петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:33

Некад било

понедељак, 11.05.2015. у 08:15
Проф. др Борислав Стојков

Било је то на почетку „златног доба” београдског урбанизма, између 1970. и 1980, када су Србија, Југославија па и Европа гледали и учили од нас како се планира развој града. Генерални план Београда настао између 1969. и 1972. био је европски хит. Полазне претпоставке у њему биле су:  плански развој до 2000. године, прогнозираних 1,9 милиона становника односно 1,4 милиона за насеље Београд, 880.000 запослених и бруто друштвени производ 4.600 ондашњих долара по становнику. На том основу је планирана и градска инфраструктура која је требало да обезбеди ефикасност и функционалност града. Према демографским и економским пројекцијама Генерални план Београда 2000. дао је основне идеје и смернице за изградњу магистралне инфраструктуре. Најважније су: 167 км аутопутних саобраћајница са обилазницом око Београда, магистрални полупрстен око центра града укључујући и мост преко Аде Циганлије, магистрални потези Булевар Револуције – Булевар Лењина (стари називи улица) и Маршала Толбухина – Немањина – нови мост преко Саве, формирање железничког чвора са новом станицом „Прокоп”, ранжирна станица у Макишу, могућност нове луке у Великоселском риту, две линије градског метроа, децентрализација аутобуске станице на три нове („Север” према Панчеву, „Југ” код Аутокоманде и „Запад” у Новом Београду),водоизвориште и прерада воде у Макишу, централни систем за прикупљање отпадних вода, интерцептор са постројењем за пречишћавање на Дунаву, уређење обала Саве и Дунава...

Од свега тога нешто је и урађено,попут водовода, електроенергије и гаса, бројни пројекти нису ни започети, део je изграђен противно планским решењима, поготово у саобраћају (старомодни трамвај).

Зато се данас питамо шта су разлози за тако слабу примену тог плана. Искуство говори да је реч о следећим слабостима:лоше управљање градом,изузев у периодукада су на његовом челу били Бранко Пешић и Живорад Ковачевић;политичка воља је дифузна, без јасне концепције и без поштовања започетог, у великој мери ауторитарна, нерасположена према дугорочним пројектима;све слабије (или непостојеће) градске институције у кадровском, финансијском и логистичком погледу;политички волунтаризам на врху управе и ауторитарне велике одлуке где се струка не пита већ јој се диктира;неодговарајући етички однос између управе и струке, али и унутар струке, и лоша сарадња са јавношћу.

Отуд вишедеценијско, несистематско и без континуитета чепркање по обилазници, интерцептору, луци Београд, водоводу ка Младеновцу и другим планским решењима.

 Како онда разумети обећања градске управе да ће да ураде све оно што није урађено од Генералног плана 2000?

Проф.др Борислав Стојков, Члан тима за синтезу ГУП Београда 2000


Коментари0
b46ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Београд око воде

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља