четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

У новом броју Културног додатка у суботу, 9. маја, читајте:

Аутор: Културни додатакпетак, 08.05.2015. у 09:21

ЕКСКЛУЗИВНО

Истанбул на води

Орхан Памук (Фото Зоран Анастасијевић)

Одломак из новог романа турског нобеловца Орхана Памука „Нешто чудно у мени”, који ће се екслузивно појавити у Србији крајем маја. Српски превод овог дела Мирјане Маринковић први је у свету после оригиналног пишчвог рукописа, објављеног у Турској, крајем прошле године. Ово је нова књига Орхана Памука написана после шест година, на више од пет стотина страница.

Мевлут је у Истанбулу живео већ четрдесет три године.

Свака од првих тридесет пет година проведених у овом граду само га је још јаче везивала за Истанбул. Но, с временом, последњих је година све снажније осећао да је Истанбулу постао туђ. Да ли због милиона придошлица који су у град надирали попут незаустављиве бујице, или због њихових нових кућа, високих зграда, тржних центара? Мевлут је гледао како се руше куће подигнуте у време када је дошао у град, шездесет девете, и то не само уџерице него и стамбене зграде на Таксиму и Шишлију, старе четрдесетак година. Као да је људима који су живели у старим кућама истекло време које им је град дао. Заједно с грађевинама, нестајали су и њихови негдашњи станари који су их зидали, а у високе бетонске зграде на њиховом месту, помало застрашујуће и са све више бетона, усељавали су се нови људи. Сваки пут кад би погледао те нове зграде од по тридесет-четрдесет спратова, Мевлут би осетио да он не припада свету тих нових становника.

-----------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ са Мрђаном Бајићем:

Уметници у Србији су фудбалери без стадиона

Мрђан Бајић (Фото Дарко Ћирков)

После дужег времена имамо прилику да видимо самосталну изложбу вајара Мрђана Бајића у Београду, овог пута  у Галерији 12 Хуб, у Карађорђевој улици. Представљени су најновији радови, три скулпторска пројекта у реализацији, као и предлошци за друге монументалне скулптуре. Истовремено, у галерији САНУ на изложби добитника Награде „Иван Табаковић” изложени су такође радови овог уметника и професора Факултета ликовних уметности у Београду, који је недавно примио Орден витеза уметности и књижевности Француске амбасаде у Београду.

Марија Ђорђевић

-----------------------------------------------

ЧОВЕК И МИТ

Мало Џејмс Бонд, мало Стаљин

Небојша Миленковић

Разговор са Небојшом Миленковићем (1971), историчарем уметности и вишим кустосом у Музеју савремене уметности Војводине, који истиче да слика коју државник о себи шаље увек има дубља, суштинска значења.

Тито је био маг употребе моћи слике, Ђинђић је успоставио имиџ насмејаног српског политичара, Путинов маркетинг заснован је на слици о суперхероју, док ће Обама бити упамћен као неко ко је изневерио створену/креирану слику о Човеку наде, оцењује Небојша Миленковић, историчар уметности, говорећи о значају визуелног маркетинга

Гордана Поповић

-----------------------------------------------

ЕСЕЈ С ПОВОДОМ

Лажно задовољство у немогућем граду

Есеј Слободана Гише Богуновића о Београду на води:

Слободан Гиша Богуновић

Становници Србије никако да се оновче, али су зато добили представу града за модерне и богате гизделине, а они су, како је писао Матош, пре свега чеда ситих друштава. Да би им се та виртуелност барем мало у срцу одомаћила, јер се не тиче ни њиховог економског стања, ни будућих изгледа, дата им је као сценографија јутарњих и других ТВ програма, а једно време беше и илустрација стварног Београда на Гуглу

-----------------------------------------------

ЕВОЛУЦИЈА

Порекло живота као „настанак реда”

Текст Владимира Глишина:

Остало нам је суштинско питање: како је настала прва жива ћелија, по слободној претпоставци пре око 3.5 милијарди година, и какви су то били физичко-хемијски услови који су омогућили да од једног абиотског настане биотски свет? Онај други део, како је живи свет еволуирао од прве живе ћелије до запањујућег, задивљујућег биодиверзитета, данас је мање-више разрешен

Научници већ доста дуго усмеравају своја истраживања ка „РНК свету”. Наиме, с обзиром на много сложенију структуру ДНК од РНК, вероватноћа је да је прво од нуклеинских киселина настала РНК а тек касније из ње изведена ДНК. Према томе, „ДНК свету” морао је да претходи „РНК свет”


Коментари0
2706d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља