уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.05.2015. у 15:00 Милан Петровић

Страх од румунске „републике тужилаца”

Милан Петровић (Фото: Лична архива)

Од нашег дописника

Букурешт – Нема збора – Румунија је огрезла у корупцију. То овде нико не пориче, али ни не тврди да је то нека нова појава у друштву. Међутим, у време транзиције после 1989. корупција је достигла такве размере да је уплашила не само ЕУ, која је пре осам година примила Румунију у своје редове, него и саме Румуне. Тако је настала потреба да се у оквиру Генералног тужилаштва 2002. створи посебан орган за искорењивање те рак-ране. Он се најпре звао ПНА, а сада ДНА (Национална антикорупционашка управа).

У почетку су резултати рада ДНА били веома скромни, да би данас та институција постала страх и трепет целог друштва. Последњих месеци овде се скоро свакодневно ухапси по неки посланик или сенатор, бивши или садашњи министар, председник жупанијског већа, општинар, полицајац, судија, врх фудбалске мафије или мафије специјализоване за кварне приватизације, мафије оних који изигравају сукцесиона права на некада одузету земљу, шуме или станове. Реч је о стотинама хиљада, па и милионима евра државног новца.

ДНА има права да (превентивно) хапси. И то право немилице користи. Све то изгледа лепо и красно. У истраживању јавног мњења ДНА се нашао на трећем месту скале поверења у државне институције, одмах после ватрогасаца и војника. На тој скали парламент се налази на последњем месту. За „заслуге” је ДНА, односно њена шефица Лаура Кодруца Кевеши добила посебну почасну диплому америчке амбасаде у Букурешту. Стижу јој и похвале из Брисела.

Ипак, око деловања ДНА није све чисто и јасно. Ту и почиње прича која ових дана узбуђује румунско друштво. За време своје десетогодишње владавине (2004–2014) бивши председник Трајан Басеску је био претворио ДНА (и читав судски систем) у оружје за борбу против политичких супарника. Хапшени су и извођени пред суд углавном Басескуови политички опоненти.

Тада се у Басескуовом табору тврдило да је ДНА (и цело правосуђе) потпуно независна институција, ван политике. Међутим, када је прошлог децембра Басеску сишао са власти и када је пре три месеца ухапшена Басескуова миљеница Елена Удреа, бивша министарка регионалног развоја и туризма, у суштини други човек по утицају у земљи, те се почело говорити да постоји велика могућност да и сам Басеску буде позван на одговорност за корупцију, ДНА, по речима бившег председника, одједном, преко ноћи, није више „независан”. „Имамо посла са гвантанамоизацијом Румуније.”

На питање како је могуће да је ДНА јуче био добар, а данас кваран, бивши председник је, не трепнувши, устврдио: „Они које сам ја некада поставио на те дужности сада хоће да се додворе новом газди и да сачувају положаје.” Политички коментатори закључују да је овом тврдњом Басеску сам себе оптужио да је био „газда” правосуђа, које је радило по његовој вољи.

Не обазирући се на Басескуове „опомене”, ДНА у последње време ради пуном паром. Хапси и шаље пред суд и са леве и са десне стране политичког спектра. Истина, нешто више је оних који су некада уживали Басескуову благонаклоност. Шефица ДНА госпођа Кевеши је недавно поднела биланс за 2014. годину: 86 тужилаца је „решавало” 9.100 корупционашких предмета; пред суд је изведено 1.100 лица; у току „решавања” је још 5.000 предмета.

Поред 86 тужилаца у централи ДНА, који има своје филијале у свих 40 жупанија, ову институцију опслужује и око 200 полицијских стручњака. Супротно закону, ДНА има и сопствене уређаје за прислушкивање. Сада тражи појачање – још 50 тужилаца и ново, веће седиште.

У румунским медијима се у последње време све више користи израз „република тужилаца”, чиме се жели рећи да у овој источној балканској земљи у ствари влада ДНА, да он кроји политику. На локалном плану стање је још очигледније. ДНА је досада већ ухапсио скоро половину свих председника жупанијских већа, чиме је обезглављено више месних страначких руководстава. Тиме се мења и однос политичких снага на терену.

ДНА се не либи да из својих фиока извади досијее старе и по десет и више година. То се чини чим се појави „нужност”. Наравно – политичка. Хапшења се врше дању и ноћу, по улицама или кафанама. Али обавезно у присуству ТВ камера. Да сви виде и осете моћ ДНА.

Медији овде посебно инсистирају на чињеници да ДНА ради уз директну и отворену подршку Румунске обавештајне службе.

Да би се некако обуздао превелики елан ДНА, у парламенту је покренута процедура измене једног параграфа кривичног законика који даје основу ДНА да хапси и ставља лисице ако се тужиоцима само „учини” да постоје „разумне сумње” за тако нешто. Сада се тражи „постојање евидентних показатеља” кривице, то јест да се испоштује принцип да је „истрага у стању слободе – регула, а мере хапшења – изузетне”. ДНА се одмах побунио. Јавила се и америчка амбасада са својом реченицом „То није у реду”.

„Тужићу државу Европском суду за људска права”, изјављује бивша министарка и Басескуова миљеница Елена Удреа, коју је ДНА стрпао у затвор због основане сумње за крађу државног новца. „Затвор убија све у човеку. То је права тортура. Немаш могућности да се свакодневно тушираш. Бубашвабе на све стране. Тамо (у затвору) у истој малој просторији и једеш и вршиш нужду без неких врата.”

Док је била на власти – судски систем је био добар. Сада одједном није. Сигурно да никада није веровала да ће тако нешто и њу да снађе...

-----------------------------------------------------------

Дописник „Политике” данас слави 90. рођендан

Дугогодишњи стални дописник „Политике” из Румуније Милан Петровић рођен је у Београду (на Дорћолу) 18. маја 1925. Као средњошколац учествовао је у демонстрацијама 27. марта 1941. Учесник је НОБ-а. Из рата је изашао с официрским чином. Будући геометар, завршио је Војно-геодетску школу у Београду. Године 1946. упућен је у Москву на високе војне студије.

Догађаји око Резолуције Информбироа затекли су га у Београду. Да би избегао хапшење, августа 1948. препливава Дунав код Кладова и емигрира у Румунију.

У Букурешту је дипломирао новинарство (1957) и филозофију (1962).

Професионалним новинарством се бави од 1949. У периоду 1950–1954. био је помоћник главног уредника Радија Слободна Југославија, који се емитовао из Букурешта. Скоро 30 година уређивао је програме Радио Букурешта на српском језику.

Од 1990. ради као дописник београдске штампе („Вечерње новости” и „Борба”). За „Политику” пише већ више од 20 година.

Добитник је годишње награде „За животно дело” (2010) УНС-а и носилац високог румунског националног ордена „За заслуге” (2004), који му је додељен за допринос развоју румунско-српског пријатељства.

У издању УНС-а је 2009. објављена књига „Дражесни КГБ, јави се!”, коју је он написао заједно са новинаром Радио Београда Драгославом Симићем.

Коментари1
2d4db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena Simic
Rumunija je ogrezla u korupciji. ....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља