петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

У Звездарницу по астрономско благо

недеља, 10.05.2015. у 15:00
(Фото Т. Јањић)

На једној од највиших тачака у Београду већ 83 године налази се Астрономска опсерваторија, по којој је цео крај добио име Звездара. Од 30. маја ова научна институција отвараће своја врата сваке последње суботе у месецу љубитељима гледања у звезде који ће моћи да уживају у астрономском благу.

Биће то прилика да се посетиоци упознају са историјатом једине професионалне опсерваторије у региону, каже Зорица Цветковић, заменица директора Астрономске опсерваторије.

– Место где се сада налази Опсерваторија било је ненасељено до 1929. године. Крајем двадесетих година прошлог века одлучено је да се, по угледу на Пулковску и Гриничку опсерваторију, и код нас изгради установа овог типа. Инструменти су обезбеђени из ратних репарација, а локација Великог Врачара одабрана је као најповољнија јер град је био „далеко” због чега су овде несметано могла да се обављају астрономска посматрања. Комплекс Астрономске опсерваторије пројектовао је чешки архитекта Јан Дубови. Касније су изграђени и стамбени објекти у којима су истраживачи и њихове породице могле да живе – објашњава Цветковићева.

Изградња Звездарнице на простору Великог Врачара, односно Лаудановог шанца, трајала је до 1932. године.

– Зграда Астрономске опсерваторије била је међу првим објектима изграђеним у стилу модерне у Београду. У време када је Дубови пројектовао комплекс био је шеф одсека за разраду генералног плана београдске општине. Пројекат Опсерваторије донео му је и титулу доктора техничких наука у Прагу. Осим зграда, Дубови је осмислио и намештај који се и данас налази у свим објектима – наводи Цветковићева.

Посебно место у комплексу Опсерваторије заузима највећа и најпотпунија научно-стручна астрономска библиотека у Србији. Када закорачите у ту просторију имате осећај као да је време стало у тридесетим годинама прошлог века.

– Библиотека својим изгледом подсећа на оксфордске и полукружног је облика. У овом кутку налази се око 100.000 примерака стручних астрономских часописа и око 5.000 књига. Међу књигама су и поклони које смо добили од др Милана Недељковића, оснивача Опсерваторије, проф. Милутина Миланковића, професора Војислава Мишковића… Књиге које баштинимо нису толико старе колико су раритети. Међу њима је књига Захарија Орфелина „Календар” из 1783. године, штампана у Бечу и „Elementorum Universae Matheseos” том три Руђера Бошковића из 1754. године, штампана у Риму. Међу публикацијама су и први бројеви часописа „Astronomical Journal”, „Astrophysical Journal”, „Астрoномическиј журнал”… У библиотеци је смештена и мања поставка старих инструмената и прибора за астрономска истраживања, која ће бити део збирке астрономских инструмената и део будућег музеја – објашњава Весна Мијатовић, координатор радова за оснивање музеја астрономије.

Три павиљона на простору некадашње Звездарнице сазидана су тако да им темељи чине једнакостранични троугао. У једном павиљону налазио се меридијански круг који је изгорео у пожару 1999. године, у другом је смештен пасажни инструмент, а у трећем вертикални круг.

– То су три инструмента за фундаменталну астрономију и по њима је наша опсерваторија била јединствена у свету – напомиње Цветковићева.

Опсерваторија је „жив организам”. Овде можете да видите како се некада радило, али и да пратите савремене токове научног истраживања јер је она истовремено и институт. 

Према резултатима научноистраживачког рада, Опсерваторија је међу водећим научноистраживачким организацијама код нас – напомиње Цветковићева.

Комплекс Астрономске опсерваторије је, према речима стручњака Музеја науке и технике, најзначајнији споменик историје развоја науке у Србији. Она је истовремено и споменик културе. Ту „титулу” доделила јој је Влада Србије 2001. године.

--------------------------------------------------------------------------------- 

Један од највећих рефрактора на свету

У једном од павиљона смештен је такозвани рефрактор. Овај оптички телескоп један је од највећих рефрактора на свету. И даље је у функцији. Има покретну платформу, његова жижна даљина је 10,5 метара, а пречник огледала 65 центиметара.

Купола изнад њега може да се покреће и отвара. За научна астрономска посматрања више не може да се користи из простог разлога – небо изнад Београда превише је осветљено.

И опрему на платформи испод телескопа пројектовао је Јан Дубови. Звезде могу да се гледају из столице која необично личи на зубарску, али је она изграђена тако да сваким својим делићем гарантује удобност приликом гледања у небо. У близини телескопа је и сточић са лампом и пепељаром из 1932. године, радни сто, необичан сат који ће ући у збирку старих астрономских инструмената, а и паркет на покретној платформи је оригиналан.

----------------------------------------------------------------------------------

Историјат Опсерваторије

Опсерваторија је основана 7. априла 1887. године. У почетку је била смештена у закупљеној кући породице Гајзлер, на углу улица Светозара Марковића и Војводе Миленка, а затим је 1881. године усељена у зграду у Карађорђевом парку, где су биле обједињене астрономска, метеоролошка и сеизмолошка опсерваторија.

До раздвајања ових институција дошло је 1924. године.

Оснивач и први управник београдске опсерваторије био је др Милан Недељковић, а оснивач опсерваторије на данашњој локацији је академик Војислав Мишковић. Један од директора био је и наш истакнути научник, академик Милутин Миланковић.  

---------------------------------------------------------------------------------

Део зграде био немачка кантина

За време Другог светског рата део управне зграде био је претворен у немачку официрску кантину, а постојала је и идеја да се сви инструменти раставе у делове и пренесу у Немачку. Ангажовањем Војислава Мишковића то је срећом избегнуто. У борбама за ослобођење Звездаре централна зграда, велики рефрактор и његов објектив тешко су оштећени.

----------------------------------------------------------------------

Бранка Васиљевић


Коментари1
21a80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vera mitic
Zasto ne objavljujete komentare? Sta je sa opservatorijom na Belom Kamenu kod Prokuplja? Zasto se nista ne pise o tome i gde su tu problemi nastali? Molim vas obavestite nas o tome!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља