понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.05.2015. у 09:15 Оливера Поповић

Како не доживети шлог у четрдесетој

(Фото Д. Јевремовић)

У Србији сваке године 25.000 људи доживи мождани удар. Шлог је у Србији први узрок смрти код жена, други код мушкараца. Током сваког викенда, у нашу најпознатију болницу у којој се збрињава мождани удар, „Свети Сава” у Београду стигне 40 особа које су имале шлог, а трећина од њих су они за које кажемо да су у најбољим годинама.

– Бар 10 од примљених 40 пацијената биће млађи од 70 година. Имамо пораст броја можданих удара код људи који једва имају 40 или 50 година. На жалост, раније се сматрало да је нетипично, скоро анегдотски да мождани удар неко добије у четрдесет години. У педесетој за то су већи изгледи, мада је и то рано. Данас је најмање хиљаду младих пацијената годишње – каже за „Политику” директор болнице „Свети Сава”, примаријус др Милан Савић.

Али, око ових бројки, као да се нико не потреса. За разлику од нас, због драматичног пораста можданог удара код особа млађих од 40 или 50 година, у Великој Британији звона звоне на узбуну: за само 15 година за 46 одсто је повећан број таквих. Педантни Британци су израчунали да то њихов систем кошта 1,3 милијарде фунти годишње. Угледни лист „Гардијан” је зато објавио велики чланак о томе како спречити појаву шлога у средовечном добу. Једноставно је набројао ствари које смањују ризик за добијање шлога. То су престанак пушења, увођење редовне шетње или вежбања пет пута недељно по 30 минута, избегавање соли у исхрани, тако што ћете је заменити зачинским биљем или зачинима, а хлеб пећи сами! Даље, препоручују мале оброке и не прескакање доручка, контролу и редовно мерење крвног притиска, али и избегавање викенд дрога и претераног алкохола. Такође, поручују да нико не треба да се устручава да потражи помоћ ако сам не може да се избори са стресом.

Овај неуролог коментарише ове британске препоруке уз дозу разочарења: каже да су и он и његове бројне колеге, лекари већ постали досадни са упозорењима о факторима ризика и мерама за спречавање шлога, а број пацијената се не мења годинама.

– Срби, заједно са Бугарима и Русима, у Европи имају највећи број новооболелих од можданих удара годишње. Има то везе и са нашим менталитетом и културолошким обрасцима. Наши људи иако, на пример, знају да је висок крвни притисак главни фактор ризика за мождани удар, често не чине ништа да смање свој крвни притисак. Скоро 80 одсто пацијената који стигну у болницу „Свети Сава” имају хипертензију, а половина од њих не узима никакве лекове за притисак. Једноставно се не лече. Игноришу висок притисак, јер он не боли – каже др Савић.

Он додаје да се пацијенти тешко одричу добре хране, цигарета или седења уместо да редовно вежбају. Такође, приметан је и фаталистички приступ, кад је реч и о овој и многим другим болестима да се оно што нам је судбина наменила, не може избећи.

– Наши људи, па чак ни Хитна помоћ, не доживљава још мождани удар као акутно, ургентно стање. На прве знаке шлога често се не реагује правилно и не тражи се моментална помоћ лекара. Наш човек каже: „Па, шта, то се не лечи, исти ми је ђаво да ли отишао данас или сутра”. То наравно није тачно. То је предрасуда и фаталистички образац. У „Светом Сави” имамо такву опрему, која нам омогућава да се пацијент са можданим ударом потпуно опорави, да инвалидност и смртност смањимо. Међутим, пацијенти не добијају најсавременију терапију и помоћ, јер не стижу на време. То је апсурдно, чак и бизарно: имамо обучене стручњаке, имамо са чим, као све нормалне државе у свету, али – џабе! Пацијенти са шлогом стижу прекасно код лекара – указује на још један проблем наш саговорник.

Мождани удар постаје и у Србији све чешћи код младих и средовечних људи јер су, по речима овог неуролога, они под теретом неколико озбиљних фактора ризика: све су гојазнији, под хроничним стресом, пуше, не шетају и немају физичку активност, неправилно се хране....

– Све раније млади људи у Србији постају дијабетичари или имају висок крвни притисак. Оном коме је висок притисак констатован већ у 30 година, у 40 година ће имати промене на крвним судовима због атеросклерозе. Половина наших пацијената знају да имају хипертензију, а једноставно је не лече! Снижавање крвног притиска само са 150 са 100 на 140 са 90 значајно смањује ризик. Престанак пушења и лечење хипертензије значајно смањује ризик од шлога. Још ако вежбамо пола сата дневно и узимамо лекове који спречавају згрушавање крви ако имамо поремећаја ритма у срчаним преткоморама, још више смањујемо тај ризик– каже на крају др Савић.

Коментари0
4b2bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља