уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:16
ИНТЕРВЈУ: проф. др МИЛАДИН М. ШЕВАРЛИЋ, агроекономиста

Останимо земља без ГМО

Србија има један од најригорознијих закона о ГМО – да ли је потребно мењати добра решења. – Три четвртине општина и градова у Србији потписало Декларацију за „Србију без ГМО”
Аутор: Јелица Антељуторак, 26.05.2015. у 08:15
(Фото Д. Ћирков)

У Србији се, у односу на друге делове света, једе здравија храна, али искључиво захваљујући великом броју малих породичних газдинстава и традиционалној пољопривредној производњи. Ипак, са великом вероватноћом може се тврдити да на нашим трпезама има и меса од стоке храњене ГМ храном. Иако имамо један од најригорознијих закона који забрањује увоз, промет и производњу ГМО у Србији, што може да се искористи као одличан маркетинг за извоз аграрних производа, незванично, у плану је његова измена и у јавности се све чешће чују такве најаве. Како нацрт новог закона јавности није доступан и није потврђено да је готов, све је у домену нагађања. Баш као и приче које последњих месеци све чешће стижу до потрошача, а тичу се сумњи да нам тржиште и није толико под контролом колико су државни органи спремни да тврде.   

Када већ имамо добар Закон о ГМО, зашто су потребне додатне контроле?

Добар закон не значи да нема потребе за испитивањима хране на ГМО. Домаћим произвођачима није дозвољено да означавају производе „без ГМО“, јер је то, наводно против закона, али се не слажем са тим. Било би то у реду ако би и код нас функционисале лабораторије које би контролисале све увозне контингенте. Код нас је пракса да повлађујемо увозницима у односу на домаће произвођаче. И док нама не дозвољавају да преко територије 28 земаља ЕУ барем превозимо свињско месо, полутке и прерађевине, јер за разлику од њих нисмо искоренили свињску кугу, па и даље вакцинишемо свиње, питам се да ли је и преко наше територије забрањено да се превозе пошиљке ГМО? Ево, тражим одговор од надлежних. Да ли је забрањено и да ли се то спроводи у пракси?

Европа је одустала од политике заједничког одлучивања о питањима која се тичу ГМО. Сада свака држава појединачно може да се изјашњава о овој теми. Иде ли то у прилог нашој држави и потрошачима?

Та одлука ЕУ врло забрињава, јер ни једна земља појединачно није довољно јака да се супротстави снажном лобију ГМО преко Атлантика. Када је о Србији реч, до сада смо слушали мантре наших политичара да приступ овој теми мењамо због обавеза према ЕУ, а сада говоре да прописе морамо да мењамо због безбедности потрошача. Ако Србија има један од три најригорознија закона о ГМО, зашто мењати решења која су добра. Уверен сам да побуда није заштита потрошача него удовољавање неким притисцима. Ако је ово демократска земља, питам који од 203 посланика који живе у једној од 122 општине или града у Србији који су усвојили текст декларације против ГМО има морално право да сада гласа за промену закона?

Да ли кампања још траје и је ли Србија коначно за ГМО или против? 

Акција се наставља. Завршено је усвајање декларације у три четвртине општина и градова у Србији, а сада нам предстоји да формирамо савез општина и градова „За Србију без ГМО“ и да институционализујемо ту масовну подршку локалних самоуправа против увоза, узгоја и промета ГМО. У плану је и да се учланимо у Европску конференцију региона без ГМО, то јест региона који су донели такве декларације у Европи, а има их више од пет хиљада. Оно што нас разликује јесте то што ми у Србији имамо и политички легитимитет јер су одлуке о свим декларацијама донете на седницама скупштина као највиших органа општина и градова.

То су добри резултати, а ипак нисте оптимиста и тврдите да смо угрожени. Зашто и како?

Србија је највећи европски произвођач немодификоване соје. Десети смо светски извозник кукуруза који није генетски модификован. Овако мала земља извози енормне количине ових сировина, а увозимо месо животиња које су храњење ГМ производима (пре свега сачмом од ГМ соје). Чак увозимо и такву сојину сачму, а то је почело, нажалост, од када су нам САД „даровале“ 50.000 тона сојине сачме за коју се знало да је од ГМ соје. Тада смо највише загадили наше сточарство. Све је завршило у нашим оборима и шталама односно на нашим трпезама, кроз разне врсте меса и прерађевина од таквог меса. Брине изразита толерантност државних органа, инспекција и судства према пољопривредницима који незаконито и илегално узгајају ГМ соју. 

Надлежно министарство је објавило резултате контрола? 

То су подаци из 2013. године. Контролисали су 1.300 парцела под сојом и узели 45 сумњивих узорака (остали им нису били сумњиви!). Како су објавили, 42 су била под ГМ сојом. Та 42 узорка налазила су се на укупној површини од 23 хектара и кажу то је минорно, то није ништа. Хтели су да ме туже, јер сам изјавио да у Србији има до 5.000 хектара под ГМ сојом, а до тог податка се долази простом рачуницом. То није само 23 хектара, како су објавили. Данас, верујем, има мање, али не зато што се држава бори за то (никада нису показали ни објавили имена починилаца, нису приказали уништавање ових засада у току вегетације, нити су некога казнили санкцијама које су код нас, иначе, за ова дела седам пута мање него у суседној Хрватској). Данас је мање само због тога што нам је пропало сточарство.

Као и пољопривреда коју политичари непрекидно зову извозном шансом. Имамо ли шансе у пољопривреди и за Србију без ГМО?

Можда. Од 1996. године, када је почело са милион хектара под ГМ усевима у Америци, данас смо стигли до 170 милиона хектара широм света, а то је 170 пута више. Без обзира на све те податке и чињеницу да говоримо о ГМ компанији са енормним утицајем, Србија нема ни један разлог да дозволи ни узгој али ни увоз ГМО и производа од ГМО. Међутим, брину ме најаве да ће се закон мењати. Нико не зна о каквим је изменама реч. Тражио сам више пута да ми дозволе да видим предлог, али нисам успео да га добијем. Ја сам убеђен да је нацрт готов и да се само чека згодна прилика да се усвоји „по хитном поступку“. Нема чак ни транспарентности у доношењу закона нити је иједна релевантна истраживачка институција у земљи верификовала предлоге за измену постојећег Закона о ГМО. Да ли је то нормално? 

-------------------------------------------------------------

Министри и аграр

Од 2000. године имали смо девет министара који су и професори факултета. И шта су урадили? Изузев једног случаја у мандатима свих других „уважених колега“ усвајани су аграрни буџети знатно мањи од пет одсто буџета Србије – због чега су из моралних и законских разлога требали да дају оставке. Уместо задржавања фотеље за месец или два дуже поставили би стандард да ни један будући министар не пристане на мање од тога. И стекли би углед и стручне јавности и грађана. Пољопривреди ће можда бити боље тек када министар пољопривреде постане и први потпредседник Владе Србије.

-------------------------------------------------------------

Разрешен из Одбора за село САНУ

На питање да ли је због својих активности изложен било каквим притисцима, наш саговорник каже да јесте.  

– Било је и данас има различитих (не)очекиваних притисака. Ипак, највише ме је изненадило што сам без образложења разрешен чланства у Одбору за село САНУ – иако сам био врло активан члан од првог дана његовог оснивања. Желео бих да верујем да се то није догодило због мојих анти-ГМО активности, мада је до разрешења дошло непосредно после одржавања дводневне конференције о ГМО у САНУ на којој сам и ја дискутовао. Али не одустајем, јер сам дубоко уверен да све што није у складу са природом не може бити на добробит човечанства. Проблем ГМО зато није област о којој треба да одлучују само „одабрани“ генетичари и политичари који су под утицајем држава у којима је седиште моћних ГМ компанија, него стручњаци из свих научних области и пољопривредници и потрошачи у Србији. 

-------------------------------------------------------------

Црна Трава и Врачар

Пољопривредно земљиште у Србији данас чини мање од половине њене укупне територије, што је историјски минимум. Пре пола века имали смо 2/3 територије, а данас само 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта, што чини свега 49,8 укупне територије Србије. И то само централног дела земље и Војводине.  Од тога се чак 424.000 хектара не користи због демографске девастације читавих региона и недопустиво малих буџетских подстицаја пољопривреди – који су шест до осам пута мањи него у земљама ЕУ. У Црној Трави данас живи свега пет становника на једном квадратном километру, што је мање него у Аустралији, а на Врачару, на пример, чак 18.777 становника на истој површини или у односу 1 : 3.523 пута!  И шта ми радимо да то променимо?

-------------------------------------------------------------

Неки нови ветрови из Америке

У америчкој савезној држави Вермонт завршен је успешно референдум да се законом регулише обавеза да се на производима убудуће декларише да ли су ГМО. Закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године, и то је прва охрабрујућа вест из царства ГМО. У прилог томе да се ствари мењају набоље иде и то да један од већих ланаца брзе хране престаје да продаје производе од ГМО, а придружиће им се ускоро и један малопродајни ланац хипермаркета. Потрошачи у Америци су захтевали и да буде означена земља порекла свих производа, посебно оних који се продају у ринфузу или рецимо меса које се у витринама нуди „на меру“. 


Коментари20
ec95f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ne GMO Nikako
Ko želi hranu od plastike? Ko želi hranu ukrštenu ? Ništa i ništa i NIŠTA! Ko to želi? Niko!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Драган В
Поштовани професоре, узалуд Вам сво знање и разборитост, шта очекујете од екипе коју Тони Блер саветује и којој ММФ наређује?
Lela Zivkovic
Izricito sam protiv GMO na našim njivama i trpezama i treba uvesti kontrolu gotovih i poluproizvoda koji se uvoze, proizvode i prometuju u našoj zemlji. Naročito treba obratiti paznju na komponente za proizvodnju stocne hrane kao i sastojke gotove hrane za stoku. Pouzdano znam da se u okruzenju (BiH) proizvodi GMO soja koja onda završi u gotovim proizvodima. Npr. U plazma keksu se nalazi sojino brasno ali nije navedena ni kolicina,niti poreklo, aznamo ko najviše konzumira taj proizvod. Dozvolite i obicnim gradjanina da se nesto pitaju i daju svoj glas. Hajde da uradimo nesto korisno i dobro za nas i generacije posle nas.
nemanja naumov
BORBA!!!-Na ulicu svi,tako se brane ideje.Da li neko misli da Evropa ne moze da proizvede dovoljno za sebe i izvoz pa im trebaju nasi proizvodi,varate se SRBI.Smanjujte prskanje i NPK pravite organsku hranu.Sta mislite sta bi izazvalo u Evropi da na nasem proizvodu pise"ORGANIC",pa svi bi kupovali hranu kod nas,broj bolesti bi se drasticno smanjio,broj pcela bi se povecao.Ocisite reke i vrzine od djubreta,napravite zemlju iz bajke.Jedan Nemacki putopisac iz 14-og veka je rekao-"Srbija je tako lepo izpresecana rekama da gde god nesto posadis ono nikne,bogata mesom,mlekom,vinom,vunom i zitom."
Petrovic predlog:
prof Sevarlicu, treba da se okupi ozbiljna grupa ljudi razlicitih profesija da se napravi program obnove sela i da se odradi bas ovako kako se vi borite svaki dan za ono sto treba Srbiji a to je poljoprivreda bez gmo semena; Da li ima smisla da se napravi takav akc. program, da se oformi vrlo dobro organizovana radna grupa koja ce pokrenuti siroku inicijativu u drustvu za nekoliko kljucnih tema a to je drzavna podrska selu i to koliko do sept. Znaci subvencije, zastita od konkurencije iz EU, finansiranje sela, stimulacija da se ljudi vracaju selu i proizvodnji od koje ce moci da zive; i da se razvija selo sa svim tehnoloskim pogodnostima koje ce omoguciti da je zivot za coveka na selu gotovo kao da je u gradu .. da se organizuju predavanja u mestima ..vezana za poljoprivredu i vazna pitanja koja ljudi u manjim mestima moraju da znaju; da imaju podrsku u znanju i merama za odrzavanje farmi. Da mogu da brzo resavaju pravna i druga pitanja i dobar pristup kulturi u gradovima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља