уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Неизрециве успаванке за малог Христа

Аутор: Биљана Лијескићсреда, 27.05.2015. у 22:00
Павле Аксентијевић на сцени (Фото из личне архиве)

Појац Драгослав Павле Аксентијевић отпевао је недавно током разговора за „Политику”, уз јутарњу кафу, неколико фраза старих црквених и народних песама да би дочарао да су се кроз време исте мелодије преливале у оба правца. И тако ме почаствовао неочекивано очаравајућом музиком коју ће моћи да чује и публика 2. јуна на концерту „Византијска музика – кратиме” у 20 часова у Коларцу. Павла Аксентијевића пратиће група сапојаца коју чине Никола Попмихаилов, Радмила Владетић Иванишевић, Милан Вујовић, Небојша Поповић и Павлови талентовани синови Растко и Дамњан.

Разговор почињемо причом о кратимама.

– То су песме без речи, неизрециве су, али дубље од језика који говоримо, занимљиве и мистичне. У њима је садржано оно што не разумемо до краја, а што нас понесе и узнесе. Монаси верују да је Богородица са њима успављивала малог Христа. Кратиме се могу чути у свим богослужењима, укомпоноване су у неку од песама или се изводе самостално. А последњу велику кратиму византијског периода компоновао је чувени Мануил Хрисафис у 15. веку, нашавши се после пада Цариграда у Србији 1453. где је боравио потом шест наредних година. Програмом предстојећег концерта   обухваћен је поствизантијски период и све песме су моји мелографски записи, каже појац Аксентијевић који се тек око 35. године живота, након дипломирања и магистрирања на Ликовној академији, окренуо сасвим музици. И годинама након тога уопште није сликао што му је већи део фамилије и професора искрено замерио. Ипак није зажалио због те одлуке, а много касније уз песму вратио се и сликарству. Аксентијевић и даље чудесно поје по транскрипцијама неумских записа од 12. до 18. века и по сопственим записима које је бележио обилазећи Грчку, Свету Гору и Кипар. Значајно је допринео очувању византијских и средњовековних музичких записа.

Наступајући пре неку годину у Коларцу помало резигнирано на крају концерта је саопштио публици да ће престати са наступима, сматрајући да подршке више нема за праве вредности. Ипак, ту одлуку је променио и слушаћемо га опет, а он тај случај коментарише овако:

– Не може се све свести на лични ентузијазам, потребан је и подстрек околине. Нудио сам својевремено за прво извођење наш најстарији музички рукопис црквене музике из 14. века, а тражио сам салу за наступ и да то дело неко објави. Али, остао сам без одговора од свих културних институција којима сам се обратио. Тако да сам ово дело снимио на крају о свом трошку. Не само да сам добио негативан одговор, већ никакав и то ме је више поразило. Признајем у афекту сам рекао да више нећи наступати, а потом ми је пришла једна монахиња и опоменула ме речима:

 –Ви немате права да прекидате са појањем, јер кроз вас Господ пева. Прилазили су и други људи са подршком и схватио сам већ исте вечери да ћу одлуку променити.

О томе шта је за њега најважније од свега шта је урадио на пољу музике каже:

– Велико признање доживео сам својевремено у Москви када сам међу 60 учесника на фестивалу добио једину награду са образложењем да је мој концерт био културни догађај године. Иза себе имам велики број снимљених дискова објављених и  необјављених (око 17). Недавно је и ПГП показао жељу да објави три моја диска, док је „Мултимедија” објавила старе народне песме у мом извођењу. Био сам скептичан колико ће ме глас дуго служити, али дешава се чудо и још певам, а и сликам интензивније него у младости. Изложбе су тешко остварљиве, баш као и концерти и о њима не мислим много. Певате док можете, а за сликарство признања могу стићи и постхумно и уметност од тога неће бити на штети.

Наш саговорник је део свог живота посветио правећи мелографске записе црквене музике у бројним манастирима, а због тога је у зрелим годинама морао музички да се описмени.

– Одлазак на Кипар ме је својевремено одвео код можда најбољег појца целокупног грчког говорног подручја оца Дионизија у манастиру Махерас. Дао ми је слушалице и кад сам чуо како пева рекао сам да би уз његову музику могао истог часа да скончам .

Појање ми је донело најдубљи смисао постојања о ком пре тога нисам могао ни да размишљам. Планова сада више немам, а све што ми се буде догодило може бити само пријатно и лепо изненађење, каже Павле Аксентијевић.


Коментари4
47e3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

нинос
Хвала богу што те имамо, предивни човече.
Dragana Rosic
Svako dobro od Boga Vam zelim,divni covece,pooozdrav
Скромна подршка
Joш једна скромна подршка г. Аксентијевићу, ако то може нешто да значи и пружи мало снаге да истрајете. Имате анђеоски глас и мисију коју вам је Господ наменио, искушавајући вас при том. Превазиђите повремене сумње и испуните своју дужност. Не разумевање надлежних звучи тако познато, на тешку жалост али ако је за утеху, не дешава се само вама. Сетите се изреке: што ме не уби, учини ме јачим. Свако добро од Бога вам желим...
nenad petrovic
pravi umetnik,,,i divan covek,,,,,,treba ga podrzati i aplaudirati mu,,,,svka cast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља