уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Имао сам више ученика него неке странке гласача

Аутор: Александар Милетићпонедељак, 11.05.2015. у 22:00
Вук Рашовић из такмичарских дана (1968)

Један од природних путева у спорту је онај који иде од такмичара, преко тренера, до функционера. Мало је оних који на то додају још једно поглавље, враћајући се спортском борилишту у годинама које више приличе подизању унука и кратким шетњама у парку. Зато Вук Рашовић спада у спортске феномене, јер не само да се у 76. години опет жестоко бори већ и тренира два пута дневно и осваја медаље на највећим такмичењима за ветеране широм света.

– Кад се пробудим око шест, прво помислим да одем у базен или у шуму. Могао бих да купим новине и седнем у кафић, али нисам навикао на то. Почињем дан тренингом, као што дишем, и нема сумње да ми на неки начин тај процес, у води или шуми, причињава велико задовољство. Тренинзи ме доводе до неког физичког благостања – говори Вук Рашовић, рођен 20. децембра 1939. у Врујицама у Црној Гори. Има 13 титула првака света за ветеране и седам европских златних одличја.

У низу признања које је добио од Светске џудо-федерације (ИЈФ) налази се и једно које би мирне душе могла да потпише и Гинисова књига рекорда:

– Мој такмичарски стаж у џудоу је званично најдужи на свету. Почео сам у марту 1961, у Петој београдској, а последње такмичење имао сам крајем априла 2015. у Француској. Први пут сам се појавио на Првенству Србије, на којем сам био пети, а имао сам 21 годину и четири месеца. Сад у тим годинама многи завршавају каријере. Рецимо, Тјери Реј је у 21. години постао олимпијски победник у Москви 1980, затим се оженио ћерком Жака Ширака и постао медијска звезда са 25.

Подсећа на то да му је највећи успех на Првенству Југославије титула 1975. године:

– Тада сам у финалу победио Радована Стојичића Баџу у мечу који је трајао десет минута. Два пута сам био седми у Европи, 1969. и 1973. С обзиром на то да сам касно почео, у стручном тиму ЏС Југославије су проценили да млађима треба дати шансу у међународном програму, а ја се нисам отимао. Мислим да су погрешили, јер од оних које су слали нико није освојио медаљу. Зато сам се први пут појавио тек 1969. у Остендеу. Својим највећим успехом сматрам прво место на међународном турниру у Сплиту 1966. Учествовали су најбољи европски борци у две категорије, до 75 кг и изнад. На завршној свечаности пришао ми је шеф енглеске делегације, подигао чашу и рекао: „Наздрављам најбољем међу нама!” Никад се нисам боље осећао.

Последњи меч у сениорској конкуренцији имао је 1996, када му је било 57 лета. Неки од ривала били су млађи и 36 година. Крајем те године започео је нову „каријеру” и на Ветеранском првенству СР Југославије освојио прво место.


Вук Рашовић данас (Фото Д. Ћирков)

– Мени је на ветеранским шампионатима света и Европе наша химна интонирана 20 пута: у Монтреалу, Атланти, Лондону, Петрограду, Паризу, Токију... Свакако сам веома поносан на признање Светске џудо-федерације, на којем пише: „Специјално признање Вуку Рашовићу, легенди џудоа из Србије!” Уручио ми га је председник те федерације у Паризу 2011, у најатрактивнијем тренутку, непосредно уочи финала у супертешкој категорији. Доживео сам то као нешто што ми можда и не припада, тим пре што сам се нашао у загрљају светских џудо-величина којима се дивим.

У Атланти 2009. Светска ветеранска џудо-федерација (ВМЈА) прогласила га је за великог мајсторског џудо-шампиона. Почасни је тренер Европске џудо-уније и доживотни почасни председник Џудо-савеза Србије, који је једно време и водио. Добитник је Награде за животно дело Спортског савеза Београда, а Влада Републике Србије доделила му је за тренерске успехе национално спортско признање.

– Веома сам поносан на свој тренерски стаж и на све моје ученике. Обучавао сам и децу и командосе. То су дивизије људи које сам анимирао да воле џудо. Имао сам више ученика него неке странке гласача. Једна од мојих најталентованијих такмичарки била је певачица Снежана Ђуришић. Да се није определила за певање, сигуран сам да бих од ње направио освајача светске медаље.

Тренира од 12 до 14 пута недељно, у Републичком заводу за спорт на Кошутњаку. Каже да има доста младих који му помажу да се припрема и да без њих не би могао.

– Изазов у мечевима, укључујући и велики физички напор, ствара снажно узбуђење које је тешко остварити у другим активностима. Недавно кад сам ишао у Лил, потпредседник Рвачког савеза Србије Рајко Балтић ми је рекао: „Где си кренуо, седи кући, има да те донесу отуда!” Схватио сам то као пријатељску бригу, али ја сам се вратио с медаљом. Џудо ти даје могућност да до краја изразиш своју борбеност, али није деструктиван као неки спортови који ти лице претворе у кашу.

Годишње учествује на осам међународних такмичења, међу којима су и Европско и Светско првенство. На питање ко то финансира, одговара:

– До прошле године имао сам помоћ Министарства омладине и спорта, а сада ми помажу Градски секретаријат за спорт и моји бивши ученици.

Захваљујући његовој иницијативи, Европска џудо-унија је померила старосну границу за ветеране...

– Било је забрањено такмичење за старије од 65 година, а онда сам им написао писмо, врло снажно интонирано. Рекао сам им да немају права да се више од мене брину за моје здравље, да је џудо ратнички спорт и да морају да прихвате да ту може да се страда, али и да је то искључиво моја одговорност. Они су то уважили и променили одлуку. Тако ми старији од 65 година потписујемо да то радимо на своју одговорност. Одабрао сам као реалну могућност да се цела моја прича заврши на струњачи, чак и не видим боље место за крај...

Богат као султан од Брунеја

Када је заједно са некадашњим стонотенисером Миливојем Каракашевићем примао награду за животно дело Спортског савеза Београда, Вук Рашовић је рекао:

„Наши храмови су сале за вежбања и такмичења. Наше молитве су спортски тренинзи и надметања. Наши календари су календари такмичења. Ми смо живели суботама и недељама, 50 година на припремама, на такмичењима, на тренинзима... Проливени су ту литри зноја, али посебно сам задовољан што је то била и наша потрага за пријатељством. Ако је тачно да је онај ко има највише пријатеља и најбогатији на свету, Каракашевића и мене сматрам султанима од Брунеја”.


Коментари8
4698c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Saric
Jednom sam pitao dobrog cika Vuka da li je primenjiviji karate ili Judo,na sta mi je on odgovorio:"Mili moj Zeljko,karatisti da bi polomili ciglu moraju da je udare,pri cemu postoji mogucnost da slime ruku,a mi judisti je bacimo i ona se sama slomi i onda je usledio njegov decacki zarazni smeh.Za mene vise nije bilo dileme i judo mi je zaist puno pomogao kao i svakodnevno druzenje u sali sa cika Vukom i u zivotu i u MMA sportu kojim se sad bavin.Imam sad i svoju skolu i trudim se da budem sto bolji pedagog i trener jer sam ja imao najboljeg trenera na svetu!
gradimir cvetkovski
pozdravljam legendu svetskog i srpskog sporta vuka rasovica. aleksandar miletic je odavno izrastao u vrhunsko sportsko pero srbije, ponajpre pisuci izvanredne clanke o kosarci. cestitam politici!
Божидар Митровић
Карате савез Београда и Џудо савез Београда су дуго година делили једну невелику просторију на старом ДИФ-у. И ту смо се стално сретали са већ тада легендарним Вуком Рашовићем који је стално био у журби и акцији. Једнога дана смо са њим ипак нашли време и започели дискусију о предностима каратеа како смо ми тврдили а он о предностима џудоа. Чак смо дошли и до теме ко је јачи да ли џудиста или каратиста на шта је Вук констатовао "Ми и ту можемо дискутовати али верујте да ја не бих био рад да уђем у конфликт са добро утренираним фудбалером!" Ту смо видели његову снагу, мудрост и величину и нисмо имали више аргумената. Поздрав и из Москве великом и мудром Вуку од бившег Председника карате савеза Београда.
mala ispravka
naslov je parafraza na ono sto je svojevremeno komandant sdg zeljko raznatovic arkan rekao seselju:"ja sam vise neprijatelja pobio nego sto ti imas clanova stranke!"
Velizar Rankovic
Србија има пуно легенди, а Вук је једна од њих. Добар спортиста мора бити и добар човек. Посвећеност за награду даје успех. У турбулентним и свађалачким временима овакве приче уливају наду и помажу. Волео бих да читам овакве чланке и о другим легендама српског борилачког спорта. Људи попут Вука створили су огроман број добрих људи што је чини се већа вредност од освојене медаље. Вуку желим здравља и да му се испуни жеља.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља