четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.05.2015. у 08:15

Сиризa и Србиза

Личи ли вам Србија на Грчку? Дугови расту, власт све јаче стеже каиш, народу све горе, да не набрајам, знам да знате... Кад одједном, тамо, у Грчкој, нека мала странка (иначе, екстремна левица) осваја апсолутну већину у парламенту! Грчка у делиријуму: значи, може без ММФ-а, без условљавања, отпуштања, приватизација... И не само то. Сириза обећава да ће плате да порасту, отпуштени да се врате на посао, да ће привреда најзад да процвета. А дугови? Њих ће „тројка” (ММФ, Европска комисија и Европска централна банка) да отпише – таква је народна воља, против тога се не може – говорила је у фебруару Сириза.

И нобеловци – економисти су их подржали, то јест, барем два: Џозеф Стиглиц и Кристофер Писаридес. А петнаестак најугледнијих економиста света (пред саме изборе) у „Фајненшел тајмсу” поручише: Сириза је спас! Мислио ко шта хоће, оволику подршку науке ниједна партија у свету није забележила.

Треба ли се онда чудити српским демократама што би и они да скину кајмак? Хајде да признамо: Сириза је јасно показала пут којим се долази до парламентарне већине, ко би томе одолео!

И сад, да се тамо цела ствар није урушила за сто дана, па да се не чудимо. Али овако, после тоталног фијаска грчке преговарачке стратегије, најава потпредседника ДС-а да прави исти такав програм (повећаћемо плате и пензије, удружићемо се са земљама западног Балкана ради мораторијума на исплату спољног дуга) стварно звучи – надреално.

Где је то Сириза погрешила, а наше демократе не виде? Најпре у томе што Европом владају институције, то јест, правила. Ако си дужан – паре мораш да вратиш, макар те подржавао цео народ и још триста нобеловаца. Ако хоћеш да уђеш (Србија) или да останеш у ЕУ (Грчка) – онда прихваташ систем који тамо влада. Ако хоћеш преговоре, мораш нешто да понудиш. А Сириза, да се вратим на тему, од фебруара нуди мачку у џаку, а тражи – паре.

Како изгледа та Сиризина мачка у џаку? Након безброј изврдавања, грчки министар финансија коначно је почетком маја објавио да је Грчка спремна да уведе две нове институције: једна је развојна банка, а друга – банка за лоше пласмане. То би, каже министар, подстакло инвестиције и убрзало привредни раст. Како да не, размишљам. Барем ми знамо шта то значи: свеже паре тајкунима и пријатељима, па онда (де факто) отпис дуга за све остале – и удри бригу на весеље!

Варуфакис, додуше, признаје да Грчка тиме не решава ниједан од многобројних проблема, па их онда редом наводи. То су, дакле: „срамна спрега тајкуна и политичара, скандалозне процедуре јавних набавки, клијентелизам, трајно урушени медији, прекомерно дарежљиве банке, слаба пореска администрација и деградирано и плашљиво судство”. Варуфакис даље каже да ће све то излечити „јака светлост демократске транспарентности”, што у преводу значи – нико.

После ове објаве, Варуфакиса напустише сви: и Европа – и Грци. „Тројка” му је кроз уста једног званичника поручила да је згубидан, коцкар и аматер, а Грци су још огорченији, јер у том програму нема ништа од отписа дуга, ни од раста плата, ни од нових радних места!

Где је Сириза погрешила? Па, грешка је у томе што су мислили да „тројка” има само две опције: да прихвати њихове захтеве – или да их отера из монетарне уније. А они урадише нешто треће: седе и чекају. И гледају како Грци више не могу да скупе ни оно мало пара које је претходна влада успевала да утера у буџет. А привредни раст од преко два одсто, колико се ове године могло остварити са претходном владом, претворио се у пад од минус пола процента. За сада.

Не чуди, стога, што анкете показују да се преполовила подршка Сиризиној стратегији преговора са повериоцима, као ни то да је данас више оних који би да одустану (61 одсто) него оних који би да наставе са тврдом преговарачком стратегијом (35 одсто).

Од апсолутне већине до апсолутне катастрофе пут је трајао сто дана. У редовима Сиризе тиња побуна, посланици више не подржавају своје руководство. За усвајање било ког закона власт која има апсолутну већину мораће да се ослони на подршку опозиционих партија.

Туга, велика. Грчка је, за разлику од Србије, земља где људи раде више него било који народ у Европи. Ево бројева: Грци раде 42,2 сата недељно; Немци – 35,6 сати; Холанђани – 30,5 сати и тако редом.

И још је, за разлику од Србије, Грчка у Европској унији, те ће се сви још дуго трудити да се нађе компромис и да сви некако сачувају образ. Тако да ми Грка, у ствари, и није жао.

Жао ми је нас, када нам као алтернативу овом рушењу институција у коме живимо понуде – Србизу.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду

Коментари51
2ec68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogoljub Fufanović
Činilo se da smo odavno raščistili s tim da je socijalizam kao svetski proces velika zabluda. Po ko zna koji put se vraćaju priče o Utopiji. Nažalost, da bi se nešto podelilo, mora prvo da se stvori, ali samo tržište može da kaže šta. Mogu se zamisliti posledice diskrecionog prava ministara da odluče o onome šta je strateško. SFRJ je propala ne zbog malog investiranja, već zbog pogrešnog. U Srbiji još ima, čak i privatnih, firmi na "veštačkim plućima". Može se zamisliti šta će biti kada ta "pluća" ostanu bez kapaciteta.
karapandza radojko
profesorka hvala vam za ovaj tekst. molim vas pisite redovnije
Борко Благојевић
@Goran Crnobrnja Просечан пензионер у Србији уплаћује допринос за пензионо осигурање 35 година, а пензију прима у просеку 12 година. Пошто се животни век у Србији драматично смањује (као и у свим земљама у транзицији) то, нажалост, ускоро неће бити потребно да било ко анализира „koliko para valorizovano prosečan penzioner primi iz PIO fonda“.
Goran Crnobrnja
Ovo je izvanredan tekst i zaista mi je žao što Danica Popović ne piše češće u Politici. Na primer, voleo bih da pročitam njen komentar penzionog sistema u Srbiji, posebno iz ugla davanja i primanja (koliko je valorizovano prosečan penzioner u Srbiji uplatio para u sistem, a koliko para valorizovano prosečan penzioner primi iz PIO fonda)
da, da
Levica u Srbiji ne postoji, a to sto se neke partije u svojim programima izjasnjavaju kao takve i sto su neki sadasnji tzv levicari izigravali pankere kada su bili mali, macku o rep. Drugo, ta tzv levica je u poslednjih dvadesetak godina unistila privredu Srbije i samim tim i svoju glasacku bazu. Prvo su to bili SPS i JUL, a posle 2000. DS, sto samostalno, sto u kohabitaciji, sto sa SPS. Jedino sto nas povezuje sa Grckom, osim dugova, su stvari koje je naveo Varufakis: „sramna sprega tajkuna i politicara, skandalozne procedure javnih nabavki, klijentelizam, trajno uruseni mediji, slaba poreska administracija i degradirano i plasljivo sudstv”. Zvuci poznato? A ko je do toga doveo u Srbiji? Pa "levica"

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља