак дана за „Недељник” рекао како се изненадио када му је син Данило рекао: – „Еј, тата, има троје­четворо у разреду који су за тебе”. И додао: „Ми смо тата за оно: 1389, радикали, Двери, расподелили смо... сви смо ми српски националисти”.

Али, у студији „Млади – наша садашњост” издатој 2012. на основу поменутог истраживања из претходне године, на узорку од 1.627 испитаника старости од 19 до 35 година, наводи се да десничарске организације и иницијативе уживају подршку мање од пет одсто младих. Самих припадника тих покрета је тек око један одсто. Исто толико је и симпатизера и активиста организација које припадају левом делу политичког спектра, наглашава Драган Станојевић, асистент на Филозофском факултету и један од аутора овог истраживања.

Истраживање које је за „Политику” спроведено од 25. до 29 априла на узорку од 800 младих старосне доби од 18 до 25 година, показало је да су њихови ставови у сегментима изласка на изборе и избора странке и страначког кандидата слични ставовима старијих.

„Као и код старијих грађана – приметна је опредељеност за велике странке. Када погледамо одговоре у односу на политичаре ситуација је слична: приметан је позитиван однос према Александру Вучићу (54 одсто). У негативној конотацији – оцене су донекле уједначене и нема значајнијих издвајања”, каже Владимир Пејић, директор „Фактора плус”.

У одговорима на питање за кога би гласали били су понуђени и СДПС, ПУПС, „Доста је било”, ЈС, СНП, Двери, ЛДП, ДСС, Трећа Србија, Образ, Покрет „1389”, као и опције „нека друга странка” и „ни за кога”. Али одговори су у њиховом случају били веома „уситњени”. Када је реч конкретно о партијама десне оријентације, осим у случају Двери, за њих се појединачно опредељивало мање од процента испитаника. Образ или „1389” готово да нико није поменуо, истиче Пејић.

У односу на старије грађане – код младих је приметна већа конфузија у односу на питања у вези са уласком Србије у НАТО, придруживања Европској унији и косовског питања. Стиче се утисак да је поменута конфузија последица непознавања политичке проблематике, слабије упознатости и, у складу с тим, мање заинтересованости за поменуте теме, оцењује Пејић.

Млади се не слажу с идејом конфронтације Русији, односно увођења санкција Русији (70 одсто), за увођене санкција је 11 одсто анкетираних, док 19 одсто њих није сигурно. Потешкоћу им представља изражавање опредељености које се тиче њиховог става према актуелној политици Владе Србије према косовском питању, напомиње Пејић. На ово питање, наиме, 31 одсто испитаника рекло је да подржава косовску политику владе, 20 одсто не подржава, 26 одсто није сигурно, а њих чак 23 одсто одговорило је да није упознато с тим проблемом.

А шта о политичком ангажману младих мисле они који су ангажовани? Колико су склони екстремној десници или екстремној левици, а колико системским странкама? Саговорници „Политике” с левог и десног пола политичког спектра најпре истичу да себе не сматрају екстремима и тврде да су задовољни бројем активиста, чланова, симпатизера који им приступају.

Ива Марковић, секретарка Зелене омладине Србије, организације чланице Левог самита Србије, каже да су млади, као и остале друштвене категорије, веома подељени и то на већину која се труди да се клони политике, један део који опортунистички срља у чланство партија и врло мали број верзираних омладинаца/ки који се активно и професионално бави политиком.

„Мислим да су ове групе у веома лошој међусобној комуникацији и да би ефекти били бољи када би се политички активизам и свест равномерније распоредили. Искуство нам говори да и када ми не желимо да се бавимо политиком, она се бави нама. Због пружања веома простих ’одговора’ на сложена питања, екстремна десница је младима једноставна за прихватање, док левичарски приступ захтева промишљање ван доминантног дискурса и односа моћи у друштву. Нажалост, како је криза у друштву све дубља, свима па и младима не остаје много времена и ресурса за еманципацију”, истиче Ива Марковић.

Стефан Стаменковски из Српског сабора Заветници сматра да све већи број младих у Србији кроз политичко и друштвено деловање отворено наступа против политичких прилика у земљи и једноумља које влада у парламенту и државним структурама.

„Током последњих петнаест година смењивале су се политичке партије на власти, али је континуитет лоше државне политике остао исти. Сви који су отворено проговорили о погубности интеграција Србије у Европску унију проглашени су за политичке организације с екстремним ставовима. Ми екстремне позиције препознајемо у партијама које тврде да евроатлантски пут нема алтернативу”, каже Стаменковски.

Можда ће ново истраживање о младима које Институт за социолошка истраживања управо спроводи и које ће бити завршено у септембру, донети неке битно другачије резултате. До тада, истраживање из 2011. показује да је чланство младих у политичким партијама у Србији међу највећим у Европи (око 12 одсто) и дефинитивно је највише међу постсоцијалистичким земљама.

Одговоре зашто је то тако заправо дају сами млади одговарајући шта мисле о начину на који ствари функционишу у Србији. Више од половине виде политичку подобност или партијске везе као предуслов за запошљавање и напредовање, а само једна трећина верује да образовање игра значајну улогу, показује истраживање из 2011.

„Иако верују да је ово стварност, ова ситуација није у складу са њиховом идејом праведног друштва – јер су образовање и напоран рад рангирали као најважније факторе за друштвено напредовање”, истиче Станојевић, додајући да се млади обично укључују у политички живот из утилитарних разлога и остају ту док не испуне своје циљеве.

Такво понашање је јасније ако се зна да стопа незапослености међу младима између 15 и 35 година износи око 35 одсто и да је држава (кроз јавну управу, јавна предузећа, образовање и здравствену заштиту) веома значајан послодавац – готово половина становништва прима плате директно од државе.

Као поткрепљење подацима из истраживања могла би да послужи недавна „прича из живота” коју је испричала професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић у интервјуу за НИН. На питање где Србију види за годину дана одговорила је: „Нигде, заиста нигде”. И додала: „Пре недељу дана питала сам студенте да ли ико мисли да ће добити посао ако нема везу. Од њих 500 ниједан није дигао руку...”.

------------------------------------------------------------------------

Зашто се „заобилазе” тзв. системске странке

 Ива Марковић: Ми у Левом самиту Србије и у Зеленој омладини Србије не проналазимо суштинску разлику између системских странака, па морамо сами изградити алтернативу. Нисмо против парламентарне борбе, само просто још увек не постоји партија која штити интересе свих становника који су дискриминисани, осиромашени и деградирани.

 Стефан Стаменковски: У актуелним системским странкама видимо само пуке извршитеље политике која се креира у Бриселу и Вашингтону, а њихову партијску компетицију као надметање у томе ко ће бити сервилнији у извршавању даљег распарчавања Србије и распродаје њене имовине. Наш циљ је улазак у парламент Републике Србије, одакле ћемо заступати државотворне ставове и промену спољнополитичког курса.


Коментари12
0b1cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мудријаш .
32% mladih koji su "za ulazak u EU" imaju samo jedan motiv - lakši odlazak iz Srbije! raspitivao sam se, i svi koje sam pitao dali su takav odgovor...dakle, 32 % ljudi hoće u EU ne zbog Srbije, "privrede", "demokratije", itd. već zbog sebe, i samo sebe. nisam siguran da je to demokratija...glasaš za opciju koja će ti omogućiti da pobegneš...
Опасни Миш
Ја као млада особа и студенткиња, морам да признам да ми је ова статистика и више него сумњива. Свако ко погледа друштвене мреже, пре свега фејсбук и твитер, а и коментаре на јутјубу, видеће да тамо тешко да ико хвали Вучића и СНС, осим наравно сендвичем поткупљених ботова. Такође, ако погледате нпр постере на Вукајлији, сваки други је више оштра критика напредњацима (мада и осталим политичарима) него што је шала. Овакве сајтове, а и интернет уопште, користе највише млади.
Brankica L.
Mladi u Srbiji su ili botovi ili "navijači" u najvećem broju. Manji broj se bavi svojim životima na kvalitetan nači, uče i rade iako to nije isplativo u Srbiji. Na kraju odustaju i odlaze tražeći svoje mesto pod suncem negde izvan Srbije.
srki s
dogorelo je do nokata. nema vise cekanja oko puta u EU i oko sustinski bitnih pitanja Srbije.nema vise tolerancije.
srki s
sta da radimo.Srbija treba da postane clan EU,to nije evrofilstvo nego razumna i racionalna procena.sve je pocelo 1990 i dan danas ljudi koji su upropastili sve i dalje lobiraju za samo njma znanu politiku nebeske Srbije.sta bre vise trabunjate,vi svi koji od 1990 godine pricate antievropske i amtiamercke price ste direktni krivci za propast Srbije.Gospodine Vucic,zasto vi tako sporo vodite politiku integracije Srbije u EU?to je vasa velika odgovornost i krivica,vi nemate pravo na to.odgovorite na ovo pitanje gospodine Vucicu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља