среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:19

Наши музичари комплетирају „Битлсе”

Аутор: С. Чикарићчетвртак, 07.05.2015. у 22:00
Растко Ћирић и Горан Скробоња (Фото З. Анастасијевић)

Када се, сасвим случајно, сретну двојица „Битлс” фанатика, и то двојица фанатика који се зову Растко Ћирић и Горан Скробоња, из тог сусрета неминовно мора да се изроди нешто ново и креативно. Тако је, пре више од две деценије, случајни сусрет ове двојице уметника створио концепт назван „The Rubber Soul Project”, који они називају уметничком „реконструкцијом” снимљених, а никада објављених песама „Битлса”. Извор је била књига Џефа Расела „Комплетна дискографија ’Битлса’”, у којој је био списак од 200 наслова ливерпулске четворке.

– Ту су биле њихове песме које никада нису ставили на плочу. Међу њима била је и песма „Rubber Soul”, која никада није ушла на њихов истоимени албум. Растко је размишљао како би та песма могла да звучи и како би уметници из тадашње Југославије могли да се укључе у ту причу – присећа се Горан Скробоња.

– Испричао сам некима о чему размишљам, али била је то 1993. година и никоме се није свирало. „The Rubber Soul Project” настао је услед посвемашњег суноврата онога што смо тада називали државом. Било је то доба бензина на улицама, плата од неколико марака, хиперинфлације и хиперизолације. Била је то 1993. година, време лажних банки Дафине и Језде, новчанице од 500 милијарди динара и потпуне празнине и безнађа у културном животу Југославије – прича Растко Ћирић.

То није спречило двојицу нових пријатеља да реализују Расткову замисао и створе песму „Rubber Soul”. Путеви су им се сасвим случајно укрстили на једном мини-сајму српске привреде у Грчкој, када су били принуђени да заједно путују и деле хотелску собу, али су поделили и фанатичну љубав према „Битлсима”.


Бокс-сет „The Rubber Soul Project” (Фото З. Анастасијевић)

– Растко је компоновао музику, ја сам написао текст, а потом смо кренули даље. Урадили смо 32 нумере, 30 по насловима „Битлсових” песама и две такозване бонус песме. Једна бонус песма била је урађена када је Град Београд наручио да напишемо нешто у духу „Битлса” поводом кандидатуре Београда за престоницу културе. Звала се „Belgrade 2020”. Друга бонус песма посвећена је Игору Кордеју, извршном продуценту „The Rubber Soul Projectа” и то је, заправо, била здравица у тренутку када је добијао орден витеза уметности – објашњавају Горан и Растко.

Двојица уметника протеклих су дана представили бокс-сет овог интересантног пројекта, у којем се налазе два албума, две књижице које је потписао Горан Скробоња – једна о пројекту, заправо уметничком путовању „The Rubber Soul Projectа”, док је друга његова новела „Гумена душа”. Ту је и ди-ви-ди са филмом Динка Туцаковића.

Недавно су, у оквиру промоције, њих двојица представили и спот који су радили сарадници Растка Ћирића – Петар Стаменовић и Синиша Милосављевић.

На питање када ће публика заљубљена у музику „Битлса”, али урађену на њихов начин, моћи уживо да их чује Растко и Горан одговарају да је материјал са албума прилично тежак за извођење.

– Наравно, изабрали бисмо нешто лакше, не све 32 песме, нешто да звучи убедљиво. Сада полако почињемо са том причом, већ имамо неке позиве. Отворени смо за све могућности – каже Растко Ћирић, који не заборавља да напомене да је следећа фаза издавање двоструког це-деа, а затим, на јесен, издавање ова два це-деа на винилу.


Ливерпулске бубе: „Битлси” (Фото Бета)

Биће то, према речима двојице уметника, двоструки албум.

– За прву плочу, 1996. године, такође је издат винил у 200 примерака. Зато планирамо двоструки албум на винилу – каже Растко Ћирић.

-----------------------------------------------------------------------------------

Изгубљени рај

Прва асоцијација на „The Rubber Soul Project” је да је то још једно дело у низу рециклирања, копирања и мрцварења прошлости. Е, није. То је збир песама изузетних хармонија, неодољивих рефрена и поетских текстова. Скривено место у коме се група седих дечака игра као да живимо у најудобнијој земљи на свету. Кад засвирају и беспрекорно (битлсовски) уклопе вокале, они нас заиста пренесу у чист, елегантан и надахнут простор. Као у неки изгубљени рај. Начин на који су Растко Ћирић и Горан Скробоња дописивали историју је још један пример како културна провинција постоји само у скученим главама. Много пута сам разним странцима пуштао „The Rubber Soul Project”, радујући се њиховим изненађеним лицима када би схватили да то нису археолошке ископине непознатих „Битлса”, већ реализовани снови инфантилних Београђана. Да нам је више таквих незрелих – каже Петар Јањатовић, музички критичар.


Коментари0
94576
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља