петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

Срби развејани у 159 земаља света

Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 24.05.2015. у 09:15

Сваки двадесети становник наше земље живи и ради у иностранству, а статистика која бројевима слика „бисере расуте по целом свету” сведочи да 313.411 становника Србије живи чак у 159 земаља света. Највећи број емиграната из Србије – чак 70.488 особа – живи и ради у Аустрији. Немачка је друга обећана земља за наше сународнике и у њој живи 55.999 становника Србије, а за њом следи Швајцарска у којој се населило 41.008 „наших”, Италија у којој живи 23.340 особа из Србије и Француска у којој је настањен 20.231 наш бивши суграђанин.

Иако подаци изведени из последњег пописа становништва Србије 2011. године говоре да у иностранству живи 4,2 одсто укупног броја становника, Владимир Станковић, социолог и аутор студије „Србија у процесу спољних миграција”, каже да је број наших суграђана који живе „тамо далеко” вероватно већи јер се број пописаних емиграната односи само на оне особе које су „пријавили” чланови породице који живе у нашој земљи. Ако су у иностранство емигрирале целе породице, њих једноставно није имао ко да пријави и ове особе су невидљиве за нашу статистику. Због тога и немамо одговор на питање – колико је велика емигрантска заједница у Чикагу, Бечу и Торонту. Ниједан попис становништва не може да попише целу нашу дијаспору, али прецизнијих података од пописа, нажалост, нема, истиче Станковић. Подаци такође говоре да држављанство Србије има две трећине пописаних исељеника – трећина њих има двојно или држављанство друге земље.     

Највећи број емиграната – чак 215.000 њих – одлази из југоисточне Србије и Шумадије. Из Малог Црнића, Жабара и Кучева емигрирала је трећина становништва, а из Великог Градишта и Петровца на Млави у „бели свет” је отишла четвртина становништва. У иностранству живи и сваки четврти становник Неготина, Кладова и Свилајнца. Иако из Београда, процентуално посматрано, емигрира најмањи број особа, „одлив мозгова” је најинтензивнији управо из београдског региона. Наиме, сваки други емигрант који одлази из престонице у „бели свет” има факултетско образовање, а од 12.000 студената који се налазе на студијама у иностранству, трећина њих одлази управо из региона Београда. Међу мигрантима са непотпуном основном школом највише их је јужне и источне Србије.

Наш саговорник, који пажљиво анализира миграционе трендове, каже да се у последњих 40 година образовна структура емиграната доста променила. „Шездесетих година у иностранство су се исељавали пољопривредници и индустријски радници, мотивисани идејом да саграде већу кућу и купе боља кола, па је попис становништва из 1971. године показао да је чак 53 одсто исељеника било без школске спреме, а свега два одсто емиграната имало је високу и вишу школску спрему. Тих година земље западне Европе ’увозиле’ су неквалификовану радну снагу из медитеранских земаља, па процене говоре да је око десет милиона радника кренуло на Запад трбухом за крухом. Седамдесетих година Немачка, Швајцарска, Аустрија и Француска апсорбовале су чак 83 одсто емиграната из Србије, а у првој деценији новог миленијума у ове земље отишло је ’свега’ 60 одсто наших емиграната, јер су прекоокеанске земље постале занимљиве интелектуалној емиграцији“, објашњава Станковић.

Већ од средине осамдесетих година почиње одлив мозгова, а како се криза погоршавала тако су интелектуалци све више паковали кофере – из Србије су одлазили инжењери, магистри и доктори наука. Попис становништва из 2002. показао је да је из земље емигрирало чак 415.000 грађана Србије – међу њима се налазио и велики број избеглица и особа које су илегално изашле из земље. То је,  тумаче демографи, најстрашнија људска „цена” деведесетих година. Нажалост, одлазак  најобразованијих наставља се и у новом миленијуму...

Између 2002. и 2012. године САД, Аустралија и Канада издали су преко 150.000 исељеничких виза за наше суграђане. Последњи попис становништва говори да највећи број магистара наука – 3.500 њих живи у САД, Немачкој, Великој Британији и Канади, а највећи број доктора наука – 2.200 њих такође ради у овим земљама”, истиче наш саговорник, додајући да просечна старост миграната износи  34,7 година. Од 1991. године до 2001. године нагло је скочио број миграната из градских зона, а овај тренд се наставио и у првој деценији новог миленијума.

„Последњи попис становништва такође је показао да Срби живе у 159 земаља света, а у 24 земље живи између 1.000 и 70.000 наших сународника. Нове емигрантске заједнице стварају се у Канади, Аустралији, Шведској, Америци и Русији”, каже Станковић, додајући да свако десето домаћинство у Србији има барем једног члана који ради или борави у иностранству. Иначе, просечна дужина рада, односно боравка у иностранству јесте једанаест година.

Подаци о националној структури емиграната сведоче да су Власи најмобилнији нација – сваки пети Влах живи у иностранству, за њима следе Муслимани (сваки десети је у емиграцији), Албанци и Роми. Најмање се исељавају Буњевци – тек сваки стоти припадник овог народа одлази у емиграцију.

Последњи попис становништва такође је показао да се 12.000 академаца школује изван граница наше земље – највећи број њих (16 одсто) факултетско образовање стиче у Америци, а за њом следе Мађарска, Немачка, Аустрија и Италија. Највећи број академаца који се налазе на докторским студијама такође се школује у Америци, у којој студира сваки пети докторанд”, закључује Станковић.

Званично – у Чикагу 20.000 Срба

Иако је завод за статистику евидентирао да нешто више од 300.000 људи живи изван граница наше земље, процене говоре да око четири милиона становника Србије живи ван матице. Највише их има у осам земаља региона - бившим југословенским државама, Румунији и Мађарској у којима, према процени, живи око два милиона Срба, каже Александар Чотрић, републички посланик и члан скупштинског одбора за дијаспору.

Он додаје да нико нема тачан одговор на питање колико нас има 'тамо далеко' јер дипломатско конзуларна представништва не раде попис наших сународника. Многе земље, као што су Немачка и Аустрија, у којима живи велики број Срба давање држављанства условљавају - одрицањем од српског држављанства. Осим тога, многе земље приликом пописа становништва не воде етничку и националну статистику. На крају, не треба заборавити да су многи становници Србије узели држављанство других земаља. Иако влада уверење да је Чикаго највећи српски град после Београда на последњем попису становништва у САД, свега 20.000 становника Чикага је рекло да су Срби. Подаци ПИО фонда говоре да у свету живи свега 50.000 пензионера из Србије којима се исплаћују пензије.   


Коментари57
be068
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован С
Има нас Срба свуда, много више него што бројеви у овом чланку показују. Поносни смо што смо Срби, учимо томе своју дјецу али нас Србија не броји у Србе јер смо живјели у Босни или Хрватској. А не броје нас ни они у Србе, већ у Босанце или Хрвате. Важно је да се ми сами сматрамо Србима и увијек то истичемо. Срамота је за Србију да тако третира свој народ. Какве везе има да ли смо држављани Србије? То је велики проблем, драги земљаци.
Bane Bane
Srba u Nemackoj tek preko 50.000. Dobar vic.
Simon Signor
Bučni smo i temperamentni! Pa ako se zajedno nađe 2 Srbina deluje kao da je 22. Tipično za nas. Sem toga bar jedno 30% Srba koji žive u inostranstvu stide se sopstvenih korena pa se kod izjašnjavanja jako trude da prethodni život anuliraju i izjašnjavaju se kao neko drugi. Još uvek ima onih Srba koji s izjašnjavaju kao jugosloveni. ne zato što su nostalgični već zato što se stide nekih ustaljenih srpskih osobina koje izgledaju kao osobine primitivnosti. Inače statistika je veoma "pocepana". Po statistici od prošle godine u Beču živi 78000 Srba. A još nekih 22000 koji su austrijski državljani navode da im je srpski maternji jezik. I jos 1890 da im je jugoslovenski maternji jezik. Teško da u Beču ima viće od 100.000 iako se Srbi kunu i neprestano sebe zavaravaju da ih u Beču samo ima 200.000. Tipična srpska potreba za preterivanjem. Ali ni ova statistika u ovom članku nema pojma sa istinom. Ona pak preterano umanjuje i teši srbadiju u zemlji kako nije sve bas toliko stračno.
Miroslav Mladenovic
Stavili ste pod naslov "Zemlje u kojima zive stanovnici Srbije". Pa, ako tamo zive onda su stanovnici tih zemalja:Nemacke, Austrije, itd! Valjda treba: "zemlje u kojima zive drzavljani Srbije" ili "iseljenici sa srpskim pasosem". I drugo nisu samo Srbi razvejani po celom svetu kao sto ste napisali u glavnom naslovu. Kada cete shvatiti da u nasoj zemlji zive i ljudi koji nisu Srbi a isto su drzavljani Srbije? Nalov treba da bude "Drzavljani Srbije razvejani u 159 zemlje" Imate mnogo nisku svest o drustvenoj situaciji sopstvene zemlje, o tome sta je preciznost i tacnost i slabo razvijen recnik (vokabular). Obrazujte se malo, potrudite se malo kad pisete nesto!
Iz Kanade
Posto ja zivim u Kanadi a zanima me koliko je nasih jednostavno sam upisao u google koliko ljudi govori kod kuce srpski jezik i rezultat je: 56,420 (pitanje na popisu koji jezik govorite kod kuce) Na isti nacin moze da se sazna i za druge zemlje. 20,000 U Cikagu je Srba sa srpskim pasosem sto je nesrazmeno manje u odnosu na broj onih koji su poreklom Srbi a imaju US pasos.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља