понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05
НЕ САМО О ПОСЛУ: МАТИЧАРКА ГОРДАНА ЗОРИЋ

Промовише љубав и брак

Венчала је више од 10.000 парова и постала позната по томе што је увек била спремна да младенцима изађе у сусрет, макар изговарали „да” у води, у ваздуху, на клупи у парку...
Аутор: Дана Станковићпонедељак, 18.05.2015. у 08:00
Гордана Зорић (Фото: Приватна архива)

Матичарка Гордана Зорић ће наредног викенда бити на новом специјалном задатку у Краљеву у Долини јоргована.  Јер некад давно из велике љубави према француској принцези Јелени Анжујској, која му је 1250. године постала жена, српски краљ Урош Први Немањић, одлучио је, да целом Ибарском долином, од Краљева до Рашке, засади мирисно лила и бело цвеће како би улепшао суре литице и будућој краљици дочарао родну Провансу. У знак сећања на француско-српско пријатељство и њихов срећан брак, склопљен пре 765 година, у Краљеву ће, од 23. до 25. маја, у подне бити организовано и колективно венчање, испред споменика у центру Краљеву.

За ову манифестацију названу „У Долини јоргована” један глумац ће изговарати текст, краљевачки матичари завршити административни део, а Гордани, као особи од искуства, припало је задужење да помогне колегама окопротокола: да узима личне карте кумовима док се младенци буду потписивали...

– Тог дана догодиће се и једна новина – обнова завета. То није законска форма. На тај начин људи који су у браку желе да покажу како се и даље воле после 20 или 30 година заједничког живота – најавила је Гордана, иначе иницијатор колективног венчања у Београду 1999. године, које је касније преузела Скупштина града.

– Ту идеју осмислила сам не знајући да ћемо да будемо бомбардовани. Кад је почело, мислила сам да одустанем, али ми младенци нису дозволили. Драго ми је што је та манифестација опстала. Смета ми једино што се сваке године лажно представља да је било 1.000 парова, а никада тај број није прешао 100. Ја сам први пут венчала 19 младенаца. Па и толико њих је значило много у моменту када је моја земља била нападнута а ми тиме просто пркосили. Живела сам за тај дан јер је та слика из Београда отишла у свет. Неки су тако сазнали да им се ћерка удаје, јер су је видели на телевизији – присећа се матичарка која је 26. децембра прошле године званично отишла у пензију, али и даље ради пуном паром.

Венчање у породилишту

Увек је истицала да јој је најважнија породица, а онда и посао, којим је била очарана.

Захвална сам Богу што ми је пружио прилику да промовишем љубав и подстичем људе да се воле, жене и удају. Радила сам то искрено, из душе, и вероватно зато и имам толико, како би данашњи клинци рекли, фанова. Док су заказивали венчање, редовно су ми поверавали где су се и како упознали. После су свраћали да са мном поделе радост када им се роди дете или да се похвале нечим другим. Све ме је интересовало. Колико само тих прича имам у глави.Не могу свих ни да се сетим. Покушала сам те своје утиске да бележим у компјутеру, мислећи да ћу једнога дана, кад будем у пензији, од тог материјала да напишем роман. То желим и даље, мада просто не успевам, стално ми недостаје време – каже наша саговорница.

Гордана је венчала више од 10.000 парова. У јавности се прочула по томе што је увек била спремна да младенцима изађе у сусрет и испуни њихове маштовите прохтеве.

– У закону пише да се венчање обавља у сали прописаној за то или на неком другом месту. То друго место подразумева да, рецимо, матичар оде у болницу, ако је неко на лечењу, или у стан, ако је непокретан. Прича о необичним венчањима почела је случајно, када је 1992. године двоје младих дошло да ме пита да ли могу да дођем и венчам их у Дому ЈНА. Нисам имала ништа против, сагласио се и председник општине и тако је почело – сећа сематичарка која је од тада буквално све жеље мледенаца испуњавала, чак и када су будући супружници у брачне воде желели да уплове у неуобичајено време и на најлуђим местима. Никада није рекла „не може”, шта год да су тражили.

Венчавала сам и у осам увече, и у поноћ и пред зору, у панорамском балону неколико пута, али и у авиону, у породилишту, у Зоолошком врту, на клупи у парку где су се упознали.... И за време помрачења сунца сам такође венчавала. Било је оних који су судбоносно „да” преда мном изговарали скачући падобраном тик пре него што су дотакли тло. Брачни завет потписао је и један пар који је изронио из језера на Ади, па су се, уместо у венчаници и свечаном оделу, на вечну љубав заклели у ронилачким комбинезонима. Као шлаг на торти дошло је колективно венчање за време бомбардовања, а сада, ево, и ово у Долини јоргована – са задовољством се преслишава.

Сам Бог зна кога је све и на који начин венчала, али не заборавља да је венчалаи нашег бившег председника Србије Бориса Тадића. „Њени” младенци били су и спортисти, и глумци, и режисери, и министри, и уметници свих фела, и познате и непознате личности, и старији и млађи... О тим њеним венчањима много се писало, а када би је новинари питали које је оставило највећи утисак на њу, некако би се по правилу прво сетила венчања у породилишту, за које се, заправо, и не може рећи да је младалачки хир. Читав церемонијал заказан је у ресторану, али је млада била у поодмаклој трудноћи, па је изненада, ипак, морала у болницу. Сватови су, међутим, кренули за њом.

– Замислите, венчавам људе, а она наједаред почне да вришти: „Пукао ми је водењак!” Ја се ту одузмем и помислим да ли ћу да будем бабица или матичар. Она се прибрала, па каже: „Немојте да журите, прво ћемо сви на журку, па ћу ја на породиљски сто.” И заиста се тако и догодило. Срећни тата је сутрадан дошао да ми каже да су добили једног малог бату – прича и данас усхићено.

Када се запослила у београдској општини Стари град, Гордани ни на крај памети није пало да је то корак до позива матичара. Пошто јој је канцеларија била на првом спрату, где седи и председник, почела је да размишља о сигурнијем радном месту, на које неће утицати промена руководеће гарнитуре, и дошла је на идеју да је то место матичара.

Она неће поново да се венчава...

Прво што је урадила када је прешла на нови посао било је да организује дружење свих београдским матичара, позвавши их све у Скадарлију. Међутим, у ту кафану ненајављено је банула и екипа РТС-а која је шетала градом, па су на лицу места морали да импровизују венчање за камере. Венчали су се колега из Новог Београда и колегиница са Звездаре. Гоца је везала ешарпу уместо ленте и као бајаги венчала младенце. Био је фебруар. У септембру их је заиста венчала, и то по пропису, и они су још у браку. Зна она све унапред... Кроз неколико година женио се брат те колегинице и она је звала Гоцу да и њега венча јер је срећне руке. Сећа се, само један пар није хтео да их она венча, зато што је удовица. Никакве друге непријатности није доживела на послу.

Гордани није јасно зашто у нашем друштву то занимање није посебно цењено, па има потребу да појасни шта све заправо матичар ради.

– Када школарци дођу на праксу и поведем их у салу за венчања, они мисле да је само то посао матичара. И други су ме често питали: „Шта радите кад не венчавате?” Ви не знате како смо ми, матичари, важни, често сам имала обичај да подсетим и моје руководство. Дочекамо вас кад се родите, венчавамо вас и разводимо и, далеко било, испратимо кад вас упишемо у књигу умрлих. Ми пратимо све промене које настају у човековом животу. То је огромна администрација, рударски посао, али је и интересантан. Замислите како је лепо кад у истом дану одлуче да направе свадбу и венчају се две сестре, брат и сестра или два брата. Када је човек окружен са толико љубави и стално дели ту срећу са њима, напросто и сам мора да почне да мисли позитивно – уверава нас и истиче да после своје породице највише воли свој посао и општину Стари град.

– Живим на Савском венцу, али, уз све уважавање, ретко поменем ту општину, а Стари град – увек. Дошла сам у време када је ова земља била уређена. Била сам врло поштована. Стално су говорили да сам бренд те општине. Невероватно је колико живим од тог времена. Мењале су се и ове, и оне странке, али никада није било мобинга, није се знало шта је то. Обожавам те колеге и они мене. Виђамо се и дружимо. Нажалост, где год се окренем, имам утисак да је све мање љубави. Много тога се променило откада смо прешли у надлежност града: уведена су нека нова правила, па сада младенци наилазе на проблем јер морају да се уклопе у радно време општине, које је до четири сата. Срећа те сам отишла у пензију, тако да не морам с тим да се суочавам – додаје с олакшањем.

А како је изгледало њено венчање?

– Удала сам се млада. Венчала сам се у месној канцеларији у селу Пркосава, у близини Лазаревца, где сам и рођена. Сада сам удовица, мој муж је умро пре дванаест година. Из тог брака имам две ћерке и оне су ме стално терале да изађем из куће и упознам некога. Мада нисам хтела, пре шест година догодило ми се да сретнем човека свог живота. Сада ме задиркују да бих могла поново да станем пред матичара. Решила сам, нећу да се удајем. Не мора баш свака веза да се крунише браком. И овако сам срећна жена – помало је загонетна Гордана Зорић, матичарка без премца.

----------------------------------------------------

Безбрижно детињство

Гоца је бака четворо унучади. Троје су школарци: девојчица има 13 година, најстарији дечак 14 година, средњи иде у први разред, а најмлађем, који им увесељава живот, тек је три године, тако да је, каже у шали, још у фази одрастања. Можда зато и не крије године.

– Рођена сам 1. маја 1952. године. Моја деца се питају како је изгледало моје детињство без телевизора. Одговарам: углавном безбрижно. Поред деке и баке, као најмлађа у породици, била сам омиљено унуче. Једино жалим што ми је тата погинуо када сам имала две године и што га нисам запамтила. С поносом истичем где сам рођена, као што стално потенцирам и говорим о општини Стари град. Имам нераскидиву везу са својим селом. Кад год имам времена, одлазим тамо, а на моју радост, у село воле да иду и моје ћерке и унуци.

----------------------------------------------------

Ћерке венчала Гоцина колегиница

– Мада у закону не стоји да матичар не може да венча своје најближе сроднике, моје ћерке венчала је колегиница јер сам тада желела да се опустим и провеселим.

----------------------------------------------------

Прави најбоље кнедле од шљива

– Ја сам бик у хороскопу и велики сам хедониста. Увек сам морала да имам лепу хаљину, ципеле, све. И заиста ме је частио Бог што ми је дао толико љубави. Кад ујутру скувам кафу и седим на мојој тераси, не можете да замислите колико се радујем цвећу, трави, свему. Али, то је дар. Неке жене ми кажу – удала сам се тек да бих се удала. Како могу да се удају, а да не воле тог човека? Или, како могу да пију неко пиће ако им се не пије? Ја не могу ништа да радим ако то и не волим. Мој хоби су путовања, куглање и кување. То моје друштво зна. Код мене су на теревенкама неизоставне кнедле од шљива. Одувек сам маштала да имам ресторан, па ћу то ускоро на неки начин и остварити. Са другарицом сам планирала један послић који је везан за храну. Биће заиста нешто специфично, људи ће се одушевити – открива Гоца, која је читав живот путовала кад год јој се указала прилика. Сада је требало да буде на путу у Сен Тропеу, код пријатељице, али је због ангажовања у Долини јоргована одложила.

----------------------------------------------------

Брак који је трајао неколико сати

– Мој најстарији младожења имао је 95 година, а млада је имала само педесет и нешто. Било је и обрнутих случајева. Ево, Верицу Ракочевић сам ја венчала. Приватно познајем још парова где је велика разлика у годинама. Једна госпођа је тридесетак година старија од свог изабраника. Давно сам их венчала, а и данас су у лепом браку. Године нису ни препрека, ни гаранција за срећу.

Мој најкраћи брак трајао је само неколико сати. Венчала сам их, рецимо, у један сат. По подне је општински фотограф отишао да им однесе слике, а ташта је већ „отпустила” младожењу, премда је млада била трудна. Растурили су брак јер нису могли да се договоре око менија.

Долазили су и момци са жељом да склопе геј брак. Код нас то није дозвољено, али код неких наших суседа у Европи јесте, па су они отишли и венчали се тамо, а ми смо по закону тај брак овде морали да упишемо – каже матичарка.

----------------------------------------------------

Венчање на крузеру

Нисмо имали право да венчавамо ван граница Србије, али сам ипак присуствовала таквом венчању када су моји пријатељи удавали ћерку и уплатили крузер од Барселоне до Тенерифе. Младожења је Шпанац и дошао је у Београд да се венчају са свим уредним папирима, а онда смо остали гости и ја, отишли до Барселоне, тамо прославили девојачко вече, ујутру се укрцали на брод и у Средоземном мору приредили величанствено венчање уз стихове Душка Радовића, које се поклопило са мојим рођенданом, па га је славило 500 људи. У једном моменту гасе се светла, а торта иде према мени док цела сала пева. Срце је могло да ми пукне од узбуђења. Моја пријатељица је испланирала да ми на леп начин узврати.


Коментари0
bd0a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља