среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:39

БИА прислушкивала 168 физичких и два правна лица

Аутор: Данијела Вукосављевићсреда, 13.05.2015. у 15:00

Безбедносно-информативна агенција (БИА) је од 1. јула до 31. децембра 2014. године, по основу наредбе београдског Вишег суда и Закона о БИА прислушкивала 168 физичких и два правна лица, изјавио је Мирослав Панић, саветник директора БИА који је овлашћен за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Панић је напоменуо да недостају подаци о броју примењених мера на основу Закона о кривичном поступку (ЗКП). Ипак, како је оценио, реч је о веома мало прислушкиваних грађана, с обзиром на број пунолетних становника.

То су подацима који су недавно, после интервенције повереника за информације од јавног значаја достављени Иницијативи младих за људска права, јер су их они тражили.

О томе да ли јавност има право на статистичке информације о примени посебних мера за тајно прикупљање података, који би подаци требало да буду јавни, а који тајни, због чега податак о броју прислушкиваних грађана угрожава националну безбедност, говорило се јуче на панел дискусији „Шта јавност има право да зна у вези са прислушкивањем”. Скуп је организовао Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП).

Саветник директора БИА тврди да би јавности требало да буде доступно оно што је уредио постојећи правни поредак Србије. Према томе, како је рекао, јавност може да зна статистичке информације о примени посебних мера и поступака за тајно прикупљање података по Закону о БИА и ЗКП-у, али се „за то мора помучити”. Према закону о БИА, како је нагласио Панић, ови подаци су тајни и могу да буду објављени само када неко у име јавности поднесе захтев за то.

У пракси сценарио по којем БИА јавности даје податке о примени посебних мера је следећи: прво се упућује захтев БИА за добијање податка о броју прислушкиваних грађана, што ова служба одбије да достави са образложењем да он може да угрози националну безбедност. Затим, тражилац информације подноси жалбу поверенику, који налаже БИА да објави податак, након чега се то и догоди.

Упитан због чега БИА то не уради одмах, Панић је одговорио да је према закону ове безбедносне службе реч о тајном податку.

„Законом би морало да се пропише да је БИА у обавези да сваке године проактивно објављује овај податак. Такође, када БИА поднесе извештај Одбору за контролу рада служби безбедности и влади, што ради два пута годишње, ти органи могу да одлуче да информишу јавност о неким подацима из тог извештаја”, каже Панић.

Панић сматра и да су решења повереника за информације од јавног значаја да БИА објави статистички податак о броју прислушкиваних грађана заправо – незаконита.

Скуп је организован након истраживања БЦБП-а у вези са надзором над применом посебних мера. Истраживање је, према речима Предрага Петровића, извршног директора БЦБП-а показало да код судова и тужилаштва не постоји јасан став и разумевање шта су тајни, а шта јавни подаци, који се односе на прислушкивање. Током истраживања послато је 25 захтева свим Вишим тужилаштвима и судовима да доставе податке о одобреним мерама. Информације је доставило 13 судова и свега неколико тужилаштава.

Како је рекао Петровић, када невладине организације траже овај податак покреће се питање о угрожености националне безбедности.

Подаци о прислушкивању у САД и Немачкој на сајтовима институција

Информације о броју примењених мера за тајно прикупљање података су САД и Немачкој доступне су свим грађанима преко сајтова судова, тужилаштава и парламента.

„САД објављују статистику о броју примењених мера, колико која од њих кошта, као и њихов коначан исход, то јест да ли су довеле до кривичног поступка и како се он завршио”, напоменуо је Предраг Петровић.   


Коментари5
b6dbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gedza sumadinac
Svaka drzava mora da ima svoju bezbednosnu sluzbu.To isto vazi i za Srbiju.Kakav je profil i sastav ljudi koji rade taj posao u Srbiji je posebna prica.Rekao bih (slobodna licna procena), u Srbiji svaki 4-5 covek nesto sardjuje sa sluzbom.Ono sto mi uopste nije jasno je od koga ili koga cuva ta sluzba.Ako cuvaju bezbednost drzave Srbije ,kako onda rasturise Srbiju u ovih 25 godina a niko nije kriv?Ili mozda cuvaju one koji rasturaju drzavu ???Nesto mora radikalno da se menja u tom sistemu ako hocemo da na drzava prezivi nekako ova teska vremena.
IP taj i taj .
Da, da evo sve trče da vam serviraju podatke "od javnog značaja". Srbija ima odlične bezbedonosne službe koje rade upravo ono što im je posao - zaštita nacionalne bezbednosti. Problem je što niko ne uvažava njihov rad i više se sapliću i guraju na marginu kako bi se razvlačila alajbegova slama. Kad budu počeli da hapse njuške koje su urnisale i urnišu ovu državu tek onda ćemo izaći iz krize. Evo mene manje interesuje broj prisluškivanih od sledećih pitanja: Kakvo je stanje vitalnih nacionalnih resursa: voda, prehrana, energetika, telekomunikacije i mediji, nacionalna bezbednost? Ko su ključni vlasnici u ovim oblastima i kakvi su planovi i strategija države?
Emilija Cukor
1. Ne vidim u čemu je problem, plaćamo ih da bi prisluškivali i otkrivali zlikovce. Prisluškivanje smeta samo onom ko nema čistu savest. 2. Ako su podaci o prisluškivanju u SAD javni, zašto je izbila afera Snouden?
Zoin Mihailo
Taman, kada pomislimo da BIA prisluškuje na svakom koraku, saznajemo da je BIA prisluškivala 168 fizičkih i dva pravna lica. Razočarasmo se.
Деда Милоје
И шта сад ?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља