петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:13

Како је Наход Симон привукао Немце

Аутор: Биљана Лијескићсреда, 27.05.2015. у 08:15
Исидора Жебељан (Фотo Кристина Миљковић)

Исидора Жебељан, композиторка и академик, тренутно је у Немачкој где поставља своју пету, најновију фантастичну оперу у три чина  под називом  „Наход Симон“, коју је наручила и продуцира оперска кућа Музиктеатар им Рефир из Гелзенкирхена. Либрето је написао Борислав Чичовачки, по мотивима српске народне песме „Наход Симеон“ и романа „Изабраник“ Томаса Мана. Премијера је 29. маја, а до краја сезоне следе још четири извођења. Немачки уметници певаће на српском језику.

Исидора Жебељан  је  постигла успех у свету  својом првом опером „Зора Д“, коју је поручила Џенезис фондација из Лондона, а премијерно је изведена у Амстердаму пре 12 година, у режији Дејвида Паунтнија и Николе Раб. Иста продукција је те године отворила педесету сезону Бечке камерне опере. Након тога  Исидора Жебељан стално добија поруџбине значајних институција и музичких фестивала, као што су Венецијанско бијенале (Коњи Светог Марка, илуминација за оркестар, 2004), Фестивал у Брегенцу (опера „Маратонци“, 2008; „Зујте струне”, за симфонијски оркестар, 2013), Џенезис фондација („Песма путника у ноћи”, за отварање изложбе Била Вајоле у Националној галерији у Лондону, 2003 и „Скомрашка игра”, за Academy of St Martin in the Fields 2005), Accademia Misicale Chigiana Siena (опера „Две главе и девојка”, 2012), City of London  Festival („Кад је Бог стварао Дубровник”, 2013), Фондација Берлинске филхармоније (Клин-чорба, 2014) итд. Компоновала је музику за више од 30 позоришних представа и добила три Стеријине награде.

Како је дошло до идеје да се постави „Наход Симон” баш у  Немачкој, у моћној продукцији ?

– Пре шест година исти Музиктеатар им Рефир из Гелзенкирхена, позвао ме је да учествујем у пројекту  „Ајхбаум опер“, са идејом да четири композитора (остали аутори су били из Немачке и САД) напишу четири краће опере, које би се изводиле  исте вечери на специјално саграђеној бини на  метро станици. Опера коју сам тада написала била је „Симон изабраник“. Немачком продуценту се веома допала и наручио је да на сличну тему напишем ново дело и ето опере „Наход Симон”, са новим либретом и музиком, што је до сада најопсежније дело које сам компоновала. Траје два сата, писано је за 20 вокалних солиста, два хора и симфонијски оркестар, а у представи, као „музикантска банда”,  петорица изврсних српских музичара  глуме и свирају више разних инструмената, између осталог, фруле, окарине, обоу-сопиле, гоч… То су Богдан Ранковић, Борислав Чичовачки, Александар Стефановић, Бобан Стошић и Александар Радуловић. Оперу диригује Финац Валтери Раухалами, режира Холанђанин Михил Дајкема, а изводи симфонијски оркестар Нова филхармонија Вестфалије.

Шта вас је у причи на којој је заснован либрето „Находа Симона” највише дирнуло и до каквих вас је закључака довело?

– Најјачи елемент ове приче говори да се смисао живота крије у снази да се издржи до краја, да се поднесу све животне недаће, муке, злостављања, а да се никада, баш никада не заборави да су доброта, способност за праштање, давање и љубав оно са чиме се сви рађамо (без обзира на услове и могућности), и да је то оно предивно духовно пространство у које ћемо сви на крају поново да се вратимо. Ова осећања су једино због чега вреди живети. Мислим да је оваква тема, посебно у времену Великог Зла, вредна стотину опера, а не само две. Симон у нашој опери бива прогањан, опањкаван, презиран и чак суочен са највећим преступом – нехотичним инцестуозним односом са својом мајком, па ипак, он до краја остаје Човек. Одувек се сви људи деле само на људе и нељуде, или на оне који воле и нa оне који не воле. У овом смислу, слична причи о Симону је и прича о Јосифу из Старог завета. То су приче о изабраницима који терет посебности носе и подносе, без извитоперења и то упркос његовој огромној тежини. Зато су они примери једине истинске слободе, слободе избора да се и у најтежим околностима одабере Доброта.

Немачки уметници певају на српском, да ли ће то бити препрека за публику, а можда и за певаче?

Срећна сам што ће се опера изводити на српском језику, јер, као и у претходним делима, моја музика живи и надахњује се мелодијама и акцентима српског језика. За публику ће бити пројектовани титлови на немачком, а  у природи посла певача је да певају на страним језицима. Продуцент је ангажовао и српског лингвисту.

Пре ове написали сте још четири опере што није лако, али за вас је веома значајно. Због чега?

Иако је компоновање опера несагледиво опсежан посао, обожавам га, јер ми омогућава боравак ван реалности, ван ега, мог и туђих, спасава ме, помаже ми да будем боља особа. Верујем у то да свака делатност има управо ту сврху, да помогне човеку да унапреди своју душу. Све остало што долази као нуспродукт (у уметностима су то варљива слава и успех) релативне су и бледе ствари.

Називи ваших композиција су необични, са  асоцијацијама на књижевност, ликовну уметност, историју, увек је иза њих „jака прича“ , да ли вам је она најбитнија? И које је извођење ваших дела у свету било најдирљивије ?

Интересантно је што ме то питате, јер наслови мојих инструменталних композиција увек настају на крају, када је музика већ завршена. Пошто је музика чиста енергија, дубоко верујем да је треба пустити да се креће слободно, композитор је само њен проводник , способан да се толико занесе, одбаци его – јер  онда музика долази сама. Са операма је другачије, у њима постоји прича, текст, али за мене су и оне чиста смена енергије у којима је музика водич, а текст инспирација. Ипак, док компонујем, често мењам текст. Зато сва либрета за моје опере пише мој муж Борислав, јер их онда заједно мењамо, усклађујемо. И тако се и преко опера волимо. Од извођења у иностранству, можда је најдирљивије било  када је, након што je одсвираo моју композицију „Коњи Светог Марка”, цео оркестар Гетеборшке филхармоније стао у шпалир иза сцене, аплаудирао и честитао ми.

Колико вам значи звање  академика и да ли бисте могли да опишете профил данашњег композитора уметничке музике у Србији? Ко га цени и подржава , а ко заборавља, а не би смео?

То што сам академик омогућава ми да покушам да утичем да се ураде добре и лепе ствари у мени најважнијем домену, а то је музика. Тако је, у оквиру САНУ, основан Одбор за заштиту српске музичке баштине, чији сам члан, и који има задатак да српску музичку баштину, која је у веома лошем стању, спасе од заборава и пропадања. Прича о композиторима уметничке музике у Србији данас, слична је причама о Симону и о Јосифу – то је у Србији наизглед нежељено, непотребно и одбачено занимање, посебно у круговима моћника, али упркос свему, захваљујући љубави и пожртвованости самих српских композитора, на велико чуђење и згражање мрзитеља, непоколебљиво опстаје. И то је још једно од великих чуда слободе избора.


Коментари4
aa72a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ma rama
Divna žena! Prava energija i prave vrednosti. Dok imamo ovakve umetnike, ima nam spasa.
Bonn Berlin
Gospodjo Lijeskic´, da li je moguce da novinar moze toliko da se obruka ? Izgleda da je to u Politici moguce. Sta Vam je to pobogu Refir ? Pozoriste u Gelsenkirchenu se zove Musiktheater im Revier. Ne znate sta znaci Revier ? To mozete da prevedete sa revir, znaci musicko pozoriste u Reviru. Revier se obicno naziva taj kraj Nemacke.
divna porodica
Sve divno i dirljivo. Premijera u Donjoj Satornji. Cestitamo .
Mara M. -
Mnogo mi je značio ovaj "susret" sa Isidorom Žebeljan koji me je podstakao da se iznova preispitam, da sredim svoja osećanja i misli i da ih sprovedem u delu. Ako mogu nekom da pomognem lepom rečju ili dobrim delom, biće uspeh za mene. Volim kad se nadjem u situaciju da makar i na ovaj način razmenim mišljenje sa nekom pametnom i dobrom osobom a kojoj želim i dalje da stvara muziku, da uživa u njoj i zahvalna sam na tome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља