уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

„Златна палма” остала у Француској

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 24.05.2015. у 21:18
Жак Одијар са „Златном палмом“ за филм „Дипан“ (Фото Ројтерс)

Кан – Француски почетак и хиперфранцуски крај 68. Кана. У средини, чак 10 филмова у главном такмичарском програму (од укупно 19) које су или режирали или продуцирали Французи. Нема шта, ова канска година је протекла у знаку доминације француских филмова и неке врсте „локалпатриотизма” којим је показана снага француске нације која није погнула главу после недавног екстремистичког напада у Паризу.

У прилог томе иде и највеће канско изненађење – одлука жирија, предвођеног америчком браћом Коен, да „Златну палму” за најбољи филм доделе француском „Дипану” Жака Одијара изазвала је бурне реакције. С разлогом. Уз уважавање Одијаровог труда, његова прича о тамилским тигровима, имигрантима, из грађанским ратом покошене Шри Ланке, који покушавају да наставе живот у Паризу, далеко је испод његовог култног филма „Пророк”. Рецимо, и далеко испод филмова „Младост” Паола Сорентина или „Моја мајка” Нанија Моретија, који су неправедно изостали из овогодишњег „шпила карата” канског жирија.

Но, правда је ипак стигла у виду награде Гран при уручене мађарском дебитанту Ласлу Немешу за „Шауловог сина”, најубедљивији филм овогодишњег Кана. Филмску причу о холокаусту и ужасима у логору Аушвиц, који се никада не смеју заборавити, Немеш је претворио у филм кохерентне и ригорозно процесуиране режије и визуелне моћи, с призорима који као да су изашли из Дантеовог пакла, постављених кроз оптички сужене кадрове. Немешовом филму додељена је и награда критичарског жирија Фипресци за најбољи филм на фестивалу...


Фестивалски Гран при за Мађара Ласла Немеша (Фото Ројтерс)

Претпостављало се да кански жири не може мимоићи ни кинеског аутора Ху Шијао Шјена (Тајван). И није. Награда за најбољу режију отишла је у руке управо њему, за епски филм епохе „Атентатор”, узбудљиви доказ да прави филм још постоји и да филм још може бити врхунска уметност! Визуелно, ово је ремек-дело, један од ликовно најнадмоћнијих филмова икада снимљених.

Награда жирија (Prix du jury) заслужено је отишла у руке грчком редитељу Јоргосу Лантимосу за филм „Јастог” којим је освежио овогодишњи такмичарски програм. Реч је о црној комедији која је, упркос свој јези и морбидностима, прилично забавна и добро контактира с публиком. „Јастог” је снимљен у Ирској, на енглеском језику и уз учешће славних глумачких имена попут Колина Фарела, Рејчел Вајс, Лее Сејду. Лантимос нуди причу о несвакидашњем „логору” у блиској будућности у којој владају тоталитарна правила по којима су људи принуђени да живе у паровима, филм у којем се огољавају друштвене конвенције, а брачне и полне комуникације доводе до тоталног апсурда...

„Палму” за најбољу мушку улогу освојио је француски глумац Винсент Линдон за свој допринос француском филму „Закон тржишта” Стефана Бризеа, у лику управо отпуштеног педесетогодишњака, у још једном од многих социјално ангажованих филмских дела виђених у овом фестивалском издању чврсто окренутом реалности.

Награда за најбољу женску улогу додељена је равноправно. Једна „палма” отишла је у руке француске глумице (и редитељке) Емануел Берко, која је остварила изврсну улогу потчињене жене у иначе осредњем филму „Мој краљ” редитељке (и глумице) Мајвен („Полиција”). Иначе, филмом „Главу горе” који је потписала као редитељка, Емануел Берко је имала част да отвори 68. Кан и да буде једна од три француске редитељке у званичном програму фестивала.

Ху Шијао Шјеннајбољи редитељ 68. Кана (Фото Ројтерс)

Друга равноправна „палма” за најбољу глумицу додељена је Руни Мари за улогу Терезе у филму „Керол” који је амерички редитељ Тода Хајнеса радио према роману Патрише Хајсмит „Цена соли”. На овај начин је намирен и Хајнесов „Керол”, који је био највећи англосаксонски фаворит фестивала...

И награда за најбољи сценарио спада у једно од непријатнијих фестивалских изненађења. Освојио ју је сценариста и редитељ Мајкл Франко за мексички филм „Хроника”. Снимљен на енглеском језику, с америчким глумцима и Тимом Ротом у улози болничара који се брине о пацијентима у термалној фази, склапајући с њима снажна пријатељства. Филм је био приказан у самом финишу фестивала и није освојио превелике симпатије. Захваљујући на награди, Франко је изјавио да је идеја за овај филм настала и развијала се у Кану у којем је учествовао пре неколико година у програму „Известан поглед”...

Председница жирија за такмичарски програм дебитантских филмова у Кану, француска глумица Сабин Азема, награду „Златна камера” уручила је Сезару Агусту Океведу за колумбијско-француски филм апокалиптичке визије „Земља и сенка”. Иначе, у селекцији дебитантских дугометражних играних филмова на 68. Канском фестивалу нашло се 17 филмских наслова из свих фестивалских селекција, а међу њима је био и врло добро примљен српски филм „Панама” Павла Вучковића. После већ две освојене канске награде за студентске филмове, наш млади аутор учврстио је сада своје име у историји ове престижне манифестације (већ троструко учешће).

„Златну палму” за најбољи кратки филм председник жирија ове селекције, мауритански редитељ Абделрахман Сисако („Тимбукту”), уручио је Елију Дагеру за филм „Таласи”.

Најдирљивији део свечане вечери на великој сцени Театра Лимијер био је онај када је легендарној француској редитељки Ањес Варди, „мајци француског новог таласа”, уручена „Златна палма” за животно дело, коју су до сада примили још једино Вуди Ален (2002), Клинт Иствуд (2009) и Бернардо Бертолучи (2011)...

Само вече пре, у дворани Театра Дебиси, жири којим је председавала глумица и редитељка Изабела Роселини за најбољи филм овог програма прогласио је „Овнове” исландског редитеља Гримура Хаконарсона, док је Награда жирија припала хрватском филму „Звиздан” Далибора Матанића, снимљеном у мањинској копродукцији са Словенијом и Србијом (Ненад Дукић и Мирослав Миша Могоровић). Овакав успех хрватској кинематографији није се догодио у последњих 39 година. Матанићев девети филм у каријери успешно је изведен триптих о забрањеној љубави између хрватских и српских парова из недавне историје два суседна села – хрватског и српског, оптерећена сукобима, нетрпељивошћу и нетолеранцијом. Филм је сниман на локацијама у Книну и околини...

За само затварање фестивала одабран је још један француски филм – дугометражни документарни „Лед и небо” аутора Лика Жакеа, којим је фестивал желео да скрене пажњу на глобално загревање Земље... Светска права за највећи број филмова у главном такмичарском програму има – погодите ко? Па, француски „Вајлд банч”. Без њега Кан последњих година као да не може...


Коментари2
a117e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Zoin Mihailo - demonokratija
To je dozivotno (mislim ta Palma), a i posle dozivotnog, tako da nema potrebe okupljati komisiju i trositi pare u ovakvoj krizi. Sad samo ostaje da se s vremena na vreme organizuje retrospektiva filmova : "Kako sam sistematski unisten od idiota", "Ko to tamo peva", "Underground", "Prekobrojna",...
Zoin Mihailo
Ako se u Kanu dodeljuje "Zlatna palma", kada će u Jagodini da počne da se dodeljuje "Zlatni Palma"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља