уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:35

Сваки пети мештанин члан библиотеке

Аутор: Бранко Пејовићсубота, 23.05.2015. у 09:15
Ђаци у библиотеци у селу Висока (Фото С. Јовичић)

Висока код Ариља – Издигло се планинско село Висока у висине над ариљском котлином, а у њему – уз малине, кромпир и друге сеоске обавезе – књига је у моди.

Сваки пети становник члан је овдашње библиотеке, отворене пре непуну годину. Од око 350 житеља Високе већ 70 их је са чланском картом овог читалишта, које има преко 3.000 наслова.

По омиљену књигу у височку библиотеку, смештену у згради овдашње основне школе, свраћају и старци са штапом и сељани у пуној снази, а школарци најчешће. Понекад наврати неко и из оближње Бјелуше, Радошева, Крушчице да тамо понесе шта ће да чита, с тим што су житељи Високе по књигољубљу без премца међу овим брђанима.

Наставник у школи Петар Марјановић, укључен у многе акције у овом селу (он и остали наставници свакодневно из Ариља у ову школу и назад путују 70 километара), потврђује за „Политику“ да је цела Висока верна књизи. – На Видовдан прошле године отворили смо сеоску библиотеку у једном школском простору. Учињено је то заједништвом старих и младих у селу, у оквиру акције „Млади су закон“ Министарства омладине и спорта Србије, а уз новчану помоћ др Мома Плазинчића и наше ђачке задруге „Звончић“. Око 1.500 књига имали смо у почетку, да би се временом тај број увећавао. Дародавци су слали разна дела у Високу: ту су поклони Народне библиотеке Србије, певача Микија Јевремовића (чији су преци из овог села) који нам је послао своју награду добијену у квизу „Појединац против телевизије“, а књиге су нам даровали и Дијана Дробњаковић, Вера Александрић, Жанка Александрић и други. Свака књига овде је на цени, ниједан поклон не одбијамо. А у оквиру читаонице свима је на располагању приступ интернету – истиче Марјановић.

Све генерације овде воле књигу, с тим што им је књижевни укус различит, надовезује се наставница српског Бранислава Недељковић која води библиотеку. – Старији читају углавном историјске књиге и домаће писце, хронике села са родословима. Протеклих месеци су, рецимо, многи тражили Ћосићево „Време смрти“ али то дело немамо. Они средњег доба воле романе, а узимају и оно што им је корисно, као што је књига о узгоју малина. Млађе жене воле Мир-Јам и сличну популарну литературу, док школарци уз обавезну лектиру читају шта им падне под руку. Сваког месеца награђујемо најбољег младог читаоца: за март то је Драган Николић, за април Ивана Раковић. С тим што је читање у селу углавном везано за доба године кад је мање радова. Зима се ове године одужила, па је више књига било на читању. Сад кад крене малина и кромпир, људи прво гледају како да се одморе од послова. А мање је и оног читања код оваца: смањио се број чобана и стада, посао су преузеле електричне чобанице – каже ова наставница.

Кад су Височани одвајали школски простор за библиотеку (која се зове по Вуку Алексићу, педагогу и писцу овде рођеном) подесили су тако да се у њу може доћи и кад школа не ради. На услузи им је тада помоћни радник школе Васо Анђелић који, кад устреба, позајми читаоцу књигу и то упише у каталог, као прави библиотекар. Али љубав према књизи у селу каткад и необичне догађаје рађа: – Дођу понекад људи касно увече па затраже да им отворим библиотеку како би узели књигу. Једном је Раденко Мирковић из Бјелуше око поноћи овуда наилазио, враћао се с неког пута. Хтео баш тада да узме коју књигу на читање, да не би због тога накнадно долазио. Виделе комшије да неко у глуво доба обилази око школе, па се зачудили шта ли ће. Кад ме је Раденко позвао да му отворим, учинио сам то, а он је онда позајмио неколико књига да чита – прича Васо.

Висока се, иначе, прочула пре неколико година по заједништву и ентузијазму сељана у обнови омладинског дома у селу, покретању „Височких летњих игара“ и других садржаја. Школа је активна у развоју културног живота: већ деценију издаје лист „Ђачко перо“, има и своју ђачку задругу „Звончић“, дечју драмску дружину „Трачак зрачка“, надарене ученике, фотографе, стонотенисере, моделаре... Управо започињу радови на реновирању објекта који ће бити на располагању ђачкој задрузи.

Село је по активностима за пример, свим силама сељани се боре да одрже и унапреде живот у овим удаљеним брдима, где се завршава асфалтни пут. Али ни Висока није поштеђена невоље која угрожава наша планинска села. И у њој се последњих деценија знатно смањио број становника: почетком шездесетих година прошлог века било их је четири пута више, а осамдесетих двоструко више него сада.


Коментари0
13c91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља