понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:25

Медији дају „Фејсбуку” текстове, али не и огласе

Аутор: Ј. Ј. К.петак, 15.05.2015. у 22:00
Текст о пчелама, први из „Националне географије”, постављен је у целости на „Фејсбуку” (Фото „Фејсбук”)

После вишемесечног „удварања”, „Фејсбук” је успео да убеди велике издаваче и медијске куће да део садржаја објаве директно на овој друштвеној мрежи. Пројекат „Инстант чланци” заживео је у среду, а његова суштина је да се уместо линкова ка медијским сајтовима цео текст објави на популарној друштвеној мрежи.

За почетак, седмично ће излазити само неколико текстова девет издавача: „Њујорк тајмса”, „Националне географије”, „Ен-Би-Си њуза”, „Базфида”, „Атлантика”, „Гардијана”, „Би-Би-Сија”, „Билда” и „Шпигл онлајна”. Сви су пристали на услове дефинисане вишемесечним деликатним преговорима, упркос страху да би учешћем у пројекту могли да угрозе сопствени бизнис. „Фесјбук” им је дозволио да прикупљају податке о читаоцима помоћу истих алата којима прате посетиоце сопствених сајтова. Огласе могу да сами продају и задрже цео приход или дозволе мрежи да их продаје и узме 30 одсто добити. Већина је одлучила да сами продају огласе и сачувају сто одсто зараде.

Као највећа предност за читаоце наводи се десет пута брже учитавање садржаја, јер нестрпљиви власници смартфона не желе да троше време да би кликнули на линк и текст читали на сајту новина.

Аналитичари медијског тржишта кажу да издавачи и немају много избора и да морају да сарађују са друштвеним мрежама које имају сувише велику публику да би се игнорисале. Пре две године 40 одсто саобраћаја медијима је долазило преко претраживача као што је „Гугл”, а 14 са друштвених медија, а сада их више долази са „Фејсбука” и „Твитера”.

Страхује се ипак да ће „Фејсбук”, који има 1,4 милијарди чланова, као моћни дистрибутер медијског садржаја одвући читаоце и рекламе. „Конци” су у његовим рукама, у виду алгоритама који дефинишу шта ће који корисник да види на зиду са активностима, а они се често мењају. Ова мрежа је прошлог месеца решила да објавама пријатеља да предност над медијским насловима и остала је при том ставу.

„На првом месту нам је да помогнемо људима да се повежу са породицом и пријатељима. На другом је да им помогнемо да се информишу о свету који их окружује”, рекао је Крис Кокс, директор за производе.

„Њујорк тајмс”, који има „дигиталну рампу” и после 10 бесплатних чланака месечно наплаћује остатак садржај, за почетак неће рачунати у тих 10 текстове читане преко „Фејсбука”. Директор листа Мајк Томпсон оценио је да је ово експеримент у којем вреди учествовати. „Фејсбук” је свима понудио нове алате да боље представе свој садржај, на пример, да поставе фотографије у високој резолуцији које читаоци могу да зумирају и погледају из сваког угла.

Новинарка „Њујорк тајмса” Клер Кејн Милер оценила је да је ово велика промена у односу између медија и читалаца.

„Насловна страна новина давно је изгубила на значају. Текстови, фотографије и графике разних медија постали су само фрагменти које читаоци налазе најчешће на друштвеним медијима. Слично се догодило музичарима када су на ‘Ајтјунсу’ почели да продају појединачне песме уместо албума. Али извештаји, као ни албуми, нису писани с таквом намером. Уредници, између осталог, читаоцима нуде своју процену догађаја и она се разликује од медија до медија, што су генерације читалаца до сада знале да цене. Традиционални уредници су изгубили део контроле, али ко је сада има? Изгледа, пријатељи који препоручују чланке и ‘Фејсбуков’ алгоритам”, закључила је Милер.


Коментари0
ca355
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља