петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:41

Фидел Кастро контролисао истраживања вакцине против рака

Аутор: Оливера Поповићнедеља, 17.05.2015. у 09:15
(Фото cubansdoctors.com)

Све о кубанском леку против рака плућа, за који се ових дана Американци, после отопљавања односа са Хаваном и полувековног ембарга, отимају да сазнају што више – практично је на тацни било понуђено Србији пре три године. У Београд су тог кишовитог октобра из Центра за молекуларну имунологију у Хавани стигла двојица симпатичних и скромних научника, доктора који су радили на стварању лека „цимавакс ЕГФ”, сада већ чувене кубанске вакцине против рака плућа.

Др Педро Камило Родригез, имунолог, и др Хорге Алберто Гонзалез Хернандез, уролог онколог, одржали су предавања о свом истраживачком раду. Стигли су на позив приватног кардиолога др Вишеслава Хаџи Тановића, као ексклузивни гости Конгреса приватних лекара. Била је то прилика да се из прве руке чује о каквом је лечењу и вакцини реч. Али интересовање српске јавности је било млако.

Званична медицинска јавност је овај лек тада сматрала шарлатанством, па ни напори да се од наше Агенције за лекове добије дозвола да се лек употребљава у Србији нису уродили плодом. Кубанске лекаре које данас јури Америка тада није желео да прими нико од београдских званичника. Ни тадашњи министар здравља Зоран Станковић.

Да ли заиста спас за милионе оболелих од рака плућа или простате може да стигне из Кубе или је прича о револуционарном леку преувеличана? Доктор Родригез је тада на сасвим солидном енглеском језику, предусретљиво и без преувеличавања, објаснио за „Политику” све предности и мане вакцине. Одговор на ово питање очигледно веома интригира и Американце, јер су недавно баш представници Центра за молекуларну имунологију у Хавани склопили уговор са америчким Институтом за рак „Розвел Парк”, који подразумева клиничка испитивања поменуте кубанске вакцине како би она добила сертификат Агенције за лекове и храну.

– Прво и најважније, вакцина није превентивна, што значи да је не могу добити здраве особе да би се спречила појава рака. Вакцина се користи само за лечење већ оболелих од карцинома. Још од 1993. године са групом истраживача са Националног института за онкологију у Хавани развијао сам вакцину против рака, која се засад показала најуспешнијом код рака плућа и карцинома простате, мада је испробана и на оболелима од рака грлића материце, јајника и желуца – казао је тада за наш лист симпатични научник.

Без околишања је прешао на „лимитирајуће факторе” лека, очигледно не желећи да буди лажне наде и приче о чудесним оздрављењима, које код рака плућа – још нема!

– Постоји доста ограничења у коришћењу вакцине. Прво, вакцина се користи само код оних пацијената код којих је рак плућа узнапредовао (код такозваног статуса три Б и четвртог статуса), а не и код пацијената са почетним облицима рака. Вакцина је намењена само особама старијим од 18 година које су оболеле од такозваног немикроцелуларног карцинома плућа. У првом месецу вакцина се даје четири пута, а касније се пацијент ревакцинише сваког месеца до краја живота. До сада је више од хиљаду пацијената на Куби примило вакцину и није било ниједног нежељеног ефекта – казао је др Родригез. Он нам је објаснио и да се код пацијената прво уради такозвана пасивна имунизација – добијају одређене цитостатике (цетуксимаб, нимотузамаб, панитумумаб), а затим се вакцином спроводи активна имунизација. Вакцина делује на молекуларном нивоу тако што се пасивизирају малигне ћелије.

Резултат је, рекао је даље др Родригез, много дуже преживљавање и бољи квалитет живота оболелих, а оно што разликује кубанску вакцину од цитостатика јесте то што цитостатик убија и здраве и туморске ћелије, а вакцина циљано делује само на малигне ћелије.

Ипак, др Родригез је појаснио да се леком не убија тумор, али се успорава његов раст.

Званичници Кубе одобрили су коришћење ове вакцине за своје држављане. Вакцина је у званичној употреби и у Перуу. У време када смо разговарали са др Родригезом вакцина је пролазила и кроз два клиничка истраживања: у Малезији и у Великој Британији.

На наше питање зашто Куба не изађе у свет са овом вакцином, др Родригез је одговорио да „до комерцијализације овог научног открића није дошло јер власти богатих држава не желе да укључе примену ове вакцина у својим земљама. Зато што су таква правила фармацеутске индустрије”.

Американци су ових дана веома заинтересовани и за друге кубанске лекове, управо свесни чињенице да, када се на Куби истражује ефикасност и делотворност неког лека, нема „намештања” резултата клиничких студија и комерцијалних притисака фармацеутских компанија, какви постоје у развијеним земљама.

– Куба је мала земља, али има веома развијено здравство. Јавно здравље на Куби је бесплатно. Сва истраживања и лечења су бесплатна, то јест финансира их Министарство здравља и држава. То је и разлог зашто тако велико откриће долази из тако мале земље. Не постоји ограничење када је у питању финансирање оваквих пројеката, а лично је командант Фидел Кастро годинама пратио, контролисао и финансирао овакав биотехнолошки резултат као што је вакцина против рака – била је занимљива изјава коју смо тада добили од представника кубанске амбасаде који су пратили предавања својих научника.


Коментари9
88f29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vuk vuk
kao prvo, ovo nije vakcina nego lek. Znaci ne daje se zdravim ljudima kao preventiva, nego ljudima u poodmaklom stadiumu bolesti ,i kao i svaki lek uklanja uzrok bolesti ili usporava proces bolesti. Ljudi koji bi ovo koristili su vec otpisani ako koriste citostatike, tako da sva ta prica o ugorzenosti stanovnistva zato sto nije propisno ispitana ne pije vodu. Ako lek evidentno daje rezultate, mogli smo da ga ponudimo onima u krajnjem stadiumu na dobrovoljnoj bazi.Ti ljudi nemaju sta da izgube.
Vakcinario Vakcinario
Mogli smo sami da ispitamo Vakzine koji su nam nudili, zasto uvijek cekamo da neke stvari odradi neko drugi za nas. A kada se pocne sa terapijom, effekti se pokazuju nakon odredjenog vremena. Pozdrav
Ivan Zgrozeni
OUN klasifikuje zemlje po razvijenosti na prvi drugi i treci svet. Razlika nije samo u razvijenosti ekonomije nego i u standardima. Razvijenim zemljama postoje standardi. Jedan od standarda je da se novi lek ne sme pojaviti na trzistu pre nego sto se izvedu klinicka istrazivanja koja ce nedvosmisleno pokazati da ima neophodne kvalitete da bi dobio dozvolu za proizvodnju i upotrebu. Kuba ne postuje taj proces. Iz teksta se jasno vidi da su eksperimentisali na ljudima a da prethodno lek nije prosao kroz proceduru koja vazi u razvijenim zemljama. Srbija ima vise standarde nego Latinska Amerika (zemlje treceg sveta) pa pretpostavljam da bismo zakonom bili onemoguceni da prihvatimo upotrebu takvog leka.
jagodinac bgd
Kubanci nam nudili saradnju a Srbija je bila nezainteresovana? Pa sta je tu cudno? S obzirom ko nam danas upravlja naukom i drushtvom nista me ne iznenadjuje. Pa mi smo u Galenici ugasili domacu proizvodnju antibiotika da bi iste uvozili. Tako i sa ovom vakcinom. Umesto da smo je sa Kubancima proizvodili mi cemo je uvoziti iz Amerike po stotinu puta vecim cenama. Ako uosphte budemo mogli da priustimo. Blago nama. Srbska posla kao po obicaju.
Петар Влајковић
Колико разумем уговор са америчким Институтом склопљен је ради спровођења клиничких испитивања ове вакцине, која значи није довољно испитана, да би без овог испитвања била на америчком тржишту. Према томе, на тацни је Србији била понуђена недовољно испитана вакцина која је једино на тржишту Кубе, нико не зна на који начин. Опет би ми требало да служимо као покусни кунићи , уместо да сачекамо да се ова вакцина нађе на барем неком од већих тржишта, Америке или ЕУ. Добро је да дозвола за промет није дата овој вакцини, ни пре три године ни сада, све док се не потврди о чему се ради.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља