уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:23

Знани и незнани кремански пророци

Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 25.05.2015. у 08:15
Кремна: споменик пророцима Тарабићима у центру села (Фото С. Јовичић)

Ужице – Ни чувенијег села, ни обимније књиге о њему. Тако у Кремнима, селу знаном по пророцима, говоре о управо објављеној монографији др Илије Мисаиловића „Кремна, село на путу Ужице–Вишеград”,пуној података, докумената, сећања, анегдота, обједињених на укупно 1.072 стране.

То богатство записа о креманским дешавањима сликовито описује академик Љубомир Симовић у уводном слову књиге. „После истраживања које је морало трајати годинама, Илија Мисаиловић је написао обимну биографију о својим родним Кремнима. Као да је на тим истраживањима радио цео један институт а не један човек... Он пише о свакодневном животу овдашњих људи, о обичајима, говору, фолклору, начину на који граде кућу и обрађују земљу, о ратовима, хајдучији, убиствима и кријумчарењу, о судским споровима, о привреди, о штетама од вукова и о хајкама на њихове чопоре, пише о школству и здравству, отмицама девојака, о познатим хармоникашима, о онима који су у село донели прве књиге или прва зубарска клешта.”

Креманци су посебан сој људи, није их лако наговорити ни преварити. Уз приче о њиховим ратним страдањима и јунаштвима, Мисаиловић, рецимо, бележи како су 1944. дочекали ратне победнике. Тако је партизански комесар на једном збору Креманцима објашњавао „циљеве наше борбе”. Говорио о правди, једнакости, обећавао укидање пореза. „Знате ли ви Милана Јокића, најбогатијег човека у Бајиној Башти?” Ко у Кремнима не би знао за Милана Јокића! „Е”, наставља тријумфално комесар, „ми се боримо да Милан Јокић буде једнак с вама!” На то се дигне Зарија Станић и каже: „Није вам добра та борба! Лако је Милана Јокића довести да буде једнак нама. Можете ли ви да се борите да ми будемо једнаки Милану Јокићу?”

Та проницљивост народа овог краја садржана је и у Креманском пророчанству, коме је посвећено мноштво страница у монографији. Може се, на пример, дознати да је у селу, уз познате Тарабиће, било још видовњака. Па и целих видовњачких породица чија слава није прешла сеоске границе, а на основу чега би се, по академику Симовићу, могло закључити да су Кремна можда била нека врста српских Делфа.

Највише се, наравно, зна о пророцима из фамилије Тарабића – Милошу(1809–1854) и његовом синовцу Митру (1829–1898). „Истраживачи Креманског пророчанства волели су да истакну да су они били неписмени, али подаци о њиховој породици у Кремнима упућују на друге околности. Пошто су већ по доласку у Кремна Тарабићи држали три кафане и трговину, пре ће бити да је у породици било и више писмених људи”, наводи Мисаиловић, па истиче и друге овдашње видовњаке о којима се мање зна. Ту је, најпре, Лазо Тарабић, млађи брат Милошев, „који је од 1857. до 1868. изашао у својој околини на велики глас својим прорицањима”. У локалној традицији помиње се и Живко Тарабић који је умро 1916. године, а приписују му да је предвидео да се после првог спрема још крвавији други рат. Михаило Тарабић био је видовњак упамћен по речима да ће се „народ толико искварити и да ће се судити за једно јаје, те да ће судови бити пуни а цркве празне”. Последњим пророком из ове фамилије сматра се Милош Тарабић, рођен 1911, који је био школовани угоститељ, знао стране језике и радио по свету на бродовима. Кажу да је описивао догађаје који ће се десити, те да је предвидео тачан датум када ће умрети.

По Мисаиловићу, Креманско пророчанство је било популарно и за време Првог светског рата. Креманци су „знали” да ће рат, према Тарабићима, трајати док прота Захарић, кум пророка, буде жив. Њих су остали војници подстицали да пишу писма и интересују се за „протино здравље”. Зато су Креманци са Солунског фронта у писмима питали „да ли је прота још жив?”. И стварно, прота је умро крајем 1918. године.

„Уз многа та казивања”, закључује Илија, „одрастале су генерације Креманаца. Креманско пророчанство је дубоко уткано у српску традицију и културу, па је неумесно свако негирање овог историјског наслеђа. Треба га прихватити као културно добро српског народа и чувати у ризници народног стваралаштва”.

А у монографији су и записи о градњи уске пруге кроз Кремна и преко Шаргана, о почецима креманског туризма још 1931. године, знаменитим људима. „Године 1975. у селу су била само три трактора и око 100 пари волова. Тридесет година касније, у Кремнима су остала само три пара волова са око 100 трактора и мотокултиватора. Али, уз повољнији животни стандард, село се нашло на забрињавајућем биолошком минимуму. Машине су смањиле потребе за радном снагом а то је увело као правило да се и сеоска породица ограничи на једно или два детета. Десило се оно што је свима познато, што сви виде и немо посматрају”, упозорава аутор.

Прво представљање ове књиге ипак неће бити у Кремнима, већ у Београду. Планирано је за 27. мај у Римској дворани, а домаћин промоције је Удружење Ужичана у Београду.


Коментари9
48d86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kremanac Kremanac
Video knjigu i nesto malo je citao. Sutra cu da je kupim. Veliku zahvalnost dugujemo autoru, jer je sacuvao mnogo podataka od zaborava. Ovakvom knjigom bi bio ponosan kakav manji grad, a kamoli selo.
Srba, Velika Britanija
Voja Antonic je sve lepo objasio o ovim 'prorocima'. Progulajte.
sa poštovanjem prema mudrosti
Eto, tacno su rekli Kremanci - narod se pokvario. I mašine su sve pokvarila, takozvani "razvoj". U svetu se sve gore dešava, roboti su već tu, ljudi već ostaju masovno bez posla, osiromašenje nemoć porodica. Ostavite se "razvoja" - eto imate svedočanstvo o posebnoj, zaista zadivljujućoj sposbnosti. Nekada samo treba imati poverenja i slušati mudrije i vidovite. Treba imati posebno čulo da čujete pravi glas. Zaista, srpski Delfi.
Iva Zaric
Lep tekst, a komentari uzasni. Gubimo se polako al sigurno!!!
Sanja Milisavljević
Kad vi "Ere" budete pismenik, dobićete prostor u pravim medijima. Nismo mi iz Bg opština lokal-rasisti kao vi, "Ere", koji mrzite nas u Bg, a više od pola vas dotrčalo u isti...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља