уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.05.2015. у 08:15 Јелена Попадић

Више новца за „Егзит” него за аутопут Обреновац–Љиг

(Фото Д. Ћирков)

Удружења која се баве организацијом фестивала „Егзит”, који се већ петнаест година одржава на Петроварадинској тврђави, држава финансира са стотинама милиона динара. Иако, према званичним подацима, „Егзит” организује истоимено удружење грађана, од ове организације потекло је чак шест фирми, а две од њих су фондације. Све су регистроване у Новом Саду, а према подацима Агенције за привредне регистре, као власници и директори појављују се исте особе.

У питању су Бојан Бошковић и Милош Игњатовић. Они су оснивачи и законски заступници Удружења грађана „Егзит”, које је регистровано на адреси Васе Стајића бр 18. Бошковић и Игњатовић су, према подацима Агенције за привредне регистре, и власници друштва са ограниченом одговорношћу названог „The State of Exit”, регистрованог 2005. године на истој адреси. Осим овог друштва, Удружење „Егзит” је пет година касније, 2010. године, основало Фондацију „The State of Exit”. Тако се у овој новосадској улици, на истом месту, налазе три фирме посвећене овом музичком фестивалу.

Милош Игњатовић је 2011. године постао директор још једног предузећа, названог „Exit Festival & Brands” , а предузеће „Егзит тим” основало је 2008. године Фондацију „Егзит” у Кисачкој улици бр. 5 у Новом Саду. Игњатовић је такође основао и удружење „Синема сити”, које организује међународни филмски фестивал. Ове године је за потребе овог фестивала из републичког буџета издвојено два милиона динара („Фест” је, рецимо, добио шест милиона).

Организаторима овог музичког фестивала, заправо њиховој служби за односе са јавношћу, упутили смо питања електронском поштом, али већ месец дана договори не стижу. Питали смо их колико новца годишње добијају од државе за организацију „Егзита”, потом колико укупно кошта организовање овог великог фестивала и који проценат зарађеног новца одлази у републички и покрајински буџет. Такође нас је занимало у каквој су међусобној вези фирме, фондације и удружења повезани са „Егзитом”.

Према подацима Министарства финансија, највише новца је до 2012. године држава уплаћивала на рачун Удружења „Егзит”, али исте те године када је ово удружење добило „скромних” 2,5 милиона динара, Фондацији „The State of Exit” уплаћено је око 98,6 милиона динара. Уплате су стизале од Министарства културе и информисања (10 милиона динара), Министарства економије (10 милиона динара), покрајинске владе и Скупштине града Новог Сада (78,6 милиона динара). Годину дана касније (2013. године), Фондација „Егзит” скупила је мало више од 200 милиона динара, а највеће уплате су стизале од Министарства културе Србије, АП Војводинe и Скупштине града Новог Сада. Општина Инђија је у току 2007. и 2008. године на рачун „The State of Exit” д. о. о., које се бави маркетиншком делатношћу, улатила око 11 милиона динара.

На рачуне побројаних фондација, предузећа и удружења уплате су стизале од пет различитих министарстава. Међу њима су Министарство културе, економије и регионалног развоја, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство омладине и спорта, Министарство економије и некадашње Министарство за заштиту животне средине Оливера Дулића и Фонд за заштиту животне средине. Реч је о уплатама које се углавном мере милионима или десетинама милиона динара. Фонд за заштиту животне средине је 2011. године уплатио 20 милиона динара овом удружењу. У октобру прошле године на рачун Фондације „Егзит” Министарство туризма, трговине и телекомуникација уплатило је 39 милиона динара из, како кажу, буџетских резерви. Министарство омладине и спорта је 2011. године уплатило Удружењу „Егзит” око 1,8 милиона динара на име трошкова брзе поште.

Питали смо представнике републичких и покрајинских власти да ли знају где завршава новац пореских обвезника којим се финансира „Егзит”, колико држава укупно издваја новца за овај музички фестивал и ко добија највећи део колача и који део зарађеног новца одлази у буџет, републички или покрајински. Ипак, одговоре до сада нисмо добили.

Организатори „Егзита” нису одговорили на питања која смо им упутили.

У Министарству културе нису имали одговор на питање ко финансира „Егзит”. Објаснили су да од прошле године не финансирају ову манифестацију, већ само пројекте које доставе поменута удружења организатора „Егзита”! А да ли ће добити новац, одређују чланови независне комисије.

Пре две године Министарство културе је за ову манифестацију издвојило 30 милиона динара, али, како су истакли представници ове установе, новац је уплаћен за време мандата Братислава Петковића. Од 2010. до 2013. године Министарство културе је за овај музички фестивал издвајало по 10 милиона динара.

Ипак, Државна ревизорска институција, која контролише начин трошења средстава пореских обавезника, у последњих неколико годишњих извештаја није утврдила да је новац који је додељен удружењима која организују овај фестивал ненаменски трошен.

Не треба заборавити да је реч о музичком фестивалу током којег се обрне велика свота новца. Баш због тога су се, пре неколико година, буниле новосадске културне установе, жалећи се да „Егзит” и „Синема сити” добијају највише новца пореских обавезника иако су профитабилни и без државних давања. Њихове жалбе су, међутим, биле узалудне.

„Егзит” је пре две године проглашен најбољим великим музичким фестивалом у Европи, а карте за овај вишедневни музички фестивал пуштају се у продају сваке године у децембру. Од посетилаца који купују карте унапред заправо се исплаћују хонорари светским звездама које наступају у Новом Саду. Једна карта кошта од четири до десет хиљада динара, а „Егзит” посети око 200.000 људи. Уколико се узме у обзир да се прода само 100.000 карата, и то по најјефтинијој цени, директна добит од улазница је 400 милиона динара. Неопходно је истаћи да велике звезде које наступају на овом фестивалу имају огромне хонораре. Наступ популарне групе „Фејтлес”, која ће ове године наступити у Новом Саду, кошта око 100.000 евра, и то без трошкова продукције, превоза и смештаја музичара и чланова њиховог тима. Али, остаје отворено питање колико новца организатори овог фестивала добијају од спонзора.

„Егзит” је похвалио и премијер Александар Вучић, напомињући да ће држава увек подржавати оно што је представља у најбољем светлу.

Нико не може да потврди нити оповргне да ће и ове године организатори овог фестивала рачунати на вишемилионску државну помоћ. Чињеница је да је буџетом за 2015. годину 100 милиона динара издвојено за изградњу аутопута Е-763 Обреновац–Љиг. Баш толико је намењено за гасификацију Чачка и за решавање смештајних проблема јавних тужилаштава у Сомбору. Да ли ће и ове године „Егзит” добити више новца?

Коментари41
7e1a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Skupo Gorivo
Jer za auto put trebaju skupa kola a za Egzit to nije neophodno.
Srđan Marković
Da se razumemo, kada su u pitanju ogromni festivali jako je teško organizatorima da ne podlegnu pritiscima mafijaško-političarskih agenata. Od keša se zavrti u glavama uzurpatora pa se kulturne vrednosti guraju na stranu, marketing i kolektovanje preuzimaju kontrolu. Pod kišobranom opšteg ushićenja lokalni i federalni političari traže i promociju i da im se vrati u džep određena količina ,,zajedničkih,, para. Naravno da će na svaku kritiku o korupciji trubiti o evropskim vrednostima i imidžu koji popravljaju. Takve elemente treba odeliti od ,,krvavog,, rada koji organizatori ulažu da Srbiji pruže događaj koji odskače od naše sive i tužne realnosti. Egzit je još uvek najbolje što Srbija ima da ponudi. Da li je propustio šansu da integriše očitu anglo-američku dominaciju sa više Istočnih elemenata, ostaje sociolozima i muzikolozima da se izjasne. Sa ukrajnskom i bliskoistočnom krizom protok onoga što zapad monopoliše je stao i biće zanimljivo posmatrati kako se kultura razvijaa.
Neša (Glodur)
Jasno je da je Egzit prozapadna tvorevina u ime "evropskih vrednosti" te je iz tog razloga na takav način i propagirana i finansirana iznutra po nalogu spolja. Daleko ranije Dragačevski sabor trubača u Guči postigao je slavu daleko izvan granica Evrope ali država pokazuje dvojak pristup ovim manifestacijama tako da se Guča godinama guši, dobrim delom zaslugom same države i njenim maćehinskim odnosom prema nacionalnom.
Milica Jovic
@ljubomir ti si bolestan covek.
moje misljenje
Za Zvrkoje Zvrkojevic i Quod scripsi scripsi Drzava i privatni biznis su itekako komplemetarni. Pogledajte sve zakone koje drzave donose u korist velikog kapitala (privatni), a da bi mu omogucio da se dalje razvija. Posle lobiranja kod politicara ide spinovanje kod publike (citajte kolumne najveceg speciliste neoliberalne demagogije - prof Begovic) da je to jedini put u bolje juce (namerno izbegavam sutra). Ukratko, veze su suptilne , ali ne toliko da ih ne mozemo razotkriti. Ovde , na primer, privatni organizator kaze, ja organizujem kulturnu manifestaciju i zbog toga trazim subvencije od drzave. Drzava kaze, posto smo mi na nealternativnom putu za Evropu, mi smo nealternativno i za kulturu ( zabavi narod da slucajno ne pocne da razmislja o vaznijim stvarima) te vam dajemo subvencije. Treba se videti kakve veze postoje izmedju firmi organizatora i politicara na svim nivoima. Ovo je sematski prikaz zbog razumevanja, inace nije nasa specijalnost , manje vise , to se radi svugde

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља