понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:13

Жамор у Европској комисији о српској неутралности

Аутор: Биљана Чпајакуторак, 19.05.2015. у 08:15
Јован Прокопљевић

Да ли ће за Србију усаглашавање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније бити подједнако проблематично питање као што је то питање односа с Косовом? У овом тренутку тешко је дати прецизан одговор, али да ће поглавље 31 у преговорима с Бриселом, које се до сада подразумевало као техничко и лако за затварање, представљати посебан изазов у случају Србије која се није придружила чланицама ЕУ у увођењу санкција Русији, уверени су познаваоци ове тематике. А, то поглавље се не своди само на рестриктивне мере ЕУ поводом украјинске кризе, већ подразумева и многа друга питања, од усвајања одређених механизама и закона, до усаглашавања с међународним протоколима и конвенцијама.

Могућност да се у вези с овим преговарачким поглављем чак убрзо појаве тешкоће најавио је недавно и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, на међународној конференцији „Заједничка спољна и безбедносна политика и придруживање Србије Европској унији”, протекле седмице у Београду. Он је том приликом рекао да у Европској комисији – која, иначе, ускоро треба да изађе са извештајем о скринингу за поглавље 31 (одржаном у јулу и октобру прошле године) – „сада постоји неки жамор”, те да је „могуће да се у нашем случају уведу неки критеријуми”. Дачић је тада додао и да у случају Србије „увек могу да се очекују компликације”.

Изразивши наду да ће ускоро бити представљен нацрт извештаја са скрининга о поменутом поглављу, званичник Европске службе за спољне послове Хербер Прибицер није изнео више детаља о томе, сем да је израда нацрта у финалној фази, да је скрининг био веома успешан и да је делегација Србије била добро припремљена.

Које би то све услове за отварање поглавља 31 могла поставити ЕУ? Игор Новаковић, истраживач Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАК), који је и аутор публикације припремљене за београдски скуп, каже да „Брисел гледа прво усаглашавање са спољном политиком, али и елементе у документима који се тичу безбедносне и спољне политике земље”. То су у нашем случају Стратегија одбране и Стратегија националне безбедности, а незванично је, како каже, најављено да ће у тим документима бити потребне неке измене.

„Оно што може да се тражи поводом усаглашавања са спољном и безбедносном политиком јесте у домену у којем је спољна и безбедносна политика формулисана. Односно, уколико постоје одлуке и мере које се тичу Русије, тражиће се солидарност Србије с ЕУ у том погледу. То не мора аутоматски да значи усаглашавање с мерама, али одређени декларативни приступ и потези ће бити потребни”, каже Новаковић.

„Вечерње новости” су пренеле да Брисел спрема нову листу захтева за Србију у вези с Косовом и Метохијом, али и односима с Москвом и Републиком Српском, који би могли да буду постављени као услове за отварање преговарачког поглавља 31, уз навођење да ће циљ бити да се Србија практично одрекне Косова, дистанцира од Русије, олабави везе с Бањалуком и „закуца” чланство у ЕУ као најважнији спољнополитички циљ.

Међутим, Новаковић не верује да ће РС бити у жижи. „Кад је реч о наводном захтевом да се траже слабије везе с Бањалуком, мислим да је у питању чиста спекулација и да је то врло, врло далеко од истине јер не видим да то може да се измери. Које су то чврсте институционалне везе које би требало да се прекину и које би могле да се поставе као услов”, пита и подсећа да постоје заједничке седнице две владе које нису стално тело, а институционалне и паралелне везе између Србије и РС постоје на основу Дејтонског споразума, који је и даље важећи. Што се тиче слабљења веза с Русијом, „ни то не може тек тако експлицитно да се тражи”.

Истичући да се од Србије сада очекује прогресивно усаглашавање у спољној политици, објашњава да „оно што они желе од нас није да се ми овог тренутка ускладимо са свим декларацијама ЕУ, него да јасно ставимо до знања да ћемо се оног момента када уђемо у ЕУ понашати као све остале државе чланице – да ћемо бити вољни да пристанемо на компромис, на координацију потеза, да подржимо остале државе чланице”.

Мерила за отварање поглавља 31 нису постављана другим државама кандидатима. Тачније, појављивали су се неки ситни критеријуми, технички детаљи, који су били мање, више небитни. Стога, није се чудити кад црногорски главни преговарач Александар Андрија Пејовић истиче да ће поглавље 31 бити „међу првима” које ће Црна Гора моћи да затвори. А то поглавље су отворили веома брзо, у јуну 2014, пет месеци од извештаја о скринингу.

У случају Србије ће се, сматра Новаковић, инсистирати на мерилима јер „желе да осигурају да ће будућа чланица Србија имати рационалан и солидаран приступ овом питању”. Уосталом, сетимо се, како је европски парламентарац из Хрватске и шеф мисије ЕУ за односе с БиХ и Косовом Тонино Пицула крајем 2014. изјавио да је за Србију приоритетно решавање поглавља 31, које се обично решавало на средини преговора, као и да отварање поглавља 31 за Србију није „смртоносна претња преговорима Београда с Бриселом”, али ако се не изађе из тог стања, да би можда то могло представљати озбиљно оптерећење.

У овој години, наша земља се сагласила с око 70 одсто спољнополитичких декларација ЕУ, што истовремено, узевши у обзир Дачићеву изјаву да се придружујемо политици ЕУ у свему осим у санкцијама Русији, значи и да се око 30 процената декларација ЕУ односило на Русију.

-------------------------------------------------------------------------------

Биланс за 2014.

Од укупно 35 спољнополитичких декларација које је ЕУ донела током 2014, Србија се усагласила са 18, што је нешто мало више од 50 одсто декларација ЕУ. У највећем броју случајева, сагласност је, како се наводи у „Водичу кроз поглавље 31”, који је припремио ИСАК фонд, изостала у вези с кризом у Украјини, а таквих декларација је било десет, односно 28 процената.

Србија се није усагласила и с неколико декларација у вези с трећим државама. Вероватно најупечатљивији пример је, како се наводи, декларација која се односила на обележавање годишњице геноцида у Руанди. Србија се није усагласила ни са осудом поступака кинеских власти према браниоцима људских права и њиховим породицама, односно њиховим осуђивањем и кажњавањем. Осим ових, Србија се није ускладила ни с декларацијама које су се тицале примене рестриктивних мера и санкција према Зимбабвеу, Египту и Босни и Херцеговини.

Само Црна Гора, Исланд, Албанија и Норвешка су се усагласиле са свим декларацијама које се односе на Украјину.


Коментари15
75d1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Ratković
Na Srbiju je izvršena strašna agresija sa fatalnim posljedicama kako bi od nje bilo oteto Kosovo i Metohija i izgradjena najveća vojna baza izvan SAD.U Hašom kazamatu trunu, uglavnom pripadnici srbskog naroda,radi "pravde" i dobrih uslova,skoro svi obolijevaju od teških i neizlječivih bolesti,a ne mali broj i umire.No,i pored činjenice da su se na KIM dešavali strašni zločini,kako separatista nad domicilnim srbskim stanovništvom,tako i Srba nad Albancima,izvršioci nedjela od strane albanskih separatista nikada nisu nikome odgovarali.Nije mi jasno kako može Srbija postati članicom EU kada se ta ista EU nikada ni slovičkom nije izvinula Srbiji i njenom narodu,niti je učinila bilo šta na uklanjanju smrtonosnih posljedica od njihove antičovječanske agresije.Ovo što radi srbska vlada niti ima smisla,niti postoje bilo kakve šanse za njenu uspješnu integraciju medju evropske narode koji su tokom cijelog XX stoljeća u više navrata uništavali i Srbiju i njen narod?S.R.
odoše nam deca
Rusi da su nam pravi prijatelji rekli bi-IDITE! Najteže mi je da priznam da je Milo bio od početka u pravu, a mi ćemo biti tek pri kraju.
kipreos kiprianou
pod hitno otvotiri sve katre koje su na 'briselskom' stolu u javnosti, i dozvoliti javnu debatu o uslovima i (u)ceni pridruzivanja EU. neka narod sam odlucuje, vaga, meri, i bude spreman da preuzme odgovornist za svoje (nadajmo se-informisane) odluke. kazu da je 'mudrost mase' uvek prbibliznija tacnom odgovoru.
Keni South Park
Stvarno bih voleo da Srbija usvoji mnoge evropske standarde,bar oni koji jos.uvek.vaze. mnogo se izvitoperila EU. previse je.licemerja,cinizma,sebicnosti. neko bi rekao,ok,ako hocws da udjes u ekipu,moras.da pruhvatis da si.deo.tima. ali da li je moguce da se mi odricemo nase suverenosti u donosenju odluka? najbolje.bi bilo da se raspise referendum sada,o sankcijama Rusiji. ako se iGlasa za NE,EU kao demokratska tekovina treba da postuje.odluku gradjana Republike Srbije. smucilo mi se da.stalno klecimo pred nekim i povinujemo se. pocinjem da mislim da je.profesor filozofskog fakulteta Miodrag Zec bio u pravu. nama trwba mala,neutralna,prosvecena zemlja. mozda samo tako mozemo da ocuvamo i ono malo sto imamo i napredujemo.
m p
Samo vi zamorite gospodo iz EU ..cekajte a koji to kurs uzima EU? U EU glavnu rec vodi Nemacka ujedinjena (e kakva steta sto ih je neko ozbiljnom istorijskom greskom ujedinio; Ne bi se JU raspala da se Germanija nije ujedinila ali ajde ..) kakav je stav te Nemacke prema Srbiji? Pa isti kao sto je bio i 1914e samo su u medjuvremenu naucili da se kriju svoje misli i namere i da ucenjuju drugim metodama. Znaci u EU ima mnogo desnih, fasistickih elemenata; U EP-u sede razni predstavnici, na pr. Ruza TOmasic koja je zbog mrznje prema Srbima izbacena sa posla i iz Kanade sedi u tom istom parlamentu; Zap Evropa bojkotuje deveti maj u Moskvi, a zasto? Pa zato sto Merkel i njena zemlje NE zele da se secaju tog datuma; Kada uvode sankcije Rusiji, EU to radi for show, a zemlje koje zavise od ovih velikih, e one moraju da slusaju na pr CG. Nema izbora; Glasam za Srbiju kao malu Svajcariju na Balkanu; to je za nas jedini put..dosta su nam se krvi napili Germani.dushmani;

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља