понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.05.2015. у 08:15 Н. Радичевић

Шојбле потапа наде Атине

Волфганг Шојбле (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – И пре него што се завршио јучерашњи састанак председника председника Европске централне банке (ЕЦБ) Марија Драгија са грчком делегацијом у Франкфурту, немачки министар финансија Волфганг Шојбле се потрудио да из Берлина потопи превелике грчке наде да ће без прихватања нових мера штедње успети да добију нову међународну финансијску помоћ и избегну банкрот. Према Шојблеовим речима, он сумња да ће у наредних неколико дана бити постигнут споразум између Атине и кредитора.

„Донекле сам скептичан да ће договор бити постигнут до понедељка. Међутим, не одбацујем ту могућност”, рекао је Шојбле страним новинарима, алудирајући на предстојећи састанак Еврогрупе 11. маја, на коме би требало да буде расправљано о скидању блокаде с нове транше финансијске помоћи Атини.

Министар финансија најснажније економије Европе демантовао је писање „Фајненшел тајмса” да је званичник Међународног монетарног фонда (ММФ) Пол Томсен министрима финансија еврозоне рекао како је за враћање Грчке на пут одрживог (финансирања) дуга неопходно и отписивање дела дугова. Шојбле је, међутим, признао да је званичник ММФ-а истакао да је смањење грчког дуга изазов у светлу економске ситуације у Грчкој. Шојбле је одмах истакао да Грчка није испунила ниједан услов за смањење услова, додајући да је већ изгубљено исувише времена, али да је Немачка спремна да, у договореним оквирима, учини све како би помогла Грчкој.

Грчка је у фебруару обећала да ће до краја априла постићи споразум са кредиторима о листи реформи неопходних за ослобађање преостале транше из пакета међународне помоћи вредне 7,2 милијарде евра.

За разлику од Шојблеа, шеф радне групе еврозоне Томас Визер је уверен да ће договор са Грчком бити постигнут пре праве кризе или банкротства. Његову увереност дели и потпредседник ЕЦБ Витор Констанцио, који је истакао да „сви признају да се ниво стреса и рањивости у еврозони потпуно променио”, те да, како се изразио, „више нема знакова ширења заразе”. Програм откупа државних обвезница земаља еврозоне, који је у марту покренула ЕЦБ, очигледно је ублажила забринутости од ширења грчке дужничке кризе, а и то огромно упумпавање новца у систем утицало је на смањење проблематичне дефлације у целој еврозони. Осим тога Европска комисија је јуче подигла прогнозу привредног раста у деветнаеточланој зони евра, па предвиђа да ће ове године бити забележен раст од 1,5 одсто, а следеће године од 1,9 одсто бруто друштвеног производа.

Званична Атина се због свега тога уздала у јучерашњи састанак председника ЕЦБ са грчком делегацијом коју су предводили заменик премијера Јоанис Драгасакис и нови координатор политичког преговарачког тима Еуклидис Цакалотос. Грци желе да им Франкфурт одобри повећање допуштене емисије благајничких записа, што ће бити евентуално разматрано данас на седници Управног одбора ЕЦБ у Франкфурту. Међутим, сва је прилика да ће на тој седници ипак бити више речи о заоштравању услова приступа грчких банака готовом новцу преко механизма ЕЦБ за хитно финансирање ликвидности. На томе инсистира пре свега гувернер немачке Бундесбанке Јенс Вајдман, који сумња да грчке банке чине све да побољшају своју ликвидност.

Извори у ЕЦБ ипак указују да је мало вероватно да ће ЕЦБ заврнути ову финансијску славину Грцима јер се процењује да би то била „нуклеарна бомба” за грчке финансије. С друге стране, немачки тврди став тешко ће довести до повећање суме готовог новца које грчке банке могу да повуку из механизма ЕЦБ за хитно финансирање ликвидности.

Коментари7
980cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

državni rezon
Veoma me interesuje da li ce dopisnik Politike Н. Радичевић naci za shodno da izvesti citaoce u kakvim je nevoljama veliki nemacki koncern Simens: - licence za proizvodnju nuklearnih elektrana je prodao Rusiji jer su Nemci odustali od te tehnologije - Proizvodnja turbina za plinske elektrane je znacajno opala: zbog toga Simens otpusta 4.000 radnika. To je pametnima indikator koliko Evropa "ne moze" bez ruskog gasa, ali se iz drzavnog rezona u Srbiji ne govoriti o tome...
неукротиви бунтовник
у игри је брутална политика која не преза ни од чега и руководи се само властитом добити, када грабљивицама засмета брана националног достојанства спремне су на све,дакле обезличавање и утјеривање у бразду великих корпорација и развлашћење над националним богатством,договор великих је увијек на уштрб малих,али вјерујем у достојанствен став хеленских прегалаца да сачувају и народ и национално богатство, акропољ је снага и јединство хелена,завојевачи за хеленским добрима испразниће свој ментални тур на путу само покушаја, ех србијо што ти немаш на власти бар сјенку хеленских великана,па да се тако поданички не спушташ испод мјере којом се одређује национални понос,а понос се стиче врло тешко,баштини још теже,и лако га је изгубити само једном непромишљеношћу, слобода је немјерљива суштина величине као што је величина немјерљива суштина слободе, обједињене у једној димензији стварају личност са интегралним карактером достојним дивљења и националног поноса
Раде Ковачевић
Као и много пута у познатој европској историји Немци поново глуме сопствену савршеност, поново су несолидарни и неумољиви европским играчи. ЕУ са таквом Немачком има мало изгледа да опстане, мишљење је многих европских интелектуалаца. Наравно, време ће показати да ли је ова процена тачна, односно важно је шта о актуелној немачкој политици мисле или ће мислити званична Италија и Француска. Како је, наиме, могуће да је немачки профит у унутаревропској трговинској размени већи од свих осталих профита узетих заједно? Да ли је заиста разлог за то само традиционална немачка радиност и пословна иновативност? Многи уочавају да се никако не ради само о томе иако Немцима нико не оспорва њихове пословичне вештине. Према Andrew Wattu, са дизелдорфског института за макроекономују, у Немачкој реалне зараде, очишћене од инфлације, расту спорије од реалне продуктивности што немачким компанијама доноси све веће предности у односу на њихове конкуренте из других држава еврозоне. А главни економиста Немачког института за економска истраживања Gert Wagner каже: « Без евра немачки економски модел не би имао никакве шансе. Пораст немачке конкурентности на извозним тржиштима услед одрицања од повећања немачких зарада, имао би за последицу апресијацију домаће валуте, дакле немачке марке да она сада постоји, чиме би биле поништене све стечене предности немачких компанија ».
ProPolitikin Hrvat
Cetvrti Rajh na djelu, ovaj put malo oruzjem malo ekonomijom, udruzeni Berlin i Vasington, London i Pariz se tu nista ne pitaju nego slusaju i sute. USA najveca mornaricka baza u obliku svastike, najveca zajednica u USA njemacka zajednica sa 37 miliona Njemaca, koga oni prave ludim?
najbolja solucija
Grcka bi trebala da izadje iz EU, napravi uniju sa Srbijom, pa se oboje okace o dzep Rusiji i Kini!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља