петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:29

Минуси се „топе” до лета

Аутор: М. Авакумовић - А. Николићсреда, 13.02.2008. у 22:00

Корисници дозвољеног минуса, омиљене српске позајмице, према новим мерама Народне банке Србије, од 1. јула биће кредитно оптерећени за пет одсто. С обзиром на то да највише 30 одсто плате може да се оптерети дуговима, онда то значи да ће тако умањена кредитна способност ових банкарских муштерија бити 25 одсто. До сада се дозвољени минус није урачунавао у укупну кредитну способност грађана, која за кориснике потрошачких или кеш кредита износи 30 одсто, а за кориснике стамбених кредита 50 одсто од плате.

Тако ће, уместо да резервишу аранжмане за атрактивне туристичке дестинације, многи грађани тај новац у наредних неколико месеци „скрцкати” на покривање дугова. То значи да уколико неко на отплату потрошачког или кеш кредита троши 25 одсто зараде, а на кредитну картицу још пет процената, онда ће на дозвољени минус морати да заборави.

Одлуком Народне банке Србије предвиђено је да се приликом израчунавања кредитне способности грађана, осим збира свих месечних обавеза по кредитима и кредитним картицама, зарачунава и пет одсто обавеза по основу позајмице по текућем рачуну, већ одомаћеном дозвољеном минусу. То значи да клијенти који користе ову услугу, уместо са 30 одсто, на лето плату могу да оптерете са највише 25 процената дугова.

У банкама ипак саветују своје муштерије да не паниче пре него што се распитају који део примања им месечно „поједу” дугови. Све три услуге ће моћи да се користе у случају да је рата за потрошачки или кеш кредит мања од 20 одсто плате. Примера ради, ако неко месечно прими 50.000 динара, онда рата за кредит износи 10.000 динара, а за кредитну картицу 2.500 динара. У овом случају корисник ће моћи да користи цео износ дозвољеног минуса. Ако је којим случајем рата за потрошачки кредит била 25 одсто зараде, што са овом платом (50.000) износи 12.500, онда од дозвољеног минуса – нема ништа.

За кориснике стамбених кредита, праг задужености износи 50 одсто плате.

Према речима Светозара Шијачића, члана Извршног одбора Рајфајзен банке задуженог за пословање са становништвом, јасно је да ова мера има за циљ успоравање тренда задуживања становништва.
– Смањење кредитне способности смањиће и дуговања. Повећање обавезе издвајања банака за потенцијалне губитке изазваће потребе за додатним капиталом банака, које по међународним стандардима већ сада имају сувише капитала – забринут је Шијачић.

И Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, дели мишљење свог колеге истичући да ће укључивање дозвољеног минуса у кредитно задужење утицати на смањење личне потрошње грађана.

– Појединци ће морати да се одрекну дозвољене позајмице, или бар да је смање. Омиљени вид задуживања не мора потпуно да се укине. Постоји могућност да банке издвоје више новца за обезбеђење минуса, што би поскупело ту услугу. Они који су се максимално задужили имаће проблем да измире сва дуговања, али будући да одлука ступа на снагу у јулу, имају довољно времена да то ураде. За сада нема битних реакција наших клијената, а саветујемо грађане да не чекају последњи тренутак, како је, бар према нашем досадашњем искуству уобичајено – сматра Ребић.

За случај да рата за стамбени кредит износи 50 одсто од укупних примања супружника, то значи да су им плате појединачно оптерећене по 25 процената. Према објашњењу Радета Војновића, члана Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке, они имају „луфта” да се задуже са још по 25 одсто зараде.

– Супружници ће, дакле, још четвртину плате моћи да оптерете кредитима и да у овом случају имају право на пун износ дозвољеног минуса. Упозоравам клијенте да је реч о најскупљим услугама. Из нашег угла гледано, ова одлука централне банке ће нам бити додатно оптерећење да пласирамо своја средства становништву – истакао је Војиновић.

Ова одлука, према објашњењу Марије Благојевић, извршног директора Сектора за пословање са становништвом Уникредит банке ипак неће тако драстично погодити грађане, јер треба имати у виду да је многима у међувремену плата повећана.

– Први корак је да се клијенти јаве свом банкару и увере се колико су њихове плате тренутно оптерећене. Ако су задужени до максималних 30 или 50 одсто најпре им саветујем да до јула покрију дозвољени минус. Камата на овај вид задуживања годишње износи 34,5 одсто, што свакако није мало – напомиње наша саговорница.

Банкари, такође, препоручују грађанима којима су рате за кредите превелике да из „дужничке кризе” до лета могу да се извуку и такозваним рефинансирањем које је у понуди сваке банке. Али, у овом случају не треба превидети обавезно полагање депозита од 20 одсто, као и то да је максимални рок отплате рефинансирајућих кредита само две године, док је код осталих зајмова пет година.


Коментари7
33f3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petar
Samo smanjenjem PDVa doslo bi do pojeftijenja proizvoda i lakse bi se disalo.Sada gradjani placaju sve a, drzava nista.Pa o kome onda drzava vodi racuna?
dejan
Ovo je logican potez odgovorne drzave protiv neodgovornih pojedinaca koji uzimaju kesh kredit za letovanje na 6godina ili za promenu namestaja ili nov automobil. Jedini kredit koji mogu da razumem je stambeni, za nabavku komercijalnog vozila ili za neki lek/bolest. Sve ostalo je luksuz. Moja deviza je uvek bila prostiri se kolika ti je cerga.
бобан боки
Ова власт дефинитивно није нормална. Интересује ме само шта њихова деца једу, и колико ће више времена требати да прође да се сви једном освестимо и видимо шта нам раде.
Jovan Draganić
Blago ovom narodu, kad drzava toliko brine za njih... Ne da im da zarade, ali im ne da ni da se zaduze. Ili su u minuse ulazili Miskovici, Kostici... a ne obicna nepostojeca srednja klasa. Sada jadnici koji jedva zarade za rate i kamate moraju jos i da skupe kes da vrate pozajmicu pre vremena. A politicari se trude da drzava bude stabilna, da evro miruje... Ako ja, svesno, prihvatim rizik visoke kamate, ako mi banka (svesno!) dozvoli minus... sta Jelasica briga sto sam se zaduzio. Pa to je jedini nacin da srednja klasa malo osrednje pozivi... Neka se guverner i politicari duzebriznici brinu za kurs i stabilnost dinara, za strane investitore i ulaganja, a narod koji je "u minusu" neka ostave na miru - nije se narod zaduzivao da bi kupovao akcije na berzi, nego detetu patike i komjuter. I posle me ubedjuju da je, i dalje, za sve kriv - Sloba?! Cene evropske, plate kineske, kamate zelenaske... a dusa slovenska! Zaista, imate li vi politicari dusu? UKINITE JAVNA PREDUZECA (ako smete) A NE DOZVOLJEN MINUS! Zar ne vidite da se narod ucutao? A kada vas narod vise ne psuje - popusajte ventile. Jer ako pukne - ima da vas nema!!! Danima pretite, a iz fudbala decenijama niste porez uzimali. Od mene svaku paricu! I hocete jos... Onomad, u SFRJ, se drzava zaduzila, pa objavila narodu da je svaki gradjanin duzan 1000 maraka. Jedan seljak stavio "svoj dug" u koverat i poslao Vladi u pismu, u kome je napisao: "Vracam vam tih 1000 maraka, posto ja nikad nikome nisam bio duzan. Zato vas opominjem da se vise ne zaduzujete u moje ima!" Stoga: pustite da se sam zaduzujem u svoje ime - a vi me ne zaduzujte u moje!!!
slobodanv veljkovic
PROŠLI SU IZBORI.SAD NASTUPA REALAN ŽIVOT.ONAJ ISTINITI, TEŽAK I SUROV, ZA 90% NAIVNIH GRAĐANA, OVE NAPAĆENE ZEMLJE. pozdrav svim dobrim ljudima

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља