субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2015. у 09:15 Драгомир Анђелковић

Рехабилитација, колаборација и национална издаја

Када нације ратују пре свега се боре за територије. Њихов витални интерес је одувек био да контролишу области које сматрају својим, односно да учврсте јединство разних делова свог националног корпуса. Из тог угла ваља се осврнути на Други светски рат. Зашта се борила комунистичка врхушка на челу са Титом? То се види по резултатима њихове победе. Када се ради о националним последицама по Србе то су: 1) стварање вештачких нација од делова српског народа (Црногорци, Муслимани); 2) присилна асимилација Срба католика у Далмацији и Срба на северозападу Македоније; 3) накарадно дефинисање републичких граница тако да су Хрвати добили и оно што није њихово, а Срби су изгубили много тога што им историјски и етнички припада; 4) постепено комадање већ осакаћене српске републике путем сукцесивног увећавања аутономије покрајина створених само у Србији.

Тако је територија под контролом Београда до 70-их година прошлог века сведена на тек мало већи простор од онога који су Србији наменили нацисти. То је нама комунистичка борба дала. За разлику од њих, четници Драже Михаиловића, уз све мане које су имали, борили су се за обједињавање готово свих српских земаља у оквирима наше јединствене (кон)федералне јединице – услед страшне грешке из 1918. – тада већ неизбежне југословенске државе. Из тога се види ко је са становишта српских националних интереса издајник – Дража или титоистичка српска гарнитура. Наравно, не сам Тито. Логично је да нам је он желео добро таман колико и Павелић. Криви су Срби који су му фанатично служили или и даље робују злодуху титоизма.

Све то је много важније од питања колаборације, а кад смо већ код ње да видимо да ли су партизани сарађивали са окупаторима? Несумњиво! Довољно је сетити се мартовских преговора из 1943. Није се ту превасходно радило о размени заробљеника већ о исказаној спремности да се у случају искрцавања западних савезника боре против њих, односно о доживљавању четника, а не окупатора, као кључног непријатеља и о шуровању са другима против првих. Такви поступци Тита и његових доглавника изазвали су бес Коминтерне, којој је у то време било важније да се ослаби нацистички притисак на СССР него да се иностраним штићеницима трасира пут ка власти. Њен Извршни комитет је „југословенским друговима“ поручио да је иритиран наведеним поступцима. Додуше, прагматична Коминтерна није била љута док је КПЈ озбиљно подривала одбрамбене напоре Југославије нападнуте од нациста. Комунисти тада нису били антифашисти. После потписивања пакта између СССР и Немачке међу њима и нацистима неко време је „цветала љубав“. После окупације чак су се и дружили – да се само подсетимо комунистичко-немачких фудбалских надметања у Чачку. Ствари су се промениле с нападом на СССР. У то време равногорци су се већ супротстављали окупаторима.

Произилази ли из тога да партизани нису били антифашисти? Не! Несумњиво је да су дали допринос победи над силама осовине. Исто важи и за четнике Драже Михаиловића, као и то да су и они имали своје колаборационистичке епизоде (мада су оне много мање него што је комунистичка пропаганда тврдила). Но, то не значи да се не ради о антифашистичком, ослободилачком покрету. Сарадња са окупатором није смак света ако нема стратешки карактер, односно у функцији је очувања биолошке супстанце народа, снага за отпор у погоднијем моменту и реализације виталних националних тежњи у завршној фази рата.

Проблем је што је партизански врх колаборирао из својих идеолошких, антисрпских побуда, док је равногорско вођство то чинило како би избегло прекомерна српска страдања. Уосталом, и да титоисти којим случајем нису колаборирали шта то нама значи када су се у вези са српским интересима постављали слично као и нацисти? Зато рехабилитација Драже има много већи симболички значај од индивидуалног чина. То је институционализована рехабилитација права српског народа да се бори за своје интересе уместо да је осуђен да их и за рачун непријатеља мазохистички гази. Не чуди ме што се Хрвати и њихови лобисти у Србији због тога буне, а згранут сам да то не виде они који се данас издају за српске родољубе, а имају наглашене симпатије према партизанима. Кад смо код њих, желим да истакнем да су већином били часни српски борци који су ратовали за слободу а не против свог народа. Друга ствар је што су их титоисти изманипулисали! Ипак, то није разлог да не будемо поносни што смо имали два антифашистичка покрета док се већина народа у нашем окружењу борила на страни нацистичке Немачке.

Политички аналитичар и историчар

Коментари85
8cf2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Prokleta Jerina @ Разултат уопште није морао бити исти, о томе се и ради. Да НОР није искоришћаван за извођење револуционарног преврата и свргавања српске монархије могло је доћи до сарадње и синергичног деловања оба антифашистичка покрета почетком ’41. Комунистичком руководству, са Брозом на челу, био је важнији преврат него НОР. НОР је, дакле, примордијално искоришћаван као инструмент социјалног преврата, а не борбе против немачких фашиста. Да ли је то у реду? Коју власт су, молим вас, пре окупације Краљевине Југославије, имали југословенски комунисти, па су се по вама, тобоже, природно борили да сачувају власт? Какав је то манир да поистовећујете парламентарну монархију, што је била Краљевина Југославија, и апсолутну француску монархију коју су рушили Максимилијан Робеспјер, Луј-Антоан Сен-Жист, Дантон и остали? Француски народ и Француска, у доба Луја XVI, у доба револуције, нису били нападнути споља, него су их водили идеали које је у Конвенту следећим речима исказао Сен-Жист : « Јадна је земља у којој је народ искључиво предмет владања, лишен заштите од лоше владавине ».
Prokleta Jerina
@Р Ковачевић Bespredmetno je raspravljati o tome da li su se partizani-komunisti borili za osvajanje vlasti ili oslobadjanje zemlje od fasista. Rezultat je isti, oslobodili su zemlju od Fasista, sto je i najvaznije. i za Drazu je bilo najvaznije da sacuva kralju, tron i sebi ministarsku fotelju. Za narod je brinuo, koliko za lanjski sneg. Za borbu protiv nemaca “nije vreme,” ali za egzekuciju ideoloskih protivnika, bilo je uvek vremena. U ostalom u svim sukobima, svaka strana se bori da sacuva ili osvoji vlast. To je ‘fact of life’. Kronvel se bori za vlast, a bogami i ‘Prijatelj naroda’ Robespjer, Sen Zist. Srusili su jednu od najznacajnijih monarhija Evrope. Ostalo je zapisano da su se u to vreme potoci krvi slivali ulicama Pariza, a giljotina nije prestajala da radi. Takvu revoluciju svet slavi, jer je uvela covecanstvo u novu eru, srusila feudalizam, proglasila SLOBODU, JEDNKOST, BRATSTVO, ukinula privilegije po rodjenju. Nikom ne pada napamet da negira legitimnost te revolucije.
Раде Ковачевић
Prokleta Jerina @ Није Србија антифашистички губитник из Другог светског рата. Србија је имала велике губитке у том рату, али је НОП био на страни савезника у борби против немачког фашизма на Балкану чиме се Србија и сврстала у ред победника. Михаиловић није успео да Равногорски покрет одржи као антифашистички ( многобројни су разлози за то и све што је потребно то је да се они непристрасно истраже), његов покрет је поражен у основи кад и немачки фашистички окупатор. Ако вам тешко пада чињеница да је вођство КПЈ са Брозом на челу, после пораза немачких трупа испред Москве 1942.г., одлучило да открије карте и НОП искористи за револуционарну промену режима и свргавање српске династије Карађорђевић, тада вам се само може рећи да се са тим проблемом морате некако сами изборити. Броз и остали другови су тада открили сав свој сирови макијавелизам, јер су полуписмени али храбри, поштени и пожртвовани српски народ завели на револуционарни чин о коме појма нису имали. После ослобођења, Броз, вешт коминтерновски манипулатор, доживотно је приграбио сву власт, завео је диктатуру, увео политичко једноумље, утемељио отуђену владајућу политичку класу и организовао концентрациони логор за неистомишљенике и бунтовнике. Брозова магија је у ствари култ личности, вештачки стваран. Под његовом уставном палицом, Србија је тако раскомадана да још дуго неће моћи да се састави.
Prokleta Jerina
@Р Ковачевић Istorijskom revizijom Ustanka 1941 ne samo sto se nisti vazan deo srpske istorije, vec se ponizavaju i iznova ubijaju zrtve onih,koji su poginuli boreci se za slobodu Srbije. NOP, a ne Draza i cetnici, svrstao je Jugoslaviju/Srbiju u veliki, antifacisticki blok pobednika u WW2 i to niko ne moze da ospori. Posleratna Evropa izgradjena je na konsenzusu antifasistickih snaga, ciji je neosporni deo JU-Srbija i ne treba je gurati u tabor gubitnik.Srbija to nije zasluzila. Zato je vise nego cudan vas zahtev da se ne velicaju partizanski pokret i njihov vodja Tito, zbog njegove “besne” opsednutoscu vlascu. Nije ni inventivno, ni duhovito. Mozete vi Tita nazivati i Kaligulom i Neron, ali time bas nista ne postizete. Za njega najveca satisfakcija moze da bude, da se vecina gradjana bivse JU/Srbije izjasnjava, da im je to bilo najbolje vreme u zivotu. To se moze videti i po poseti Kuci cveca, gde su osim nasih gradjana, veoma zastupljeni i posetioci iz Evrope. Titova magija traje…
Раде Ковачевић
joško imotski @ Сваком вашем прилогу редовно недостаје смисао и савест за оно што је истинито и стварно и никада немате проблем да вређате историју и науку ако осетите да су вам повређена национална осећања или ако уобразите да вам је као Хрвату неком историјском чињеницом нанесена национална штета. Какву нескривену первертираност непрестано испољавате!? Изјаснио сам се : против сам рехабилитације генерала Михаиловића и покрета који је он предводио због његове недопустиве колаборације са окупатором, али сам нагласио и да сам против глорификације маршала Тита и покрета који је он предводио због његове бесне опседнутости влашћу и злоупотребе НОР-а за разбијање Краљевине Југославије. Нагласио сам да сам за то да се смирено каже истина о оба покрета и озбиљно размисли о будућности. Једно је да ли се слажете са разлозима Анђелковићевог оправдавања Михаиловићеве рехабилитације, а нешто сасвим друго ако без аргумената омаловажавате суве чињенице које је Анђелковић таксативно навео о резултатима титоистичке владавине Југославијом после Другог светског рата.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља