недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:51

Срби марширали и пред Јапанцима

Аутор: Драган Миленковићпетак, 08.05.2015. у 22:00
Борци и официри прве добровољачке дивизије

Пред параду српских војника у Москви 9. маја, поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, из једне књиге Геце Кона сазнајемо да је српски марш био чувен и у Првом светском рату 

Пре нешто мање од века, у марту 1918. године, јединице српских добровољаца из Русије окупљених у околини Солуна да се боре за ослобођење отаџбине парадирале су пред српским регентом Александром Карађорђевићем, врховним заповедником целокупне српске војске на Солунском фронту. „Затутњала је земља под снажним корацима младих и силних добровољаца. Под оштрим звуцима музике ломила су се колена ових ваљаних војника, који су се упињали да се што боље покажу”, записано је у књизи Александра Д. Ђурића „Ка победи”, коју је 1938. године издао београдски књижар и издавач Геца Кон. Ново издање ове књиге, својеврсног ратног дневника из Првог светског рата, у мају се припрема да изда Издавачко предузеће „Просвета”. 

Српска војна команда у пролеће 1916. године упутила је групу официра са Крфа у Русију, да би тамо, од заробљених војника српског порекла из аустроугарских јединица које су се предале Русима, формирали добровољачке јединице. Прва српска добровољачка дивизија формирана је у Одеси, а пред одлазак на фронт у Добруџи, обишао ју је руски цар Николај Други Романов, који је због Србије и ушао у Први светски рат. Један од официра пристиглих тада са Крфа био је и Александар Д. Ђурић, аутор књиге „Ка победи”, који је у свом обимном ратном дневнику описао догодовштине српских добровољаца.

Српски добровољци су се храбро борили на свом делу фронта у Добруџи, али због општих слабости које је почела да показује руска војска и због брзог избијања револуције, одлучено је да српски добровољци буду неутрални у превирањима у Русији и да се, чим се прилике поправе, што пре упуте на Солунски фронт.

Српски војници уживали су тада велику популарност међу војницима руске армије, али и међу обичним становништвом, због храбре борбе и победа које су однели над моћном Аустроугарском на самом почетку рата, 1914. године.  Руси су их поздрављали свугде где би пролазили, а у Русији су чак спеване песме у част победа Срба.

У два пука, у чијем саставу је био аутор књиге „Ка победи”, све време је одржавана чврста војничка дисциплина, вежбало се, а, пошто су Срби у време Првог светског рата изгледа били познати по свом чврстом и лепом маршу, често се од њих захтевало да учествују у парадама пред значајним војним личностима.

Прво су пред полазак из Одесе извели почасни марш пред командантом руске Шесте армије, генералом Шчербачовим, а друга значајна прилика указала се када су железницом дошли до кинеске луке Даирен, где их је чекао британски брод „Ливерпул”, да их превезе у Солун. У то време велики делови Кине били су под јапанском окупацијом, а пошто је Јапан у Првом светском рату био на страни савезника, припадници јапанске армије дочекали су железничку композицију из Русије, којом су се превозили Срби, са великим одушевљењем. Био је то једини икада забележени сусрет већих јединица српске и јапанске војске у историји.

Од самог преласка границе Русије са Кином Јапанци су срдачно дочекивали Србе, тврдећи да је, како наводи Александар Ђурић, „српски војник најбољи војник на свету”! „Исто је тако добар, као јапански!” Приређивали су им банкете, обасипали их поклонима, помно се распитивали о организацији српске војске како би од њих нешто научили, али, када су стигли у луку Даирен, командант луке, високи јапански официр, захтева да Срби изведу дефиле пред њим и његовим војницима. Жели да, како је рекао, види чувени српски марш. Српски војници се купају, шишају, брију, чисте униформе, а онда читава два српска пука, поравнати под конац, ступају чврстим, снажним кораком. Јапански командант је задовољан, па српске војнике по завршетку параде обасипа поклонима. Срби су просто затрпани бисквитима, поморанџама, цигаретама, па им је тек онда дозвољено да се укрцају у брод.    

На путу према Солуну стиже још један захтев да Срби изведу свој чувени марш. Гувернер Сингапура, Британац, захтева да му Срби приреде параду, па се они, као и у Даирену, припремају за то. Пошто је у Сингапуру врућина, парада се изводи у раним јутарњим сатима, а презадовољни гувернер у белом оделу захваљује српским војницима и свима поклања велике суме британског новца, да имају за трошак у Сингапуру. Тако се Срби, „одједном богати”, таксијима и рикшама возају по Сингапуру и уживају у благодетима богато снабдевеног града.

По доласку у Суец, у Египту, два српска пука преузима грчки брод, они стижу у Солун, а, после параде пред регентом Александром Карађорђевићем, крећу у пробој Солунског фронта. Ка победи.


Коментари3
a619d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Salavuk
Knjigu sam pronašla pre dve decenije i pročitala. Ne samo ja, čitalo je više članova porodice i naših prijatelja. Svi su bili oduševljeni. Putovanje ovih dobrovoljaca kroz Rusiju, preko Sibira, do Mandžurije i dalje do Soluna je veoma životno i živopisno opisano. A, tek opis Harbina sa njegovom internacionalno atmosferom i susret s kolonijom Jugoslovena i pevačicom, inače Kragujevčankom, iz jednog kabarea! Da li neko poznaje biografiju Aleksandra D. Djurića?
Tromb .
I neko narod sa ovakvim karakterom, tradicijom i odlucnoscu pokusava ponizno da ugura u jalovu i tuznu nakazu zvanu EZ ?!
Деда Милоје
То су биле праве делије. Слава им и хвала!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља