У Жутом салону, у управној згради Клиничког центра Србије у Београду, доктори, колеге и најближи сарадници академика Владимира Костића направили су пригодан коктел поводом његовог недавног именовања за председника Српске академије науке и уметности (САНУ). Није то била никаква помпезна свечаност, али како није мала ствар да један од дојучерашњих лекара, а при том омиљени лик међу пословично сујетним медицинарима, стане на чело бесмртника, председника САНУ, био је то дирљив догађај.

Зато су за јучерашњи испраћај лекара, професора и дугогодишњег директора Клинике за неурологију КЦС, али и декана Медицинског факултета у Београду, нешто иза поднева стигли да сврате и министар здравља Златибор Лончар и два државна секретара, Берислав Векић и Владимир Ђукић.

Били су ту и декан Медицинског факултета др Небојша Лалић и директор Клиничког центра Србије проф др Миљко Ристић. Окупило се и неколико чланова САНУ, али и знатан број доктора који ће ове јесени такође покушати да се пробију у друштво бесмртника. То су кандидати за САНУ.

Нови председник САНУ је од декана Медицинског факултета, др Небојше Лалића, добио је на дар огромну, скоро „метар са метар” велику књигу о историји Србије.

– Хвала вам, ово ми је други најдражи поклон. Први је била слика мог деде из 1.300 каплара. Нисам је имао. Изгледа да је требало да постанем председник Академије, да би ми је моја рођена сестра дала – казао је др Костић.

Уследили су аплаузи, тапшање, али уместо уобичајених речи које иду уз овакве поздраве и опроштаје, председник САНУ је духовито, у свом стилу, поручио да сада, када одлази на чело Академије, многе мора да разочара јер – остаје у Клиничком центру Србије.

– Како старимо, схватамо да народне пословице, које су нас у младости нервирале, једине носе неку истину. Тако народ каже да „нико у свом селу није постао пророк”, али ја друго село и другу кућу од Клиничког центра Србије и Медицинског факултета – немам. И ја ћу ту и да останем! Оне који су се понадали морам да разочарам. Наравно, више се нећу бавити софистицираним питањима водовода, струје, замене дежурстава... То ћу врло радо препустити колеги Сокићу – казао је др Костић свом наследнику на челу Клинике за неурологију.  

Потом је др Костић објаснио зашто његов говор неће бити дуг.

– Подсећам вас на један штос чувеног лекара, човека великог дуга, академика Војина Шуловића. На једном важном скупу почео је паметно да говори, а онда је погледао на сат и рекао: „Побогу, људи, ја већ говорим два минута, а кажу да људи у познијим годинама не могу сувисло да говоре дуже од тога.” И ту је прекинуо – нашалио др Костић.