уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Великан лирске прозе

субота, 23.05.2015. у 21:57
Бранко Ћопић Фото Википедија

Поводом стогодишњице од рођења Бранка Ћопића (1915–1984), Српска академија наука и уметности одржала је свечану академију. После поздравне речи Владимира С. Костића, председника САНУ, о Бранку Ћопићу беседили су академици Светозар Кољевић и Матија Бећковић.

У додиру са наличјима урбане културе, њене емотивне уздржаности, прорачунатости и лицемерја, нека обележја патријархалне културе – њен култ природе, добронамерне непосредности и породичне привржености –често се, у новије време, истиче Светозар Кољевић, указују у идиличном светлу. У том смислу Ћопићева проза се дозива с неким обележјима патријархалне културе његовог детињства, каткад и с аутобиографским примесама у позадини. То је врло уочљиво, пре свега, кад Ћопић дочарава у трагичном животном контексту озарења дечијег света.

Исто тако се на завичајној језичкој подлози огледају сусрети патријархалне и урбане  културе у „Осмој офанзиви” (1964), у којој се јасно види да Ћопић није био спреман да „пише у кооперацији с Градским комитетом”, како то рече Владимиру Дедијеру, после једног саслушања пред Контролном комисијом Градског комитета у новембру 1954. године. У „Осмој офанзиви” реч је о неким првоборцима из Ћопићевог завичаја, свикнутим да у рату бирају добре положаје, па по тој навици ускачу и после рата на уносне мирнодопске „положаје”.

Да ли је чудно, или неизбежно, запитао је Кољевић, што се Ћопићев опроштај са идеологијом, која је обележила његов живот као занос, као стваралачки подстицај, као претња, осујећење и разочарање, често чита као хумористичка проза? Уосталом, да ли има ишта горе што се једној идеји може десити него да се оствари? Ћопић је, најзад, и сам приметио да је он „хумором лијечио и своје и туђе ране, спасавао човјека и туговао над њим”? Дакако, лечење својих и туђих рана хумором, као и спасавање човека смехом,  помаже утолико што отклања симптоме –неко време. У свом опроштајном писму, непосредно пред самоубиство, наш највећи дечији писац записао је: „Збогом лијепи и страшни животе!”

Српска академија наука и уметности,како се то некад говорило,поклонила се Бранку Ћопићу, подсетио је Матија Бећковић, пре него што је постао њен члан.Имао је двадесет и пет година,а она се звала Српска краљевска академија.Тај први поклон је учинила кад је наградила збирку приповедака једног студента филозофије, и то чисте филозофије,како је,хвалећи га, налазио за потребно да нагласи Сима Пандуровић. Награду је делио са Јездимиром Дангићем,са којим га је награда накратко спојила,а рат заувек раздвојио.До Другог светског рата Бранко Ћопић је објавио три књиге приповедака,а у „Политици” штампао 125 кратких прича, од чега је,како сам  каже, и живео.

У рат је отишао као приповедач на гласу,а из рата изашао као школски писац и школски пример писца који је сав свој колосални књижевни дар приложио борби за правду и слободу и стекао толику популарност да се чинило како је својим стиховима више допринео победничкој војсци  него све њене дивизије.Какво је уздарје добио и како му је за толики дар  узвраћено, сувишно је да се опомињемо у овој свечаној прилици, посвећеној његовој стогодишњици.Српска академија наука се Бранку Ћопићу други пут поклонила када га је примила у своје чланство. Служи јој на част што је то учинила у време његове епитимије, две године пошто је искључен из Комунистичке партије.

Уметност је, закључио је Бећковић, још увек једино преостало, непобедиво оружје, којим се одбранио и Бранко Ћопић.Његов лирски дар,како је написао Милован Данојлић,ставља га у ред светских великана лирске прозе: од Чехова до Саројана.Зато је ово прво, али није и последње свечано обележавање његовог рођења.

Одломке из дела Бранка Ћопића казивао је драмски уметник Војислав Брајовић, а приказан је и кратки филм: „Бранко Ћопић – Прича о писању”, из 1973. године.

З. Радисављевић


Коментари9
e783f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozic Australia
Duguje mu mnogo,kao i generacija u kojoj sam odrastao.Saznao sam o njegovom pisanju 1948 kada sam sa sela dosao u Arandjelovac. Za druge poisce nisam ni znao. U mojoj klupi sedeo je jedan ucenik ( Bosko Djokovic ) poreklom od Grmeca . Za vreme ratnih dana video je na nekom skupu Branka Copica - rado je pricao o njemu i njegovom skromnom poreklu. To me je uverilo da najvece bogastvo koje pisam ima je sredina iz koje dolazi . Ostao je veran tome. Posle toliko gonina i pola sveta daleko - zivo se secam njegovog pisanja. Hvala majstore !
Vladimir Kuljača
Prije tri godine snimio sam dokumentarni film ĆOPIĆEVA RAJSKA DUŠA /Dubrovačka tajna veza/ i prikazao Branka kakvog nismo znali... Godinama je pisao jednoj dubrovačkoj učiteljici - o tome je, za POLITIKU, pisala Aleksandra Isakov...Ni danas se ne bi spominjao da se neko nije,slučajno, sjetio kako je 100 godina od rođenja... Dokumentarnai film traje 39' i može se pogledaati na YouTube...
iz NJujorka -
Mnogo hvala Politici da ste se setili naseg divnog Copica. Nema osobe koja ima veze sa bosanskom krajinom a da ne zna makar nesto od Copica; On je bio divan divan pripovedac i neko ko je zaista iskreno voleo svoj narod i o njemu pisao najbolje sto je umeo. E sto mi je zao sto nisam u Beogradu isla bih na tu akademiju; sada je vreme da se kupe njegova dela, ona koja nedostaju u kucnoj biblioteci ..ako ima da nesto fali .. Nasa deca treba da slusaju Jezevu kucicu ..Orlovi rano lete .. Ne tuguj bronzana strazo ..toliko je divnih misli i opisa u tim delima velikog Copica. Beograd treba da mu da ulicu i pored zgrade gde je stanovao reljefno podsecanje; a kako je sada u njegovim Hashanima? gde smo sada u nasoj rasturenoj zemlji a tako je to kada dodju americki krojaci koji ne znaju da sastave mape i nastane haos; Da mogu protestovala bih kod Kirbija ali doci ce i taj dan.
divan i zapostavljen
Odličan pisca i za odrasle i za decu, ali zapostavljen. Da li zbog partizanskih likova, da li zbog patriotizma do neba, tek skrajnut je sasim. Treba ga čitati pod obavezno.
Za sva vremena!
Ulepsao mi je detinjstvo svojim pricama, Najvise sam voleo da citam njegove romane za lektiru..... Kasnije, u starijim danima, potresao me je svojim prorocanstvima u predgovoru knjige "Basta sljezove boje" u pismu Ziji Dizdarevicu... Sve je do bola tacno opisao i predvideo u jednom obicnom pismu! Najezim se i danas kada procitam. Divan pisac!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља