субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 20.05.2015. у 22:00 Бранко Пејовић

Руски рецепт за српски туризам

Манастир Рујно чека туристе (Фото С. Јовичић)

Златибор – Трновит је пут до привлачења већег броја страних туриста у наше туристичке центре. Можемо ли у тржишну утакмицу с онима који имају море? Да ли су наше планинске лепоте, језера, музејска пруга, скијалишта и други садржаји довољно привлачни да странца доведу и задрже?

Ваља покушати и на томе дугорочно радити, убеђени су на Златибору, водећем центру српског планинског туризма. Овде су се упорније него икад последњих година упустили у тај изазовни подухват: најпре модернизовали смештајне објекте и инфраструктуру да задовоље високе стандарде, а онда представили понуду у иностранству.

Сада ову планину, деценијама занимљиву само за домаћег госта, све више походе љубитељи планинског одмора с разних страна. Не само из држава у окружењу, већ и из развијених западних земаља, као и из Русије. За сада још у невеликом броју, али видљиви су помаци из године у годину.

Тај златиборски „поглед ка свету“ довео је овде минуле седмице туристичко-новинарску делегацију из Русије. Руских туриста је, по речима директора ТО Златибор Арсена Ђурића, лане на Златибору било око 2.000, а планови су да тај број буде знатно увећан. Треба, како рече председник чајетинске општине Милан Стаматовић, да искористимо шансу што су приморске државе из окружења Хрватска и Црна Гора увеле санкције Русији.

Ову делегацију предводио је Јуриј Барзикин, председник одбора за туризам Трговачке коморе Русије и потпредседник Уније туристичке привреде Русије која окупља око 2.500 туристичких агенција и организација из те велике земље. Барзикин је, говорећи пред новинарима, прецизно изнео предлоге шта треба Златибор да учини како би што више руских гостију овде долазило. А кад дођу туристи, рекао је, за њима увек долазе и инвеститори.

– Око једне трећине руских туриста наклоњено је одмору на мору, а остали еколошком, спортском, културно-историјском туризму. Руски туриста у Србији има могућности за одмор у чистој природи, за спортске припреме, за верски и гастрономски туризам. Овде сам, на пример, задивљен неискоришћеним потенцијалима за верски туризам, за који потражња међу агенцијама у Русији расте, па ту треба припремити садржаје и конкретизовати понуду. Профит се може остварити и развијањем транзитног туризма на Златибору, уз краћи боравак гостију, али и мање трошкове – рекао је Барзикин, па наставио:

 – Ви сте врло гостопримљиви а руски туриста је емотиван, стало му је до пажње братског словенског народа и то није занемарујући фактор. Веома битно је и да основна цена понуђеног пакет-аранжмана буде ниска, а потом факултативне и друге садржаје од госта треба добро наплатити. Излети су, такође, значајни. Одавде се може брзо стићи до Дрвенграда, Андрићграда и других познатих одредишта. Ту, рецимо, људи могу више сазнати о Емиру Кустурици који је светски бренд, а кроз то се онда могу нудити и други садржаји.

На основу тих препорука Златиборци су заједно с руском делегацијом утврђивали како треба да изгледају овдашњи седмодневни и десетодневни пакет-аранжмани који ће бити понуђени гостима из Русије. Од користи за ове везе биће, свакако, и Канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом чији је рад у Чајетини управо отпочео.

А да препорука о неискоришћеним могућностима у верском туризму има смисла, сведочи пример манастира Рујно, смештеног у селу Врутци на десетак километара од средишта Златибора. То је постојбина наше прве књиге, Рујанског четворојеванђеља штампаног 1537. године. На пропланку изнад оближњег језера последњих година је пуним сјајем засјао овај православни храм чија лепота грађевина никог не оставља равнодушним. Али, недовољно је то познато хиљадама посетилаца Златибора. На ту необавештеност недавно нам се пожалио игуман манастира Рујно Теодосије, рекавши да многи, не само страни гости него ни Београђани, Новосађани и други не знају да је обновљено ово светилиште, те стога не долазе овде. Са Златибора иду излети свуда по околини, али не и до овог манастира, а имало би овде шта да се види. Ни на новој туристичкој сигнализацији у центру Ужица на таблама нема обавештења куда води пут у Рујно.

Коментари4
8f891
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran s
Nesto se ne secam da Austrija,Ceska ili Madjarska imaju more.A tek Svica! Turizam nije more niti planina.Turizam je drustvena svest i savest u odnosenju prema zivotnoj sredini.Kako na planini ,tako i u centru grada. A na prvom mestu to je ozbiljna nauka,a ne cevabdzinica.
osnova turizma su
Dobri putevi, cisti klozeti i ljubazno osoblje. Srbija nema nista od toga.
Lidija Popovic
Добри путеви су основ туризма а у Србији су путеви ужасни нажалост. Има пуно прелепих предела али треба до њих стићи
Muradin Rebronja
Verski turizam, ali sa centrom u Mataruškoj banji, je pravo rešenje. Tamo već ima onaj propali hotel "Termal" koji bi mogao da se modernizuje i prilagodi tom segmentu turizma, naročito atraktivnog za našu dijasporu, devizne penzionere iz Amerike, Kanade, Australije, Evrope... a i Rusi su više nego dobrodošli. Međutim, pomenuta dijaspora ima svoje standarde i za njih je kafansko-menzaško ugostiteljstvo i sindikalno - pansionski "turizam" potpuno neprihvatljiv. Reč je uglavnom o turistima kojima je potrebna bezbedna hrana po američkim hasap standardima i sveža, organski gajena niskokalorična hrana (nisu to drvoseče) po kanadskim standardima. U "Termalu" smeštaj, doručak i večera a svakog dana poseta nekom manastiru, crkvi...od Pećke patrijaršije, Gračanice, Sopoćana, Đurđevih stupova, Petrove crkve...i širom Srbije. Eto prilike da država investira u modernizaciju tog objekta, u prvom redu kuhinju i restorane (tehnologiju, proizvode i zaposlene) kao i u smeštajne kapacitete.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља