недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Историја у слици у павиљону Србије

Аутор: Марија Ђорђевићчетвртак, 07.05.2015. у 16:00

Од нашег специјалног извештача

Венеција – Излазим из овог павиљона пуна емоција. И да нисам видела назив „Уједињене мртве нације”, знала бих о чему се ради – рекла нам је Ањела Минерате, професорка из Шпаније, једна од посетилаца српског павиљона, који је и свечано отворен пред многобројном публиком у венецијанским Ђардинима.

Српски павиљон, у коме ове године излаже Иван Грубанов, а комесар је др Лидија Мереник, отворио је министар Иван Тасовац, који је у свом већ препознатљивом маниру засмејао публику. Пошто је ове године на свечаном отварању изостало озвучење, Тасовац је викнуо из свег гласа, тако да су га чули и гости околних павиљона.

– Управо сам схватио да смо постигли један историјски континуитет са оним првим бијеналом од пре 120 година. Пошто и тада није било микрофона, није било битно шта ко каже, него колико гласно то каже. Тема овог бијенала је „Сва будућност света”. Чини ми се да по броју земаља које учествују и по броју учесника, ако бисмо се мало пребацили у неке друге неуметничке воде, ово може да се третира и као олимпијске игре. Али, за разлику од спорта, где неко треба да изгуби да би се други радовали, у култури је управо обрнуто. Сви добијају – и уметници и публика и читаве земље и читава друштва. Верујем да овде међу вама има оних који су посетили Србију, али сигурно нема оних који нису прочитали „Пут око света за 80 дана”. А ми данас управо на овом месту за 80 сати или 80 минута можемо да протрчимо кроз савремену уметност пет континената. А што се боље будемо упознавали управо кроз различитости култура, то ће будућност света бити извеснија – рекао је Тасовац.

Присутне је поздравила и комесар изложбе Лидија Мереник, која је посебно захвалила оном тиму људи који се увек најмање виде, а посао без њих не би био урађен. То су пре свега Ана Богдановић, асистент комесара, Клаудија Сини, Вера Лукић, Стеван Поповић, Предраг Крстић, Маја Николић, Милица Митровић, Жељко Рајачић...

Иван Грубанов је рекао да је ово за њега фантастична прилика да своју уметност покаже на овако престижној манифестацији и „на платформи која омогућује дијалог са једнаких позиција и једнаким тоном говора”.

„Уједињене мртве нације” је пројекат у чијој се основи налази питање идентитета нација. По плочама са цементном глазуром постављене су заставе десет држава које више не постоје. Изабране су земље које су имале несумњив суверенитет, територију и дипломатске односе са другим земљама, а изгубиле су континуитет видљивости и друштвеног система. То су Југославија, СССР, Демократска Република Немачка, Чехословачка, Уједињена Арапска Република, Тибет, Јужни Вијетнам, Гран Колумбија, Аустроугарска монархија и Османско царство. Заставе су потопљене у боје и хемикалије које творе слике, отиске њихових набора и амблема. Посетиоци ходају по овом осликаном поду. На зидовима су исписана имена држава са годинама настанка и распада током 20 века.

Питали смо посетиоце за утиске. Јохан који ради у Музеју савремене уметности у Антверпену каже да му се допада начин на који је историја трансформисана у слику. – Ова земља и треба да говори о таквим темама јер је осетила рат – рекао нам је Јохан.


Унутрашњост нашег павиљона на Бијеналу у Венецији (Фото Танјуг)

Професор филозофије из Италије Алесандро каже да је био и у Југославији и у Србији. „Не разумем зашто сте ви у бившој Југославији ратовали када имате исти језик? Сада у Италији имамо једног професора за српски и једног за хрватски. А језици исти! Па то је смешно!”

Фотографија изложбе из нашег павиљона осванула је на насловној страни листа „Нуова Венеција”.

Иван Грубанов (1976), по завршетку београдског Факултета ликовних уметности, остварио је завидну међународну каријеру. У протеклих петнаестак година имао је преко 20 самосталних изложби широм Европе, учествовао је на петнаестак међународних бијенала, завршио постдипломске студије на Рајксакадемији у Амстердаму, боравио у Лондону у Делфина студију, у коме су раније били готово сви добитници Тарнерове награде, био је стипендиста престижне Касе де Веласкез у Мадриду, а сада ради докторат на Универзитету у Лувену. Ове године добио је и награду из фонда Марије Кири за истраживачки рад.

Међу многобројним гостима јуче су на отварању били и Емир Кустурица, Биљана Србљановић, Владимир Величковић, Бранислав Мићуновић, амбасадор Црне Горе у Србији...

Кустурица: Свирао сам у руском павиљону

Успешно је транспонована идеја потрошених земаља – изгужване прљаве заставе које су извучене из неких лођа, магацина, директно кореспондирају са нашим утиском уједињених нација и историје. И наша земља је сахрањена док је била у пуном замаху и зрелости. Овај рад је манифест, а не само инсталација. Упућује на то да се државе укидају. Неке чак и трофејно. Југославија је укинута вољом великих.

На наше питање да ли је нешто још видео на бијеналу, Кустурица нам је рекао: „Нисам стигао, свирао сам у руском павиљону.” Али је у Венецији посетио Театро Фениче да уговори продуцирање опере „На Дрини ћуприја”.

------------------------------------------------------------------------------------------

Опера „На Дрини ћуприја” у Венецији

Министар културе Иван Тасовац, директор позоришта „Ла Фениће” из Венеције Кристијано Кјарот и режисер Емир Кустурица постигли су договор о тројној копродукцији опере „На Дрини ћуприја” у режији Кустурице.

Опера ће имати три премијере: у Вишеграду, на Видовдан 2017. године, у септембру у оквиру филмског фестивала у Венецији ће бити одржана премијера у чувеном позоришту „Ла Фениће”, док ће у октобру исте године бити одржана у Београду.

„Надам се да ће та опера на најбољи начин изразити оно што, када је у питању Иво Андрић, до сада није учињено. Музика и текст који се сада пишу ће, надам се, кроз језик жанра опере лакше да ухвате контакт а дубином мисли која се скрива иза романа ’На Дрини ћупријаְ”, каже за „Политику” Емир Кустурица. 


Коментари3
19ccf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gde su neki drugi ljudi?
Bilo bi toliko dostojnijih i sjajnijih gostiju iz Srbije i srpske dijaspore od Biljane Srbljanovic, da prisustvuju otvaranju Bijenala i budu spomenuti uz ostala velika imena...
др Слободан Девић
Emir je CAR!
povremeni citalac
Nadam se da ce Biljana da stoji pored Kusturice kod otvaranja ove izlozbe, a ona dvojica, Velickovic i Micunovic ce da ih posmatraju malo izmaknuti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља