уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:36

Мама и ја: истина о мамарошу

Аутор: Дејана Ивановићнедеља, 10.05.2015. у 15:00
Момчило Мрдаковић с мамом Вукосавом на рођенданском слављу (Фото М. Нећак)

 Ни у једној школи не уче нас како да прихватимо смрт најближег. С тим се сви једног дана суочимо, а онда треба наћи пут изласка из неизмерне туге и изборити се да наставиш даље. Овако за „Политику” почиње своју животну причу режисер и архитекта Момчило Мрдаковић. У његовом животу главни ослонац била је мама Вукосава која је 30. марта, у својој деведесетој години, изгубила битку са болешћу.
И док се свакодневно суочавамо с причама о насиљу у породици, а на првим странама новина све чешће се појављују наслови попут недавног „Синови убили мајке”, нашем режисеру је тешко да поверује да дете може да дигне руку на родитеља.
– Одувек сам имао диван однос с мамом и никад ми није било јасно како људи, не само у Србији, већ широм света који сам пропутовао, могу да кажу „мрзим родитеље”, или да годинама с њима не говоре. Вероватно из неког бунта, али и жеље да се одужим мами за све што ми је пружила, снимио сам филм „Мамарош”. Хтео сам да покажем да љубав мајке и сина, и оно чувено „мамин син”, не мора да значи ништа негативно, већ нешто лепо и искрено, када два блиска бића подржавају једно друго. Мени је мама пружила све у животу – прича Мрдаковић.
Мама Вукосава преживела је много тога ружног, али ништа није успело да спута њену ведрину и доброту. Причала је сину о страхотама рата: са само 16 година из родног Кусоња код Пакраца 1941. одведена је у логор Стара Градишка, а касније у радни логор у Немачку. Од сигурне смрти, јер су за ликвидацију прво одређивали школоване, спасло ју је – чудо. Један од стражара рекао јој је у последњем тренутку да промени одећу јер је била у школској униформи, па се, уз помоћ затвореница, брзо пресвукла. Иако је касније била ватрени комуниста, живела је у уверењу да ју је у логору сачувала нека виша сила и чврсто је била убеђена да комунизам и вера не потиру једно друго.
– Мама је имала изузетно снажан карактер, верујем да је захваљујући томе и преживела све те ратне страхоте. Касније је дошла у Београд и запослила се у „Југометалу”, тамо је радила годинама као секретарица директора. Последице рата оставиле су трага на њеном здрављу, али упркос томе, увек је била ведрог духа – прича Мрдаковић.
Вукосава је била заслужна што је филм њеном сину постао опсесија од малих ногу. И сама опчињена филмском уметношћу, Мому је од раног детињства водила у биоскоп.
– Кад сам био мали живели смо поред Кинотеке, која је само појачала моју љубав према филму. Сматрао сам да су режисери божји људи, а када је седамдесетих година почео Фест имао сам прилике и да упознам неке од њих – каже овај режисер.
Ипак, уместо да студира режију, одлучио се за архитектуру. Питамо да ли је мама утицала на његов избор.
– Није ни тада, а ни касније утицала на моје одлуке. Мислим да је пресудна за упис на архитектуру била чињеница да ми је ујак био архитекта – каже Мрдаковић.
Док је живео за архитектуру и дешавања на филмском платну, мама Вукосава је водила нову битку: због искрених одговора у анкети спроведеној међу комунистима избачена је из партије и стављена на стуб срама. О њеној борби да докаже истину, али и усвојеној жалби коју је Мрдаковићева упутила Деветом конгресу СКЈ писао је и НИН 1969. године.
Њеним мукама, међутим, ту није био крај, јер јој стан, који јој је неправедно одузет, није враћен. Девет година трајало је прегањање са надлежнима, да би 1974, после много мука, добила кључеве стана у центру Београда у којем је остала до краја живота.
– Била је прави борац, никад се није предавала, а притом се трудила да ја што мање осећам проблеме с којима се суочавала. И увек јој је на првом месту било опште добро. Сматрала је да је база социјализма у хришћанству и да треба све да делимо. Због тога су је, у друштву где многи гледају само себе, сматрали чудаком – прича режисер.
После дипломирања, одлучио је да дечачке снове о режирању филма оствари у Америци. Наравно, мама га је подржала у томе.
– Она ми је то и омогућила, увек је била уз мене, иако су нас делиле хиљаде километара и све време ме је бодрила да истрајем. Растао сам уз филмове и књиге и био чврсто уверен да могу да радим све: почео сам са прањем судова и пословима на грађевини, да бих упловио у свет филма радећи на најнижим задужењима. Нисам баталио архитектуру, запослио сам се и у пројектном бироу, касније сам добијао и награде за пројекте, али љубав према филму била је јача – прича Мрдаковић.
И док је Мома у Њујорку гањао своје снове, Вукосава је у Београду била нову битку за опште добро: данима је седела на малом пункту у близини Теразија који се састојао од сточића и столице и позивала грађане да потпишу петицију против рушења Теразијског парка и градње објеката у њему. И успела је у томе: прикупила је више од 50.000 потписа, чиме је већи део парка сачуван.
Њен син је напредовао у свету филма, али највећи проблем био му је недостатак стручног знања у режији. Веровао је, ипак, да ће вештине режирања успети да стекне кроз рад, као што су то некада радили чувени режисери. Године проведене на другом континенту протекле су у сталним позивима мајци и путовањима на релацији Њујорк–Београд. И успоне и падове преживљавао је с мамом Вукосавом.
– Мислим да је за моју каријеру режисера пресудно било када сам у Америци упознао Емира Кустурицу, на његовим предавањима на Универзитету Колумбија. Позвао ме је да радим „Андерграунд”. Почео сам са сценографијом, а завршио као његов асистент и режисер друге екипе – јер је оригинална верзија овог филма трајала девет сати, а снимана је три године. Ту сам највише научио, али су ми тада и отворена врата у свет режије – објашњава Мрдаковић.
НАТО бомбардовање СРЈ 1999. натерало је Вукосаву да први и једини пут у животу оде у Америку код сина. Тешко је поднела чињеницу да уточиште треба да тражи у земљи која нас бомбардује и тамо је провела само неколико месеци. Све што су она и Момчило доживели на путу и касније приликом боравка у Америци Мрдаковић је преточио у сценарио од којег је настао филм. Део новца обезбеђен је из европских фондова за филмове, а прва клапа „Мамароша” пала је 2008. године. Нажалост, проблеми нису мимоишли његово стварање – прво се тешко разболео глумац Богдан Диклић који глуми „маминог сина” Перу, а касније је понестало и пара јер је филм сниман у неколико држава. Премијера филма одржана је тек 2013. Од тада је приказиван не само у Србији, већ широм света, и побрао је одличне критике.
– Мама није желела да чита сценарио, нити да гледа снимљени материјал, као да је страховала како ће све то испасти, јер у „Мамарошу” је био и део њеног живота. Отишла је са мном на премијеру у Москву и у првом реду је гледала филм са осталом публиком. Била је пресрећна. Касније, на премијери у Новом Саду, упознала се са Миром Бањац која глуми маму у филму – истиче Мрдаковић.
Пред њим је наставак каријере режисера. „Мамарош” је доживео велики успех, а Мрдаковић планира да сними још два филма како би уобличио трилогију. За маму.


Коментари6
580b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Fizicar USA
@da li ste primetili: sta mislis zasto je tako, zasto odrastao covek, moze biti i u srednjim godinama, kad mu je tesko, u mislima ili kroz vapaj priziva majku u pomoc? Vidis u US napr. moderno je da imas svog klinickog psihologa, kome se ispovedas sa svojim licnim problemima, placajuci mu/njoj $150/45 min. Ja mislim da je to velika glupost. Kad nam je zaista tesko, nije nam potreban OBJEKTIVAN, KLINICKI sud, vec totalno SUBJEKTUIVAN SUD, kakav jedino familija moze dati. Tu dolazi majka. Svi ce da te napuste, kad osiromasis, kad ti lose ide, ali nece - majka. Tu se ne radi o posebnoj majci. Svaka majka. To je nesto iskonsko u njima. Na vrhu 100 stopa visokog sekvoja drveta, koje je gorelo, redovno nadju mrtvu majku pticu, koja je svojim izgorelim krilima zastitila mladunce pticje, koji su ostali zivi.Ona je mogla da odleti u blistavu buducnost (sto bi rekli lobisti Ceda i Draskovic), ali je bez ikakve dileme izabrala da ostane sa svojim, bespomocnim pticima. Otuda onaj vapaj "Majko moja
Da li ste primetili...
...da u bilo kojim godinama, kad vas nesto boli...viknete : ..."joj Mama" ???
jok joks
Ijaoj što je lepo kada vidiš poznato lice iz nekadašnjeg kraja i pročitaš lepu životnu priču. Mnogo uspeha u daljem radu bivšem komšiji. Možda se ponovo sretnemo i prepoznamo u slavonskim predelima.
Petrovici NY
Ovo je lep tekst i hvala listu Politika sto su se setili Mome,i njegove ziv. price i mame Vukosave; Eh te nase divne majke, hvala BOgu sto ih imamo ili smo ih imali da nam budu oslonac u svemu. to je uvek neka posebna i jaka veza majke i sina, cerke i oceva, setite se Scarlet Ohara i njenog oca; to je takodje jedna divna prica. Nasi ocevi, ko ce njima napisati roman, posvetiti film; Pa i oni zasluzuju hvalospev zar ne? Zalimo sto se upokojila Momina majka, nismo znali gde je MM; Nestao je bio iz NY. Mama je otisla na neko bolje mesto u nebeskim naseljima a sin je svoje postovanje ovekovecio sa zaista zanimljivim i duhovitim filmom. Saucesce porodici i vjecnaja pamjat. E sad je vreme da se ozenis Momo !
Eddi Lee
Meni se film Mamaros mnogo svideo, a pogotovo sad kad znam da iza njega stoji oveko lepa zivotna prica. Prica slicna mojoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља