среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.05.2015. у 08:15 Синиша Мали

Завршићемо оно што стоји деценијама

Синиша Мали

Иако „Београд на води” доживљава критике, користи од овог пројекта имаће сви грађани. Једна од њих је завршетак нове железничке станице „Прокоп” и бројних железничких објеката, уз комплетирање обилазнице око Београда с подизањем моста код Винче. Живот у Београду олакшаће и изградња тунела од Каменичке до Француске улице, чиме би се растеретиле улице Кнеза Милоша, Београдска, Старине Новака и Булевар војводе Бојовића. За тунел се припрема план детаљне регулације. Имајући у виду сложеност објекта и обимност документације коју треба припремити, процене су да изградња може почети 2018. године.

Други битан тунел је онај који са Моста на Ади, код раскрснице Царева ћуприја води кроз Дедиње до Аутокоманде. За деоницу унутрашњег магистралног прстена постоји план детаљне регулације, али за наставак трасе од излаза из Топчидерског тунела, преко Аутокоманде, па до петље Шумице нема планског документа. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда треба да изради техничку документацију која ће сагледати комплетан потез, имајући у виду и тренутне радове на Аутокоманди. Завршетак тих пројеката и израда плана предуслов су за реализацију ове деонице градске уличне мреже, а све би требало да буде завршено крајем 2016. године. Тиме ће се знатно умањити пролаз возила кроз најужу централну градску зону, јер ће саобраћај бити усмерен на обод града. Тунел ће у потпуности ставити у функцију Мост на Ади.

Не треба заборавити ни план да се Раковички булевар повеже са обилазницом. У току је израда планског документа за саобраћајницу Патријарха Димитрија, која је са Улицом патријарха Павла део саобраћајнице кроз Раковичку долину. Она ће повезивати Мост на Ади и Кружни пут, а посредно и обилазни аутопут. За саобраћајницу Патријарха Павла у току је израда техничке документације и деоба катастарских парцела, након чега следи решавање имовинскоправних односа, па је за деоницу до Улице Пере Велимировића планиран почетак изградње 2017. године.

Према стратешким планским документима на подручју Батајнице планиран је логистички центар који обједињује железнички и друмски транспорт. Градиће се друмско-железнички контејнерски терминал у Батајници, за који се ради план детаљне регулације. Тај значајан пројекат реализују град и република. За градњу тог терминала постоје средства из фондова ЕУ. Градња би требало да почне следеће године.

Генералним планом Београда 2021. предвиђа се веза аеродрома „Никола Тесла” са пругом за теретни саобраћај из правца ЗС Сурчин са обилазном магистралном пругом за путнички саобраћај из правца ТПС Земун. То ствара услове за формирање карго терминала за ваздушни саобраћај у зони аеродрома. Али и овоме мора да претходи израда пројектне и планске документације.

Када аутобуска станица буде пресељена у Блок 42, „Газела” и постојећи градски аутопут неће бити једини правац за прилаз, јер се води рачуна да не дође до загушења саобраћаја. Мост на Ади заједно са унутрашњим магистралним прстеном, као и реализација трасе „Јужног Јадрана” са мостом код Обреновца и његовом везом на обилазни аутопут, затим реализација нове Војвођанске улице, дају широку лепезу алтернативног повезивања ширег подручја Београда и региона с локацијом нове аутобуске станице.Ова решења далеко су повољнија од данашње везе са Аутобуском станицом.
Генералним планом Београда 2021. планирана је, на ободу централне градске зоне, реализација више станица за прихват приградских и међуградских путника. Било је  планирано да Београд има три аутобуске станице за потребе међуградских и приградских аутобуских линија, али анализе показују да се број путника знатно смањио, па могућност за још једну аутобуску станицу на шумадијском делу града треба додатно истражити.

Коментари0
9821b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља