четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Мала врата, велика ствар

Аутор: Родољуб Шабићпетак, 15.05.2015. у 08:15

Пре неколико дана, у својству повереника за информације од јавног значаја, суочио сам се, ради давања званичног мишљења, с једним веома занимљивим подзаконским актом, неуобичајено дугачког имена. Реч је о Предлогу правилника о захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање електронских комуникација и техничким захтевима за испуњење обавезе задржавања података о електронским комуникацијама. Дакле, о акту чији је задатак да уреди само техничке услове за остваривање законских одредби којима се, у складу са Уставом, предвиђа могућност одступања од уставних гаранција тајности комуникација. Или, о условима које оператери треба да обезбеде ради остваривања законских одредби о „прислушкивању” и за приступ тзв. задржаним подацима, о томе ко је, како, када, колико дуго, којим средством и сл. учествовао у електронској комуникацији.

На давање мишљења у конкретном случају непосредно су ме овлашћивале одредбе (чл. 127. ст. 5.) Закона о електронским комуникацијама (ЗЕК) којима је утврђена обавеза Министарства да пре ближег прописивања техничких захтева за испуњење обавезе задржавања података прибави и мишљење „органа надлежног за заштиту података о личности”. Међутим, и да није тако, морао бих се огласити на основу општих овлашћења повереника. Наиме, из садржине достављеног текста јасно је да се предлог не ограничава на наведене захтеве и да суштински није реч о техничком пропису, како би се то могло закључити на основу његовог назива. Предлог правилника превазилази границе свог задатка и упушта се у прописивање питања којима је место у закону.

С обзиром на надлежности повереника, разуме се, предмет моје пажње биле су одредбе које се односе на обраду података о личности, пре свега на основу чињенице да Устав Републике Србије у члану 42. прописује да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом. Сходно томе, минимум питања која морају да буду уређена законом јесу: сврха обраде података о личности, врсте података о личности, начин коришћења података о личности и рокови њиховог чувања. Уређивање ових питања у оквиру подзаконског акта није у складу са Уставом, нити представља ваљан начин да се надоместе мањкавости било којег закона, па ни Закона о електронским комуникацијама.

Подзаконским актом могу се уређивати само техничка питања у вези са обрадом. И одлуком Уставног суда Србије, бр. I Уз-41/2010 потврђено је схватање повереника да валидан правни основ за обраду података о личности не могу представљати подзаконски акти.

У том контексту, Предлог правилника у члану 16. предвиђа изузетно деликатну „новину” – обавезу оператора да омогући пренос података о свим мобилним уређајима који су се појавили на одређеној географској, физичкој или логичкој локацији.

Ова обавеза оператора провоцира више важних питања.

Да ли је реч о преносу података у реалном времену или би податке о појављивању свих мобилних уређаја требало ускладиштити и чувати до тренутка подношења захтева надлежног државног органа?

Шта заправо значи „који су се појавили”? Јер, према чл. 129. ЗЕК, оператор нема обавезу задржавања података о присутности мобилних уређаја који нису коришћени за комуникацију. Штавише, закон је изричит у погледу тога да оператор нема обавезу чувања података о позивима чије успостављање није успело, они, дакле, не представљају задржане податке.

Да ли то „који су се појавили” подразумева и позиционирање пасивних корисника који нису, нити су желели да остваре комуникацију, а затекли су се, односно „појавили” на одређеној географској, физичкој или логичкој локацији? Ако је тако, а на основу нејасне одредбе правилника се то не може искључити, са забринутошћу треба констатовати да на мала врата у наш правни поредак улази једна нова, велика „ствар”. И такође констатовати да је реч о изузетно деликатној и по приватност врло опасној обради података о личности која у овом тренутку нема своје упориште, не само у ЗЕК, већ и у другим законима, укључујући ту и Законик о кривичном поступку, а подразумева и потенцијалну и реалну могућност директне или колатералне повреде приватности великог броја корисника електронских комуникационих услуга у виду систематског праћења њиховог кретања.

Систематско праћење милиона грађана у виду бележења „присутности” њихових мобилних апарата представља озбиљан и етички и правни проблем. То није проблем који се може решавати некаквим подзаконским актима, нити нејасним одредбама, без обзира на њихову правну снагу.

Зато сам се заложио за то да се овакав правилник не доноси, већ да буде повод за отварање што шире јавне расправе о новом ЗЕК-у; важећи и иначе има многе недостатке. И да у јавној расправи након анализе свих релевантних аргумената, не само оних типа „па тако је одскора и у Француској и Канади”, артикулишемо решења адекватна потребама борбе против криминала али и заштите људских права у нашем реалном окружењу. Разуме се, дајући притом, бар што се мене тиче, предност овом другом.

*Повереник за информације од јавног значаја


Коментари22
8382b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sugar Cane
Свакако је забрињавајућа ова могућност који доноси технологија мобилне телефоније, практично се у сваком тренутку зна локација сваког имаоца укљученог мобилног телефона, али бих само подсетио на случај Тијане Јурић, чији је убица ухваћен управо коришћењем ових информација, записа сигнала мобилних иредјаја на ппсматраним базним станицама.
I. D.
Ovo je da ne poveruješ, prava katastrofa. Svaka podrška g.Šabiću!
Kole Zečević
Bravo gospodine Šabiću.Vidim da botovi pokušavaju da zatvore temu ali nadam se da neće. Ovaj pokušaj uspostavljanja do sad neviđenog sistema praćenja građana je skandal Puna podrška za sve što radite1
благородно покољење
Некад је Алекса Жунић, срески шпијун, као и његови савременици колеге по струци, сакупљао насушне "метадата" цепајући ципеле, прескачући плотове и бежећи од ревносних кучића те испијајући кафе по задимљеним ћумезима и гвирећи кроз рупе у старим новинама. У његовој бележници били су углавном "метадата" - ко је с ким "ступао у комуникацију" и од кад до кад па богами и где, али је много мање ту могло бити од "садржаја комуникације", осим оног што се могло претпоставити по мимици, гримасама или ком повишеном тону. Просто, технолошки лимити епохе... Е сад, да ли је прикупљање "метадата", које се може вршити без претходног прибављања одлуке суда, шпијунирање и угрожавање приватности - данас богами, више није. Алекса није дочек'о ово благородно поколење. Његов праунук сад сасвим законитим кликом миша дође у посед оног што би Алекса и све његове колеге по земљи Србији муком сакупљали данима, па и оног што би им због какве год невоље којој су били изложени, промакло. Техника народу ...
медијска магла
...не без разлога у закон о електронским комуникацијама ушла је формулација на коју се г.Шабић позива као на стуб одбране наше приватности да: "...оператор НЕМА ОБАВЕЗУ чувања података о позивима чије успостављање није успело" те да они не спадају у тзв. "задржане податке". Да је операторима овим законом наложено оно што наизглед обезбеђује ова одредба а то је да оператор ИМА ОБАВЕЗУ ДА НЕ ЧУВА ове податке и да у те податке НЕ СМЕ никоме обезбедити увид у реалном времену све би било много једноставније... овако, интенција законодавца је јасна - он у ствари жели да службе безбедности имају пун увид у те податке а да истовремено изгледа да је приватност грађана обезбеђена ... и кад се неко од оператера позвао на ово "да нема обавезу" уследиоло је ново упутство...не треба много нагађати око исхода ове иницијативе ни глобално ни локално - службе ће имати несметан увид у све што и када желе, а закони ће се писати да изгледа како је грађанима гарантована оптимална заштита приватности...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља