Пирот – Због изузетно сушног лета на Старој планини, и оно мало сточара у пиротском крају продаје стоку у бесцење, а тренутно је актуелан и проблем откупа јагњади. Само у једној улици у пиротском насељу Завој за две недеље продато је око 400 оваца, а неколико породица је дигло руке од тог посла. Нека грла су продавана и за мање од 4.000 динара. Према подацима Завода за пољопривреду, од око 150.000 оваца, колико их је било почетком деведесетих, сада у пиротском крају има нешто више од 20.000 грла.
Међу онима који још увек не одустају од сточарства јесте и Далибор Тошић (28) из Пирота. И он је морао да се, како каже за „Политику“, „ослободи скоро половине стада како би опстао“. Од 170 грла, колико је имао на почетку зиме, сада је у обору стотинак оваца.
– Успео сам да набавим храну, али не вреди да их чувам, јер сада нема ко ни јагањце да откупи. Неколико година цена килограма „живе ваге“ јагњади не прелази 200 динара, док у касапници килограм јагњетине кошта око 500 динара – каже Тошић и додаје да има стотинак јагањаца и да чека да се појави неки од накупаца.
– Тешко је наћи и неког ко би чувао овце иако за сезону од четири месеца за тај посао може да се заради 120.000 динара – истиче Тошић.
Он је члан Удружења сточара „Стара планина“ које је једино у Пироту.
Како за наш лист каже Биљана Ратомир, секретар Удружења сточара „Стара планина“, које окупља 78 узгајивача, за тешку ситуацију у пиротском овчарству постоји неколико разлога:
– Мере владе за унапређење сточарства у прошлој години биле су контрапродуктивне, јер посебних уредби за коришћење подстицајних средстава за овчарство није ни било. Ни на општинском нивоу није ништа боље, јер подела по пет приплодних женских и једно мушко грло већ неколико година не даје резултате. Сточни фонд је у сталном опадању, и време је за хитно реаговање државе – каже Биљана Ратомир.
Она наглашава да је сточаре додатно разочарало и то што нису испуњена обећања из пројекта „Ин-ситу“ за очување агробиодиверзитета на Старој планини, према коме је требало да им се исплати по 10 евра за свако грло изведено на пашњаке у сезони.
Само трећина сточара напаса стада на Старој планини, а разлог је што имају велике трошкове за овакав вид сточарења и неопходно је субвенционирање.
– За унапређење овчарства нужна је и већа конкурентност производа од млека произведеног на пашњацима Старе планине. Неадекватна цена на тржишту настаје зато што још није урађена заштита географског порекла производа, као што су пиротско јагње и качкаваљ – закључује наша саговорница.