четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.05.2015. у 15:00 Биљана Баковић

Како је Вучић започео помирење с НВО сектором

Састанак премијера Вучића са представницима НВО прошле недеље у Београду (Фото Танјуг)

Прошло је четири месеца откада је премијер Александар Вучић јавно међу своје грешке уврстио то што није желео да сарађује са „неким људима” и најавио да ће покушати да промени свој однос према цивилном сектору, а онда је прошле недеље уприличио два састанка са представницима више утицајних невладиних организација. Наспрам њега сели су Јелена Милић, Маја Бобић, Милан Антонијевић и још неколико НВОчелника, а међу њима и Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност. Управо њу и Ивана Вејводу из Маршаловог фонда Вучић је раније поменуо као људе који другачије мисле, а којима би волео да буде проширен његов тим сарадника. Оценио је тада да је реч о људима који могу да допринесу побољшању имиџа Србије.

Ово прошле недеље сигурно није било званично регрутовање представника НВО у премијеров тим, али јесте био корак, како је оценио директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић, ка већем међусобном разумевању и уважавању. Према једнодушној оцени учесника и првог и другог састанка, разговор је био искрен и отворен.

„Србија у овом тренутку јесте у потпуности за европске интеграције, ту нема неких двосмислених порука, а цивилно друштво које се бави људским правима такође је на том путу. Тако да, колико год да смо критични, колико год да имамо примедби на цео овај процес, мислим да оне јесу конструктивне и да се то показало и на овом састанку с премијером. Значи да, везано за европске интеграције, он има подршку Куће људских права и организација које су биле на састанку, али и да је тај процес двосмеран и да се много више може добити од цивилног друштва него што се у овом тренутку добија”, истиче Антонијевић, који је с директорком Грађанских иницијатива Мајом Стојановић и директором Центра за практичну политику Драганом Поповићем био на првом састанку у Немањиној 11.

Премијер је рекао да је потребно директније и веће учешће представника цивилног друштва у процесу преговора са ЕУ. Они су у неким сегментима већ укључени (поглавља 23 и 24), али шта би могли још да ураде?

„Истакли смо да би и у вези с поглављем 35 (о Косову) требало да постоји мало више сарадње и поверења ка цивилном друштву”, каже Антонијевић, додајући да се у оквиру тог поглавља отварају одређена питања, рецимо, у вези с преговорима о правосуђу на Косову. „Мислим да ту организације које се баве људским правима могу допринети да се неке нејасноће појасне, као и питања техничких детаља везаних за права српске мањине на Косову. За све то може се очекивати подршка цивилног друштва”, објашњава он.

Маја Стојановић наводи да је укључивање цивилног друштва испуњено на формалном нивоу, кроз могућност праћења процеса европских интеграција преко раније успостављеног конвента.

„Није потребно укључивање у радне групе или преговарачки тим, како предлаже премијер. Кључна одредница суштинског укључивања јесте боља транспарентност у свим поглављима – још нису објављене презентације из билатералног скрининга, као ни трећа верзија акционог плана за поглавље 23 која је званично предата Јоханесу Хану. Неопходно је и прихватање примедби цивилног друштва јер, на пример, коментари Друштва судија нису прихваћени ни у трећој верзији акционог плана. Европска комисија је двапут вратила акциони план за поглавље 23 на дораду. Прихватање примедби од стране цивилног друштва које укључује и стручну јавност предупредило би прављење пропуста и незадовољство акционим плановима од стране комисије”, указује Маја Стојановић, додајући да је успостављање боље сарадње између цивилног друштва и државе кључно за демократизацију друштва, а да састанак с премијером „може и не мора да води у том смеру”.

На питање да ли би имало смисла да се у такав дијалог Вучића с цивилним сектором укључе и оне НВО које имају другачију идеолошку оријентацију, она одговара да би премијер требало да у разговор укључи „све организације које се залажу за демократизацију друштва”.

Они нешто другачије оријентације нису позвани. Бар за сада.

Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, невладине организације посвећене „истраживању квалитета политичких, безбедносних, економских, друштвених и интеграционих процеса у Србији, на Балкану и у свету”, каже да постоје два могућа објашњења зашто ова и сличне НВО нису добиле позив на разговор с председником Владе.

„Прво је наметнут дискурс по којем се под ’релевантним’ НВО сматрају само организације које добијају значајна средства из западних фондова с циљем промовисања чланства у ЕУ или НАТО. Друго објашњење јесте да је дијалог председника Владе са НВО у функцији акционог плана за испуњење критеријума за отварање поглавља са ЕУ”, каже Митић.

Како додаје, ако је реч о овом другом, није чудно што их избегава.

„Јер, ми бисмо председнику Владе могли да понудимо снажне аргументе зашто би Србија требало да одбије условљавања везана за Бриселски споразум која се тичу отварања поглавља 35 о Косову, као и зашто је хармонизација наше са спољном политиком ЕУ у оквиру поглавља 31 дугорочно штетна, и то не само када је реч о санкцијама према Руској Федерацији”, наводи он.

Тема сусрета претходне недеље биле су европске интеграције, али и ситуација у региону и геополитички положај Србије. Можда се и НВО попут Митићеве ипак могу надати позиву премијера. Биће још састанака, а следећи је већ договорен за крај јуна.

Коментари13
6cf96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ProPolitikin Hrvat
Pomirenje sa NVO u Srbiji je kao dodvoravanje Amerima tj. vladarima iz sjene, ali ono mnogo vaznije, odustajanje od srpskih nacionalnih ineteresa.
lena djorovic
Naravno, sve ove NVO bi potpisale uvodjenje sankcija Rusiji, nezavisnost Kosova i pristupanje u NATO. Baš, pre neki dan sam gledala i slušala , podsećanja radi, našeg premijera iz vremena kada je bio u opoziciji, a i mišljenja predstavnika ovih NVO o njemu, sada mi ništai nije jasno. Jedino moguće objašnjenje je da, su svi oni doživeli promenu svesti i gubitak sećanja. Ali, mi nismo doživeli isto. Drugi čin, sledi.
Seljober urbani
Da li ce tad te organizacije biti Vladine? A mozda ce biti i dalje nevladine a sa Vladom. Imace razlicito misljenje a opet isto. Svasta se moze cuti od nasih politicara amatera.
Radoje Stjepović
@Nevladin Pojedinac Okle Vam, gospodine, iz koje TO ćorave NATO kuhinje, sad, izvukoste "podatak" da je većinsko srpasko društvo za EU! Večinsko srpsko društvo je protiv EU, jer, to je isto: EU - NATO, to su oni koji su nas bombadovali, ubijali našu decu, kao, na primer, trogodišnju Milicu Rakić na noši!
Nevladin Pojedinac
Svaki razgovor Premijera sa predstavnicima raznih slojeva srpskog društva može biti od koristi. Javnost u radu u procesu pridruživanja se podrazumeva i u tom procesu nikakve NVO ne mogu imati ekskluzivitet veći nego bilo koji zainteresovani pojedinac. Tačno, srpsko društvo je većinski opredeljeno za EU, ali je apsolutno protiv "natoizacije" Srbije. Većina srpskih "demokratskih nvo" podrazumeva jednakost EU=nato.Srbija trenutno i ne radi ništa ozbiljno na pridruživanju EU, uglavnom je posvećena "atlantizaciji". To je potpuno pogrešno i zato i nema napredka jer posvećene EU države ne žele "atlantizovanu" Srbiju u EU. Odgovorne EU države su uvidele svoju grešku - gde god su podržavale "snishodljive kursističke nvo" do te mere da su i same opozicije i vlade postajale nvo - u tim državama je najgore stanje u Evropi. Evropi treba slobodna Srbija, u slobodnoj Evropi. Evropa pripada građanima, a ne nakaradnim korporacijama! Bez te promene EU ide u propast.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља