Какве везе има једна столица са ловом на дивље животиње широм афричког континента, заласком сунца у пустињи, експедицијама авантуриста по Танзанији, Кенији, Боцвани, Замбији, Намибији, Уганди, Конгу? Са фото-сафаријима у балонима и лендроверима, на леђима слонова или камила...
Има исто толико везе као што имају модне креације славног Ива Сена Лорана који је жене облачио у панталонице и јакне од непромочивог, јаког платна и са чувеним џеповима са великим клапнама и дугмадима – све у боји песка.
У последњих стотинак година, осим модних материјала са десенима леопардових шара, актуелна је мода у „сафари” стилу, и то не само за одећу, обућу и торбе већ и за архитектуру, ентеријере и дизајн намештаја.
„Сафари” стилу није одолео ни један од најзначајнијих данских архитеката и дизајнера намештаја, Коре Клинт, који је у другој половини 20. века освојио свет. Својој најбољој столици дао је назив „сафари столица”.
Израђена је 1933. године од дрвеног масива, снажне конструкције, са видљивим везама и дискретно обликованим, једноставним, ликовним геометријским интервенцијама. Седиште и наслон могу да буду или од снажног канваса или од коже, с тим да се наслон за леђа навлачи са горње стране дрвене, леђне конструкције. Трећи ексклузивни детаљ јесу кожни каишеви. Служе као руконаслони, док су на доњем делу каишеви налик оним на мушким панталонама, који повезују ноге столице, са предње и задње стране. Апсолутно је јединствена, и кад се боље погледа назив „сафари” није случајно одабран. Има нечег јединственог у форми, конструкцији и избору материјала, што може да пробуди асоцијације.
----------------------------------
Отац данског модернизма
Дански архитект и дизајнер намештаја Коре Клинт (1888–1954) сматран је оцем данског модернизма у дизајну ентеријера. Као син познатог архитекте, послушао је савет оца и завршио студије архитектуре уместо да се посвети уметности. Паралелно је ишао у школу ликовних уметности, радио у столарској радионици и завршавао студије архитектуре.
Прву столицу израдио је 1914. за један музеј и затим добио бројне наруџбине и од других музеја. Истовремено, дизајнирао је тканине и лампе. Студио за дизајн отворио је 1920. у Копенхагену. После очеве смрти, 1930, завршио је оно што његов предак није: завршио је једну цркву.
Као архитекта пројектовао је неколико цркава, а као дизајнер намештаја реализовао неколико модернистичких столица које су ушле у анале чувеног данског намештаја 20. века. Од 1944. радио је као професор на Архитектонском факултету у Копенхагену.
Основао је у Копенхагену Краљевску академију за уметност. Добио је многобројне награде.
Радмила Милосављевић, архитекта
www.dopisna-skola-ambijent.rs
