среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:33

Почело је те давне...

Аутор: Горан Волфпонедељак, 11.05.2015. у 08:15
Фото Ж. Јовановић

Овај текст би Срђан Карановић почео речима Банета Бумбара из легендарне серије „Грлом у јагоде”: „Те давне 1974. године почела је изградња онога што данас зовемо Београд на води. Почело је пројектовање па ископавање у Прокопу, бушење тунела испод Дедиња. У Етиопији је свргнут Хаиле Селасије, у Москви ухапшен Солжењицин, рођен певач Роби Вилијамс и усвојен Устав СФР Југославије”...

Mогао би да почне и овако: „Те давне 1884. године отворена је Београдска железничка станица. Први путници ка Земуну били су краљ Милан са супругом Наталијом и престолонаследником Александром Обреновићем. У Београд је стигла западна мода, отворени су многи хотели, живот је постао раскалашан... Велелепно здање дигнуто је у Бари Венецији, на насутој земљи из Прокопа.”

Или овако: „На Берлинском конгресу 1878. између оних познатијих донета је и одлука о укључивању Српске железнице у систем пруга Аустроугарске. Стварању везе са Бугарском и Турском. Али све до 1882. у Србији није много урађено. Није било пара па су концесију за градњу станице власти повериле Емануелу Бoнту, за којег се испоставило да нема ни капитал ни гаранције. Сумња да је дао мито тадашњем премијеру Милану Пироћанцу и краљу Милану Обреновићу никада није потврђена”...

Можда на овом месту мора и овако: „Европа је почетком тих деведесетих усвојила мапу саобраћајних коридора. Србија, као најкраћа спона Истока и Запада, требало је да изгради Коридор 10. Али, пара није било, дошао је рат, санкције... Цеца је постала мегазвезда, умро је рокенрол, Слободан Милошевић и Мирко Марјановић обновили су радове на железничкој станици у Прокопу”...

Све у свему, дуга прича.

Градња Железничке станице Београд на дну Немањине улице била је за то време револуција. И тада су многи стручњаци имали примедбе, а једна од најважнијих јесте да је, иако поред реке, у Циганској бари, названој касније Бара Венеција, одвојила пругом Београд од Саве. Савско пристаниште, иако поред пруге, изгубило је примат. Мада данас многи заборављају да је „те давне 1961. године отворена Лука Београд на Дунаву, рођен је писац овог текста... Али без шале, та лука, на другом крају града убила је примат Савског пристаништа, утерала камиончине у град...

Офуцала се она омиљена професорска да је „историја учитељица живота”, јер судећи по овим фрагментима саобраћајне историје нисмо много научили. Аксиом је да саобраћај није воз, авион, аутобус, брод, ауто, него све то заједно и повезано.

Градња београдске железничке станице, која ће отићи у историју, почела је добрим делом копањем Малтешког брда. Тако је настала рупа звана Прокоп. А сада у њој, после више од 42 године, треба да се заврши нова железничка станица „Београд центар”.

Код нас је тешко рећи и кад је шта почело, а немогуће, или барем неозбиљно, рећи и када ће се нешто завршити. Нацрт за Прокоп, јер тешко да ће га неко звати „Београд центар”, усвојен је 1971. године, пројекат 1974, градња је почела 1977. а рок за завршетак је био 18 месеци.  Има стручњака који тврде да је конзервирање никад незавршених објеката коштало више него сам железнички чвор, а процена је да је вредност око милијарду евра.

Шта рећи, сем да Београдски железнички чвор није бесмислено прозван – чвор. Још када се у ову пругу уплету пут, обилазница, власт, опозиција и гумена патка – све је још замршеније.


Коментари7
0eb7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan jezdic
Да стварно, све је почело те давне 1974, али не изградња нове железничке станице, већ разградња СФРЈ и свођење Србије на Београдски пашалук.
Zoran Stojkovic
@ Aleksa Milanovic Vasa ideja je ispravna, samo mi sporo ucimo i jos teze prihvatamo DOBRA resenja. Sa druge strane imamo "brdo" savetnika za sve i svasta. Infrastruktura je OSNOVA za dalju nadogradnju. Sta mislite, zasto je IKEA odabrala bas tu lokaciju? Odgovor je jasan. Pozdrav
Aleksa Milanović
Železničku i autobusku stanicu je trebalo graditi na Novom Beogradu, kroz koju bi prošla linija gradskog voza koja povezuje aerodrom i centar grada. Prokop nije povezan gradskim saobraćajnicama niti prevozom sa ostalim delovima grada, autobusi će stizati na Novi Beograd a aerodrom ostaje povezan problematičnim taksi prevozom.
Zoin Mihailo
Svako voli da započne. Samo najbolji umeju i da završe započeto.
Мирко Контић
Краће - српски мегабренд: ЈАВАШЛУК.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Београд око воде

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља